Svet

Bez prava na abortus ostaje 36 miliona žena, siromašni najpogođeniji

Foto: Reuters, BBC

Ukoliko je suditi prema procurelim spisima iz Vrhovnog suda, milioni američkih žena bi uskoro moglo da ostane bez zakonskog prava na abortus, koji je u svim državama SAD legalizovan od 1973. godine.

Najava ove odluke je izazvala ogromne podele u američkoj javnosti, a države koje se najviše zalažu za ograničavanje prava na abortus su uglavnom one sa konzervativnog američkog Juga, ali nisu jedine.

Radi se o pokušaju ukidanja presude iz slučaja „Rou protiv Vejda“, kako bi se svakoj državi omogućilo da samostalno odlučuje o pitanju legalnosti prekida trudnoće.

Praktično 26 država ima spremne zakone koji bi mogli da stupe na snagu i abortus učine ilegalnim, osim u vrlo ograničenim okolnostima, ukoliko do dođe do obaranja pomenute presude.

Promena odluke iz 1973. godine mogla bi da izazove politički zemljotres u Americi

U dokumentu, koji je objavio Politiko, navodi se da je vrhovna sudska instanca u ovoj zemlji blizu toga da promeni odluku iz 1973. kojom je u čitavoj državi legalizovan abortus.

Ako se ukine presuda iz slučaja „Rou protiv Vejda“, svakoj državi biće omogućeno da zabrani abortus, ako želi, prenosi BBC na srpskom.

Očekuje se da bi to moglo da se desi u skoro polovini američkih saveznih država, a Vrhovni sud bi po ovom pitanju trebalo da se izjasni krajem juna ili početkom jula.

„Rou protiv Vejda“ je ponovo na sudskom odlučivanju na zahtev Misisipija, države koja traže ukidanje. Iznošenje dokaza je održano u decembru.

Ukoliko se obori presuda, bar 22 države mogle bi da ukinu pravo na prekid trudnoće.

U 13 država su već izglasani zakoni koji će automatski zabraniti abortus, ako ovog leta Vrhovni sud donese odluku koja to omogućuje. Ostale bi mogle da brzo donesu potrebne zakone.

Time bi nekih 36 miliona žena izgubilo pravo na abortus, podaci su Planiranog roditeljstva, organizacije koja se zalaže za abortus i reproduktivno zdravlje, prenosi BBC na srpskom.

Procurela dokumenta odmah su izazvala proteste, kako protivnika, tako i onih koji se zalažu za abortus

Procurela dokumenta – nazvana prvi nacrt – pokazuju izgleda većinu u sudu, i kako piše Politiko, potpisuje ih sudija Semjuel Alito, a pojavila su se u sudu 10. februara.

Međutim, nije jasno da li predstavljaju konačno mišljenje, jer su sudije ranije menjale stavove tokom pisanja nacrta. Vrhovni sud i Bela kuća nisu se još oglašavali.

Čim su u ponedeljak objavljena dokumenta izazvala su negodovanje demokrata, kao i proteste kako protivnika abortusa, tako i onih za slobodu izbora, ispred zgrade suda u Vašingtonu.

Lideri Demokrata Nensi Pelosi i Čak Skamer poručili su da ako je ovo tačno, Vrhovni sud je „spreman da uvede najveće ograničenja prava u poslednjih 50 godina“.

Grupe protiv abortusa poput Suzan B. Entoni List pozdravile su vest.

„Ako Rou zaista bude oboren, naš posao će biti da izgradimo konsenzus za najjaču moguću zaštitu nerođene dece“, navodi se u saopštenju.

Šta je u stvari slučaj „Rou protiv Vejda“ koji je predmet sporenja

Čitava priča oko legalizacije abortusa bazirana je na priči Norme MekKorvi, tada dvadesetpetogodišnje neudate žene, koja se 1969. godine usprotivila krivičnim zakonima o prekidu trudnuće u Teksasu.

Po zakonima ove savezne države abortus je bio neustavan, osim u slučajevima kada je život majke bio ugrožen.

