Magazin Srbija

Kako izgleda poligrafsko testiranje i da li je moguće prevariti detektor laži

Branislav Lečić je pozvan da danas (26. mart) u Višem javnm tužilaštvu u Beogradu da iskaz povodom optužbi Danijele Štajnfeld da ju je silovao. Tokom razgovora Lečić bi mogao da bude pozvan na poligrafsko testiranje.

“Telegraf” vam pruža odgovore na pitanja kako funkcioniše i koliko je pouzdan.

Kako su prethodnih dana pisali mediji, Lečićeva navodna namera je da traži poligraf, a već nekoliko nedelja pojedini ugledni mediji iz inostranstva rade na objavljivanju priče na osnovu podataka koje im je Štajnfeld dostavila.

Jedan od tih medija je pozvao Lečića zbog komentara, pa je on tako saznao da je pitanje dana kada će priča osvanuti u javnosti.

Ono što je bitno je da osoba ne može da odgovori na samo jedno, ključno pitanje na poligrafu. U slučaju izlaska Lečića na poligraf neće biti dovoljno samo postavljanje pitanja da li je silovao Danijelu Štajnfeld, već je neophodno da se ubaci i niz kontrolnih pitanja, kako bi rezultat testiranja bio verodostojan.

U kojim slučajevima se primenjuje poligraf?

Poslednjih godina upotreba poligrafa je sve rasprostranjenija i u Srbiji u i svetu – policija ga koristi u istragama, firme za proveru kandidata pre zapošljavanja, a ljudi u privatne svrhe, najčešće zbog sumnje u nevernost voljene osobe.

U Srbiji mu se pribegavalo u istražnim postupcima tokom suđenja za ubistva, kao i umešanost u pokušaje ubistva, prilikom raskrinkavanja kriminalnih afera, hapšenja pripadnika kriminalnih klanova, dokazivanja krivice ili nedužnosti kada su u pitanju seksualni napadi.

Poligrafsko testiranje sve je češći način dolaska do istine ako se sumnja na mito i korupciju na poverljivim pozicijama ili odavanje poslovne tajne.

Poslodavci koriste poligrafsko testiranje za istraživanje određenih incidenata, kada su zaposleni imali pristup imovini koja je predmet istrage i postoji osnovana sumnja da je zaposleni umešan u incident. Takođe se često koristi kada je došlo do krađe ili zloupotrebe imovine poslodavca.

– Poslodavci, najčešće u IT firmama, proveravaju potencijalne zaposlene pre nego što im daju radno mesto, naročito u firmama koje rade sa softverima jer neko za dva minuta može da preuzme softver i prosledi ga nekom drugom, te tako uništi celu firmu.

Recimo, naš softver koji je rađen za vakcinaciju mnogo vredi na crnom tržištu i mora da se osigura da ljudi koji na njemu rade neće da odaju poslovnu tajnu – kaže za “Telegraf” vlasnik jedne detektivske agencije Mirsad Mehmedović.

Kako funkcioniše poligraf

Kako ističe Mehmedović, poligraf registruje četiri impulsa – disanje, puls, krvni pritisak i vlažnost kože, odnosno znojenje. Da bi se neki odgovor tokom testiranja označio kao laž, potrebno je da sva četiri parametra skoče.

Pitanja moraju da budu direktna i jednostavna, dobro formulisana, tako da na njih može da se odgovori sa da ili ne i da ne zbunjuju onog ko se testira.

Poligrafsko ispitivanje traje oko sat vremena, a pre samog testa vodi se informativni razgovor kako bi se formulisala pitanja.

Da bi se zabeležili parametri osoba dobija zadatak da napiše brojeve od jedan do 10, ali da izostavi jedan broj. Samo ta osoba zna koji je broj izostavila. Potom joj se postavljaju pitanja da li je zapisala svaki broj pojedinačno, a svi odgovori moraju da budu da. Tako detektor pokazuje lažan odgovor kada se dođe do cifre koja nije zapisana.

Takođe, postoje i kontrolna pitanja, koja nisu usko u vezi sa situacijom zbog koje se izlazi na poligraf.

– Ako se radi o krađi, kontrolno pitanje bi bilo da li ste ukrali nešto u životu. Na tom pitanju svi padaju. Ne postoji osoba koja nije uzela cigaretu tati dok spava ili 100 dinara bez pitanja. Sve se to računa kao krađa. Na tim kontrolnim pitanjima beleži se najveća reakcija. Takođe se ubacuju četiri pitanja iz života. To mogu da budu pitanja da li ste zaposleni, da li ste u braku, imate li decu… – objašnjava on.

