perverznjak
Magazin

U Srbiji i dalje žive ljudi koji misle da trljanje perverznjaka u busu prija ženama

Za neke stvari čovek misli da su prirodno izumrle i nestale. Halo govornice, MB pivo, telefoni na preklop i ljudi koji imaju komentare: „Ako ju je napao manijak sigurno je to tražila.“

Međutim, što se tiče našeg područja ta vrsta se i dalje uspešno čuva od nestajanja.

Pipkanje u prevozu

Kada čujete kampanju koja kaže: „Ne, žena nije sama tražila silovanje“, pomislite, pa kome se ovi obraćaju, ko to još tako razmišlja.

Ali ciljna publika za takve kampanje još uvek postoji. 

Što je najgore, ne deluje da će uskoro iščeznuti. 

Pre nekoliko dana žena je na Tviteru opisala događaj iz beogradskog gradskog prevoza.

Tokom vožnje stariji čovek je pokušavao da se malo omasti, uhvati nešto i kao slučajno se očeše. Prvo je mislila da možda greši, da je gužva, na kraju je shvatila da ipak ima posla sa manijakom i opalila mu šamar. 

Normalna reakcija većine ljudi jeste da je žena imala pravo da zaštiti sebe.

Da, ako ništa drugo takve ljude treba barem posramiti u javnosti, kad se već neke kazne ne pišu za takvo ponašanje.

A i nije da je neko zainteresovan da ih leči. Ni njih ni one manijake iz parkova što posmatraju decu i prolaznike iz žbunja i onanišu. 

Ipak, našli su se i oni koji su imali potrebu da odbrane manijaka iz busa i objasne ženi kako je ceo slučaj njena krivica, a da to možda treba da shvati i kao kompliment. 

Sama si tražila

Kako se ovaj tvit brzo poširio društvenim mrežama, nije trebalo mnogo da iz jazbina izvuče komentatore koji su bili zgroženi takvom ženskom agresijom. 

perverznjaci-bus-3

Za njih je prirodna ženska potreba da se odbrane od ovakih napada, zapravo agresivni feminizam i način privlačenja pažnje.

Oni su osetili gotovo duboku moralnu obavezu da se solidarišu sa manijakom iz busa, kad već i sam nema Tviter da se na njemu brani i kaže svoju stranu priče. 

Kod ovakvih „branitelja“ uvek imate više kategorija argumenata.

Jedan od najčešćih je – sama si tražila. 

Naravno da je takvih bilo i  ovde.

Tako se jedan tviteraš zabrinuo da nije dovoljno informisan kako bi doneo konačan sud o događaju. Sigurno si nam prećutala da si imala minjak.

Jer, to je baš bitna informacija kad se neko trlja o ženu u busu.

Mada, kad malo bolje razmislimo nije to samo do minjaka. Nekim muškarcima su privlačne žene u farkama, patikama i beloj majci.

Kako je jedan pit bul zapušio usta onima koji tvrde da je žrtva kriva za silovanje

A bogami haljina do kolena može pobuditi strasti u čoveku, pa šta je on onda kriv ako se malo pridrži za ženin gluteus u busu.

Možda… Možda kad bismo žene uvili u neki široki tamni plašt. I preko glave ih prekrili nekom krpom.

Da muškarci ne moraju da se bore sa svojim instiktima. Bože, kako se ranije nije niko toga setio?!

Tu su naravno i oni pronicljivi komentatori koji su shvatili koja potreba stoji iza ovog tvita.

„Da ti nije prijalo ne bi se hvalila ovde“

To je odgovor. Ljudi zaista i dalje misle da su štipanje, pipkanje, dobacivanje i masno komentarisanje hrana za ženski ego.

Ne shvataju da u tim momentima žena oseća sve suprotno od ponosa i samopouzdanja. Oseća se poniženo, osramoćeno i pomalo robovski.

Jer i dalje neko može da se „posluži“ bez njenog pristanka. Oseća se besno što nije mogla da spreči.

