pretukao-devojku-u-novom-sadu
Facebook
Magazin Novi Sad

Kako je nasilnik koji je u Novom Sadu pretukao devojku i svima nama lupio 2 šamara

Dečko iz Kosovske ulice brutalno pretukao svoju devojku. U napadu ljubomore dečko istukao pa mučio svoju devojku. Horor u Novom Sadu: lomio joj rebra , a potom uključio peglu… Te naslove smo čitali juče, ni nedelju dana nakon Osmog marta.

Cveće se osušilo, bombonjere pojele ili prosledile dalje, večere zaboravile već u ponedeljak – samo su stvari o kojima je trebalo da pričamo taj dan, a nismo, ostale da i nama lupe dva šamara. I pokažu nam tačno gde se nalazimo i šta sve može da se desi i dešava se. Među mladima. U urbanoj sredini.

Kada čitaš šta se sve desilo u tom stanu u Kosovskoj ulici (osim što se zapitaš kako je devojka ostala živa ) pomisliš koliko poremećaja ima u jednoj osobi koja može sve to da uradi drugom živom biću? Ovakve sadističke manifestacije obično stignu u pričama o serijskim ubicama iz daleke Amerike ili sa ratnih frontova gde neki, uslovno rečeno ljudi, pokažu upravo ovakvo lice.

Ali ovo je jedna sasvim drugačija priča. O mladom čoveku koji nije mogao da se zaustavi i koji je izveo takav niz brutalnosti da je dobro namučio i tabloide koji su trebali sve to da sažmu u jedan naslov. A nisu čak morali ni dodatno da zacrne, sve im je sam odradio.

Dok smo Osmog marta razmenjivali cveće, a restorani gledali kako da uguraju što više parova da se lepo zaradi, neko se zapitao „A zašto mi to još uvek i slavimo?“. Šta se obeležava, kakva borba, koja prava ? Pa sve ste dobile, izborile ste se.

Istina je i da smo pre godinu i po dana dobili Zakon o sprečavanju nasilja u porodici koji je između ostalog podrazumeva i hitno udaljavanje nasilnika iz stana.

O tom Zakonu polemisalo se mnogo, neki su govorili o njegovom značaju za žrtve nasilja, ali ima onih koji ga i danas vide drugačije.

Zakon zbog kojeg muškarci ne mogu da se žene

Kažu ljudi ovaj Zakon je toliko lako zloupotrebiti da samo zbog treptaja muškarac može završiti sa lisicama na ruci, samo ako se nekoj ženi namesti takav hir. Neki čak idu dotle da tvrde da se upravo zbog ovog zakona muškarci u Srbiji ne žene. Ili izbegavaju brak.

Kažu nekom dune i on ostade bez stana. Evo budite bez brige, nasilnici su i dalje povratnici.

S druge strane, pola godine od početka primene istog tog zakona nadležni su izašli sa podatkom da je izdato preko 13 hiljada hitnih mera za udaljavanje. Sa jasnim stavom: „Poručili smo nasilnicima da se njihovo ponašanje neće tolerisati“

Nakon gotovo dve godine možemo zaključiti – i nisu se nešto uplašili. A još manje zaustavili.

Da li se iko zapitao koliko te hitne mere traju? Šta je potrebno da bi se sprovele? Šta ćemo sa zastrašenom ženom čija deca ekonomski zavise od nasilnika koji bi trebalo da bude udaljen ?

Devojka koja je ovaj užas preživela leži u Kamenici, nekim čudom van životne opasnosti. Šta ova država ima za nju? Koje mehanizme? Koje načine rehabilitacije može da joj pruži kako bi se jednog dana i psihički oporavila?

I najvažnije pitanje od svih, koliko fore ima ova devojka dok na ulici ponovo ne sretne osobu koja je nad njom izvršila najbrutalnije nasilje?

