Magazin Svet

Pink banda stiže na vrata svima koji tuku žene u njihovom kraju, a nasilnici mole za milost

pink banda

Indija je jedna od najzaostalijih zemalja kada posmatramo prava žena. Vlada ove zemlje ne stiže da se pozabavi ženskim pravima pa su Indijke preuzele stvar u svoje ruke. Tačnije par hiljada njih, obučenih u pink sarije, sa štapovima u rukama. One su spremne za borbu za ženska prava, doslovno i u svakom momentu. One su „Pink banda“.

U Indiji se na svakih 22 minuta dogodi silovanje. Na četvrtom mestu na listi zločina nad ženama je zločin seksualne prirode, dok je na prva tri nasilje u porodici, maltretiranje na ulicama i otmica. Nažalost, seksualno ropstvo je takođe uobičajeno, a većina žrtava silovanja zaražena je HIV-om.

Jedino žensko pravo u Indiji koje nije “slomljeno” je pravo na rad. Indijke zajedno sa muškarcima rade najteže poslove na gradilištima, u rudnicima… ali za upola manje plate!

Kasta je zvanično zabranjena u Indiji ali, nezvanično, i dalje postoji. Ukoliko čovek iz više kaste počini zločin nad ženom niže kaste, obično izbegne kaznu.

Ti si žena! Vrati im!

Promene su počele 2006. godine, kada se u najsiromašnijim delovima Indije, Bundelhandu, iza ugroženih žena pojavila banda koju su nazvali „Gulabi Gang“ ili „Pink banda“.

Osnivač i ideološki tvorac bande je Indijka Sampat Pala Devi. Ova žena je i sama doživela nasilje. Udata je sa nepunih 12 godina a prvo dete je rodila sa 15 godina. Muž joj je bio iz siromašne porodice i zarađivao je prodajom sladoleda.

Degradiran nižom kastom i sam nezadovoljan teškim uslovima i siromaštvom, svoje frustracije iskaljivao je na mladoj Sampat i redovno je tukao.

Nasilje nad ženama sasvim je prihvatljiva stvar u indijskoj kulturi i porodice devojaka na isto žmure. Sampat je kao i svaka druga indijska žena prepuštena u potpunosti volji svog muža. Ali ova mlada devojka je odlučila da to ne trpi. Napustila je muža i odlučila je da posveti život zaštiti drugih ugroženih žena koje prolaze kroz ono što je ona prošla.

Te 2006. godine, presudni događaj u formiranju bande hrabrih, odlučnih ali kivnih žena, bila je scena koja se odvijala pred očima Sampat, u njenom komšiluku. Komšija je besumučno tukao ženu, te je Sampat u pokušaju da pomogne sirotici i sama brutalno pretučena. Ne, nije odustala… Ovaj incident bio je samo kap koja je prelila čašu. Već sledećeg dana okuplja prijateljice i žene iz kraja, naoružava ih palicama i zajedno kreću u osvetu.

Komšija nasilnik je inače bio lokalni bokser, ali besne žene to nije sprečilo da ga tuku dok nije počeo da moli za milost. Okolina nije reagovala, zabezeknuta smelošću svojih sunarodnica. U roku od samo par dana od javnog incidenta, na Sampatina vrata su počele da dolaze žene koje su trpele nasilje i mole je za pomoć. Banda se širila i počela da uteruje strah u kosti siledžijama.

Danas Pink banda broji oko pola miliona članica ali i članova. Veći deo bande čine pripadnici najniže kaste, žene, jel kažu ne postoji ništa gore nego biti siromašna žena u Indiji. I dalje se pripadnici najnižih kasa doslovno tretiraju kao ulični psi u Indiji. Banda pokušava da radi i na rešenju tog problema, iako im je osnovni cilj zaštita ženskih prava.

U Indiji stvari stoje tako da je u porodici na prvom mestu muškarac, potom deca (muški naslednici), tek onda u senci svih – žena, koja mora da odrađuje najteže poslove oko porodice i imanja, da se brine za stoku, hranu, decu. Siromašni, najniže kaste, nemaju uslova ni para za abortuse, higijenu niti obrazovanje. Devojčice se udaju ili prodaju kao vrlo mlade, jer se smatraju teretom porodice. Lik žene bledi do obrisa robinje i kako prolaze vekovi ništa se ne menja.

Pink banda je nada da se sve ovo promeni. Jedna od njihova misija je zaustavljanje dečijih brakova podučavanjem stanovništva o zlu miraza, kao i borba za obrazovanje devojčica.

Žele da obuče žene da se brane, te se bave i podučavanjem samoodbrane. Podstiču Indijke na finansijsku nezavisnost i potenciraju javno prozivanje nasilnika.

Zauzimaju se i za zaustavljanje korupcije u sistemu, te je jednom prilikom sama Sampat izvukla uglednog političara iz kola i odvela ga da pogleda rasturen put koji je slagao da je popravio. Drugom prilikom, organizatorka pokreta je otišla da prijavi nasilje u policiju. Reakcija policajca su bile batine, ali mu je ona vratila istom merom i razbila glavu pendrekom.

Pink je boja borbe za pravdu, života i osvete

Sampat objašnjava da reč „banda“ ne mora etiketirati učesnike kao kriminalce, u ovom slučaju ona ima vrednost tima i umetnika. Pink banda je borba za pravdu. Pink boju su odabrali jel ima značenje života ali i osvete. Sampat se sa dozom istine šali da je pink boja odabrana kako bi se lakše prepoznavale u gužvi, gomili ili nekom okršaju.

Banda izbegava veze sa bilo kojim državnim institucijama, političarima ili protestantskim grupama.

– Ne želimo donacije niti usluge. Želimo posao koji je fer plaćen i da nam vratite naše dostojanstvo – ovo je njihov osnovni princip.

Svi članovi bande su naoružani tradicionlnim borilačkim štapovima – Lakrama. Banda ima instruktore koji obučavaju žene da se koriste ovim oružijem. Pink banditi su stoga neustrašivi i ne boje se ni veoma agresivnih nasilnika.

– Prava snaga nije u tim štapičima. Ona je u brojnosti. Jednog dana će nas biti dovoljno da zatresemo Delhi – izjavila je Pet Sampat u nedavnom intervju za hindustanski Times.

Ovde muškarci pokrivaju lice i ne smeju da jedu pred ženama, a devojke imaju pravo na sve

Redakcija Luftika.rs

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

249 Shares
249 Shares
Share via
Copy link