Teoretski, kontrolna pitanja formulisana su tako da je teško odgovoriti apsolutnom iskrenošću i stvoriće neki blaži nivo stresa. Pretpostavlja se da će ispitanicima koji su nedužni, ova pitanja biti stresnija od onih relevantnijih gde se može dati direktan demant. Za osobe koje nisu nedužne, pretpostavlja se da će relevantnija pitanja biti stresnija od kontrolnih.

Da li je moguće prevariti poligraf?

– Poligraf je, prema istraživanjima koja su sprovođena mahom u SAD, pouzdan od 90 do 97. odsto. Pouzdanost ne može da bude stoprocentna. Aparat je nemoguće prevariti, ako dođe do greške, to je isključivo krivica poligrafiste. Greška može da se potkrade ako je poligrafista nedovoljno iskusan ili ako ne formuliše pitanje kako treba.

Recimo, ako poligrafista pita nekog da li je spavao sa nekim osim sa suprugom, on će reći da nije i to će biti laž jer je pitanje previše opširno i odnosi se i na život pre braka, iako onaj ko je na poligrafskom ispitivanju možda nije shvatio tako.

Formulacija pitanja morala bi da bude da li je spavao sa još nekom osobom osim sa suprugom od kada je u braku. Na takve stvari mora jako dobro da se pazi. U suprotnom možete nekom da uništite život – kaže Mehmedović.

Kako navodi, ono što je bitno jeste da poligraf ne poznaje količinu. Te ako pitate nekog da li je ukrao 4.000 evra i on odgovori da nije, njegov odgovor može da se pokaže kao istinit, a da je osoba u stvari krala 300 po 300 evra, dok nije došla do ukupne sume.

Kada je u pitanju teorija da će ljudi, na psihološkom nivou, da teže tome da budu što iskreniji kada su na poligrafskom testiranju, odgovori su različiti.

– Ko nije kriv, odmah će da prihvati poligraf kako bi skinuo sumnju sa sebe. Može da se desi da prihvati i onaj ko je kriv, u nadi da će ga prevariti. Takođe, dešava se da se krivci, naročito u poslovnom okruženju, ponude da idu prvi u nadi da će poslodavac onda da kaže da ne moraju da idu – dodaje.

Mehmedović dodaje i da na poligrafska testiranja uglavnom dolaze bračni parovii potencijalni počinioci kućnih krađa.

– Često dolaze bračni parovi koji sumnjaju na preljubu, porodice u slučajevima kućnih krađa. Još jedan slučaj dolaska zaposlenih jeste odavanje poslovne tajne. Primera radi, recimo da samo jedna redakcija ima informacije o slučaju Branislava Lečića. Dok se priprema da je objavi, neki drugi medij prvi objavi priču. Tada je vrlo moguće da je neko odao informaciju konkurentskom mediju – objašnjava Mehmedović.

Ko je sve u poslednje vreme bio pred poligrafom

U proteklih mesec dana nekoliko ljudi je bilo neposredno pred poligrafskim testiranjem ili ga je prošlo.

Bivši potpredsednik fudbalskog kluba Partizan Vladimir Vuletić bio je na saslušanja u prostorijama Službe za borbu protiv organizovanog kriminala. On je navodno saslušan o okolnostima njegovog poznanstva sa Veljkom Belivukom, i to zbog tri krivična dela: pranje novca, otmica i iznuda.

Vuletić je prvo pristao na poligraf, da bi naknadno njegov advokat istakao da je poligrafista je zaključio da zbog zdravstvenih razloga, jer ima respiratorne i srčane probleme, nije podoban da bude poligrafski ispitan.

Bivši predsednik Fudbalskog saveza Srbije Slaviša Kokeza nedavno je priveden na informativni razgovor u Službu za borbu protiv organizovanog kriminala, kada je odbio poligraf i odgovor na pitanje da li je navodno učestvovao u pripremanju atentata na Aleksandra Vučića.

Na informativnom razgovoru u SBPOK bila je i bivša državna sekretarka Ministarstva unutrašnjih poslova Dijana Hrkalović koja je osumnjičena da je blisko sarađivala sa klanom Veljka Belivuka. Jedan deo medija preneo je da je navodno odbila poligraf, dok su drugi tvrdili da je bila bolesna.

Jedini koji je zaista prošao poligrafsko testiranje jeste Darko Elez, koji je na testiranju bio neposredno pre izručenja BiH. Kako je saopštio njegov advokat, Elez je na poligrafu pitan o pokušaju ubistva Aleksandra Vučića, Milorada Dodika, o relacijama sa Veljkom Belivukom, a test je uredno prošao.

Izvor: Telegraf.rs

“Ja, Branislav Lečić, spreman sam” Izvini, prijatelju, za šta si ti spreman na Tužilaštvu je da odredi

Share via
Copy link