Gospođa MekKorvi je na sudu ostala poznata pod pseudonimom „Džejn Rou“, piše BBC.

Zakon protiv abortusa branio je Henri Vejd – okružni tužilac okruga Dalas. Zato je ovaj slučaj poznat pod nazivom „Rou protiv Vejda“.

Gospođa Mekorvi je bila trudna sa svojim trećim detetom kada je otvoren slučaj. Tvrdila je da je silovana. Slučaj je, međutim, odbijen i ona je bila primorana da se porodi.

Njena žalba je stigla pred Vrhovni sud SAD 1973. godine, gde je njen slučaj ponovo pretresen, zajedno sa slučajem dvadesetogodišnje žene iz Džordžije, Sandre Bensing. Tvrdile su da su zakoni o abortusu u Teksasu i Džordžiji protivni Ustavu SAD jer krše pravo žene na privatnost.

Sa sedam glasova za i dva, sudije su odlučile da vlasti nemaju ovlašćenja da zabrane abortuse. kao i da je pravo žene da prekine trudnoću zaštićeno ustavom SAD.

Kako je ovaj slučaj uticao na promenu zakona o abortusu u američkim saveznim državama

Slučaj je uticao na promenu zakona u američkim saveznim državama po principu u kom tromesečju trudnoće  je legalan njen prekid.

Dozvolio je američkim ženama apsolutno pravo na abortus u prva tri meseca trudnoće, dok su u drugom tromesečju dozvoljene neke državne regulative.

U poslednjem tromesečju države mogu ograničiti ili zabraniti abortuse, jer se fetus približava tački da bi mogao da živi van materice. U ovom periodu žena može da se podvrgne prekidu trudnoće, uprkos zakonskoj zabrani, samo ako lekari utvrde da je to neophodno kako bi se spasilo njeno zdravlje ili život.

Protivnici prava na abortus su u međuvremenu uspeli da povrate određene nivoe zabrane. Tako je već 1980. godine Vrhovni sud potvrdio zakon koji je zabranio korišćenje federalnih fondova za abortus, osim kada je to neophodno da bi se spasio život žene.

Devet godina kasnije uvedena su dodatna ograničenja, uključujući dozvolu državama da zabrane abortuse na državnim klinikama ili da budu izvedeni od strane državnih službenika.

Takođe je potvrđeno da države mogu ograničiti abortuse čak i u prvom tromesečju iz nemedicinskih razloga.

Ograničenja bi naterale mnoge žene da putuju kako bi prekinule neželjenu trudnoću

Rezultat ovih ograničenja bi mnoge žene primoralo da putuju van državnih granica kako bi izvršile abortus, kao i da za tu uslugu izdvoje više novca. Prema pokretu koji je za slobodu izbora, žene lošijeg materijalnog stanja su najviše pogođene ovim ograničenjima.

Vrhovni sud trenutno razmatra mogućnost kojim se osporava zabrana abortusa u Misisipiju posle 15. nedelje trudnoće. Ako sud presudi u korist države Misisipi, to će efektivno ukinuti ustavno pravo na abortus. Države bi onda pojedinačno mogle da odlučuju o mogućnosti prekida trudnoće.

U Vrhovnom sudu ima devet sudija, od kojih su šestoricu imenovali predsednici republikanaca, piše BBC. Potrebna je većina da se donese odluka.

Upravo je pomenuti procureli nacrt mišljenje jednog od njih, sudije Semjuela Alita. U nacrtu postoji komentar da je „presuda ‘Rou protiv Vejda’ od početka bila izuzetno pogrešna“.

Ako Vrhovni sud poništi presudu iz 1973. godine, abortus bi mogao biti zabranjen u skoro polovini američkih država.

Izvori: BBC na srpskom, BBC

Čestitajte ženi Dan zaljubljenih tako što je nećete poslati na abortus jer se „desilo“

Stanislav Beti

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

OGLAS

43 Shares
Share via
Copy link