Možemo očekivati neke hitne mere i oštrije kazne zbog pritiska javnosti, ali šta je sa svim onim slučajevima za koje nećemo čuti i za koje nećemo čuti? Šta će biti sa ovom devojkom kada internet senazacija prođe, a mi budemo bili zaokupljeni ostavljanjem komentara na neku novu bizarnu vest koja opet neće ništa promeniti.

U komentarima pretnje, uživo gledamo svoja posla

Nasilje rađa nasilje. Komentari puni fizičkih pretnji pljuštalji su juče ceo dan po internetu, pa i po profilu dečka koji je kažu novine sve to učinio zbog ljubomore. Čerečenja, silovanja, lomljenje kostiju, streljanje, sve su to stvari koje stoje u tim komentarima i koje se na kraju neće desiti.

I ne bi ni trebalo da se dese, jer bi bezbednost svake žene trebalo da zavisi od države koja ume da se nosi sa ovakvim slučajevima, a ne od besne internet javnosti koja bi da uzima stvari u svoje ruke.

Međutim, zanimljivo je kako se gotovo nikad neko od tih ljudi ne nađe tu negde ili je barem komšija u zgradi u kojoj se nasilje na očigled svih dešava. Nije se jednom desilo da žena trpi fizički napad u centru nekog grada i da većina prolaznika „neće da se meša“.

Baš tad nikako da naiđe neko od tih što bi rado pokazao nasilnicima. Čak i ako su anonimne prijave i dalje je malo komšija koje su spremne da pozovu policiju kada čuju da se porodično nasilje dešava. Znate, možda ne moramo baš da čekamo da neko ostane sa slomljenim rebrima i opekotinama po licu da bismo osetili potrebu da reagujemo.

Možda mnogo ranije treba da zaključimo da je naša stvar da su naša posla i da nas se tiče. Itekako nas se tiče svaki taj slučaj. Za početak nas se tiče šta će biti sa ovom devojkom koja će jednom morati da se suoči sa gradom u kojoj je nasilnik slobodan.

A onda i sa svakom narednom za koju sumnjamo da prolazi kroz slično. Tiče nas se zbog svake devojčice u ovoj zemlji i gradu koja zaslužuje da se barem oseća bezbedno u državi u kojoj se rodila i odrasla.

Pravdanje nasilja na srpski način: „*urvetina, zaslužila je batine!“

Ne zaboravite da lajkujete Luftiku

Saša Mandić

Saša Mandić

Član biblioteke, umereni zavisnik od društvenih mreža sa tendecijom ka ne toliko umerenoj zavisnosti. Volim život na ivici pun adrenalina pa mi pretrčavanja van pešačkog i probijanje rokova za vraćanje knjige nisu strani. Nemam televizor i cenim tišinu. Volim svoje ime jer zbunjuje ljude, a i dobro je u sučaju migracije u inostranstvo.

1 Comment

Klikni da komentarišeš

  • Spomenula si u svom tekstu glavni problem,a to je država. Mi živimo u državi u kojoj blago rečeno vlada totalno nezakonje, i to u svim sverama društva. Od školstva,zdravstva,pravosuđa,privrede,sporta pa do najsitnijih stvari koje život znače. Neću ovde sad da nabrajam milion primera gde se zakoni krše,i za koga zakon ne važi. Samo ću za ovaj konkretan slučaj nasilja u porodici navesti da je naš veliki vođa bio i sam akter nasilja u porodici,kad je svoju bivšu ženu smestio u bolnicu,da je dojučerašnji gradonačelnik BG fizički vaspitavao svoju ženu,i da su obojica prošli ne kažnjeno. Kakvu to poruku šalje,i ko uopšte treba da se zabrine zbog fizičkog nasilja,ne samo prema ženama,nego uopšte kao pojave u društvu,kad nikakve sankcije od strane države ne postoje. Svi ti tzv. zakoni i uredbe su samo marketing u rukama vlasti,koji eto kao brinu o svom narodu,a ustvari su tu da obezbede sebe i svoje čukun potomke.

Share Follow Tweet Share Share