Magazin

Kad ne rade kafane i kladione koga briga za knjižare? Jednog Novosađanina jeste!

U vreme svih zbunjujućih mera Kriznog štaba najviše se priča o kafićima, kafanama, frizerajima, kladionicama, i teretanama, njihovom nedostatku i nedostajanju u svakodnevnom životu, a dok je neko obratio pažnju na knjižare prošlo je više od godinu dana.

Teško je usredsrediti se i biti kreativan, isključiti se iz ovog pakla koji živimo i uploviti u svet knjiga i mašte. Lakše je naravno napraviti harakiri sopstvenih nervnih ćelija, uključiti vesti i slušati broj zaraženih i preminulih, te poslušati vođine ohrabrujuće reči „pobedili smo“ prokleti koronavirus.

Knjižara novosadskog Pozorišta mladih dovitljivo je pronašla način da nastavi svoju uslužnu delatnost u ovim smutnim vremenima.

Natpisima „nemojte nas zaboraviti“ i „šalterska prodaja“ pokušavaju da podsete klijente da i dalje postoje uprkos svim nedaćama sa kojima se susreću. I bez pandemije, osim selfija na sajmu, koga je u ovoj zemlji briga za knjigu!?

Postoje naravno i ti normalni ljudi, koji su pored svih ataka politike na društveni život i neprestane crne hronike uspeli da sačuvaju svoju dušu, svesni značaja tih tvrdih korica među prstima. Uspevaju, i svaka im čast, da očuvaju koncentraciju i spokojno disanje bez lutanja misli dok prelaze u svet onostranog, duhovnog i umetničkog.

Kofa koja je spuštena kanapom sa prozora knjižare više asocira na dan posle poplava, što i nije daleko od istine uzevši u obzir svakodnevno izlivanje medijske kanalizacije po našim glavama i našu sklonost da plivamo u tim „vodama“.

Knjige u ovoj kofi mogu nas simbolično spasiti od nepogode koja nas je zadesila, jer postoje prave i stare vrednosti koje nisu zamenljive nikakvim pametnim telefonima, aplikacijama i plitkim sadržajima modernog doba.

„Knjige za poneti“ i „hrana za dušu“ nalepljeno je na prozor ove knjižare kao svedočanstvo jednog duhovno osiromašenog vremena.

Imao je samo 30 godina kada ga je odnela smrt, ali je pre toga uspeo da napiše 2 knjige kako bi ga sin upamtio

Antonije Kosanović

Traži smisao u vreme besmisla, rečima potkradajući emocije.

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

OGLAS

PARTNERI SAJTA


29 Shares
Share via
Copy link