Magazin Srbija

Porođaj u Srbiji kao traka u proizvodnji, za vreme pandemije nema lekova za bolove, prljavi toaleti

porodiliste pozarevac
Foto: Twitter

Srbija je tokom pandemije sporadično primenjivala standarde kvaliteta nege porodilja i novorođenčadi koje je razvila Svetska zdravstvena organizacija, dok skoro 70 odsto ispitanica iz naše zemlje prijavljuje da im nije bio omogućen podoj bebe odmah posle porođaja, pokazalo je istraživanje „Porođaj tokom pandemije.“

Ovo istraživanje je deo međunarodnog projekta IMAGINE EURO (Poboljšanje nege porodilja i novorođenčadi u evropskom regionu), koji vodi Pedijatrijski institut „Burlo Garofolo“ iz Trsta u Italiji, jedan od vodećih svetskih istraživačkih centara i kolaborativni centar Svetske zdravstvene organizacije za zdravlje porodilja i dece.

Projekat IMAGINE EURO se sprovodi u ukupno 19 evropskih zemalja, a organizacija Centar za mame je partner za Srbiju u istraživanju iskustava porodilja.

Istraživanje koje je već objavljeno na sajtu regionalnog izdanja naučnog časopisa iz polja medicine „Lanset“, a naći će se i u februarskom broju štampanog izdanja „Lanset“ za Evropu, zasniva se na standardima Svetske zdravstvene organizacije za poboljšanje kvaliteta bolničke nege porodilja i novorođenčadi i istraživalo je pripremljenost, kvalitet i prilagodljivost zdravstvene službe za porodilje i novorođenčad u novonastalim uslovima, kao i kakva iskustva su porodilje imale.

Nažalost, rezultati koji stižu iz Srbije su zabrinjavajući.

Rezultati ovog istraživanje otkrivaju i jedan veoma uznemirujući podatak jer žene iz Srbije tvrde da im tokom trudova u 68,2 odsto slučajeva nije bila omogućena sloboda kretanja, a njih 46,2 odsto kaže da nije nije dobilo lekove za ublažavanje bolova.

Pored osnovnih uslova prilikom i posle porođaja, kao što su lekovi za ublažavanje bolova, sloboda kretanja i podoj posle poroda, ženama u našoj zemlji se krše i zakonska prava – kod njih 69,2 odsto nije tražen pristanak za upotrebu instrumenata, poput forcepsa i vakuuma, pri vaginalnom porođaju.

Osim toga, njih 75,1 odsto nije informisano o mogućim kliničkim znacima opasnosti za porodilje od medicinskog osoblja.

Nije zadovoljavajući ni smeštaj prilikom porođaja

Osim problematičnog odnosa prema porodiljama, ženama u Srbiji prilikom porođaja nije dostupan ni adekvatan smeštaj, sudeći po istraživanju.

Čak 70,5 odsto njih se požalilo na neadekvatnu organizaciju soba za porođaje, a 72,4 odsto na neadekvatnu organizaciju bolničke sobe.

Od ukupnog broja anketiranih žena, njih 13,6 odsto se žalilo na nedostatak bar jednog funkcionalnog i lako dostupnog lavaboa za pranje ruku, sa sapunom i vodom, blizu ili u sobi, od kojih je 35,6 odsto iz Srbije.

Na neadekvatno očišćena, opremljena i pozicionirana kupatila ukazalo je od 48,7 odsto žena iz Srbije, a samo 1,8 odsto žena iz Luksemburga.

– Rezultati za Srbiju ne iznenađuju, nažalost. S jedne strane, zdravstvenom sistemu svake zemlje bilo je potrebno izvesno vreme da se adaptira na promene koje je donela pandemija – od kreiranja novog načina funkcionisanja do toga da su postojeći resursi nedovoljni da zadovolje povećane potrebe. Na primer, anesteziolozi su delom bili nedostupni za davanje epiduralne anestezije zato što je mnogo njih prebačeno u kovid bolnice, gde je potreba za njima bila prioritetna – kaže Jovana Ružičić, direktorka „Centra za mame“.

Tretman porodilja u Srbiji je višedecenijski problem

Ona ističe da je u Srbiji tretman porodilja višedecenijski problem i da je to pokazalo i istraživanje „Sloboda rađanju”, koje je Centar za mame sproveo još 2015.

– Zaključak tog istraživanja je bio da je porođajni proces sličan onom u proizvodnji, gde je važan samo konačni proizvod, a ne način na koji se do njega dolazi, kao i da se osećanja i zdravlje žene, kako fizičko tako i psihičko, u potpunosti zanemaruju. Istraživanje „Sloboda rađanju” je pokazalo da svaka deseta žena koja se porodila u nekom od porodilišta u Srbiji nikada više ne želi da rodi zbog iskustva koje je doživela u porodilištu – dodala je Jovana Ružičić i poručila da imajući u vidu prethodne i rezultate ovog najnovijeg istraživanja, neophodno je hitno početi sa primenom standarda nege porodilja i novorođenčadi koje je propisala Svetska zdravstvena organizacija i da je to pitanje od nacionalnog interesa, te mora biti deo budućih pronatalitetnih inicijativa za ovu i sve buduće Vlade.

Pandemija je izazov svim zdravstvenim sistemima

Iz Centra za mame poručuju da pandemija KOVID‑19 predstavlja izazov svim zdravstvenim sistemima, a posebno je uticala na smanjenje kvaliteta nege porodilja i novorođenčadi širom sveta.

– Tokom pandemije, čak i među zemljama evropskog regiona Svetske zdravstvene organizacije, koje u velikoj meri ispunjavaju standarde te organizacije, dokumentovano je pogoršanje ključnih indikatora, kao što su smanjeno korišćenje zdravstvenih usluga za majke i novorođenčad, povećan broj mrtvorođenih, povećan broj medicinskih intervencija (više carskih rezova i indukcija porođaja, epiziotomija i pritisaka na stomak), smanjeno prisustvo ili potpuno odsustvo porodice, slaba podrška za dojenje i pojačana anksioznost i stres majke.

Izvor: Zena.blic.rs

Priča Kragujevačke trudnice kojoj se doktorica svetila na porođaju

Redakcija

Delimo tekstove koji vrede. Jer vrede!

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

OGLAS

240 Shares
240 Shares
Share via
Copy link