Oseća se nemoćno jer neki ljudi shvataju da im je na izvol’te i da imaju sva prava bez obzira da li ona nešto želi.

Jedan pobednički komentar je bio u fazonu: „Da je imao kožnu jaknu i skup telefon ne bi ti smetalo“.

perverznjaci-bus

Prvo, da se razumemo, takvog lika verovatno nećemo ni naći u busu. A druga stvar, jako bitna je da shvatite da ne padaju sve žene na dobra kola i skup telefon.

Začudili biste se koliko ima žena koje su zapravo sa momcima koji ne voze kola uopšte. Ako je vaš utisak da bi se većina žena prodala za mesto u separeu onda je vreme da se zapitate u kakvom okruženju se krećete i što je još važnije, kakve žene vas privlače?

Jer iz ovakvih komentara deluje da ste želeli baš neke takve, samo što je falila ta kožna jakna i ključevi od kola. 

Ali ništa ne vrišti očaj više od komentara: „To znači da imaš dobro dupe“.

perverznjaci-bus-2

Koliko jadna i napaćena duša. Šta bi taj namučeni pacijent dao da neka žena barem flertuje sa njim.

A kamoli da pristane na seks. Ma, da i njega barem neki manijak uhvati za dupe, pa da zna da i on nešto vredi i da je poželjan. 

Nema filtera za ovakve primerke

Internetu možemo da zamerimo mnoge stvari, ali jedno niko ne može da ospori. On nam je tačno pokazao u kakvom društvu živimo danas i na kom nivou je naša svest. 

Nema filtera i zabrane koja može da zamaskira postojanje ovakvih primeraka među nama. Tako da vrlo brzo razbijamo sve zablude. 

Halo govornice i telefoni na preklop su možda stvar prošlosti, ali ljudi koji misle da je žena sama kriva za zlostavljanje nisu. 

Oni će tako vaspitavati i svoju decu. Svojim sestrama neće biti zaštita i pomoć već strašni sud za odeću svaki put kad krenu u grad.

Oni će naučiti svoje žene da je normalno da žive u strahu jer im je takva priroda pogana pa su to i zaslužile. 

Oni nikad neće ni prići pametnoj i obrazovanoj ženi koju ne zanima kakav telefon neko ima na stolu. Za njih su upravo te žene najveće zlo društva.

Siromašni duhom, oni zapravo ni njima nemaju šta da ponude. 

perverznjaci-bus-4

I tu je cela istina.

Ovi komentari su istina o ljudima koji se zapravo nikad nisu najbolje snašli sa ženama, pa bi im nekako i odgovaralo da od žene pristanak i ne mora da se traži.

Lišeni svakog bogatstva, pogotovo onog duhovnog, postali su za većinu žena neinteresantni. Pa bi sad valjalo te iste žene omrznuti  i naterati na nešto, što da ne. 

Jer neko ko zna barem nešto o ženama, jasno mu je da ovakve stvari nijedna ne doživljava kao kompliment. 

Kako oni to nikad neće priznati sebi, nastaviće da šire svoja uverenja i čekaju neku novu priliku da ih pokažu.

Na nama je samo da im pokažemo da nas je više. I da ovo društvo koliko god potonulo, posrnulo i izgubljeno ipak ima više onih koje barem oko takve stvari mogu da se slože.

A da su ovi primerci pre izuzetak nego većina. 

Nadajmo se.

Podseti me šta to beše ljudskost: Šta smo naučili od manijaka iz tramvaja?

Ne zaboravite da lajkujete Luftiku

About the author

Saša Mandić

Saša Mandić

Član biblioteke, umereni zavisnik od društvenih mreža sa tendecijom ka ne toliko umerenoj zavisnosti. Volim život na ivici pun adrenalina pa mi pretrčavanja van pešačkog i probijanje rokova za vraćanje knjige nisu strani. Nemam televizor i cenim tišinu. Volim svoje ime jer zbunjuje ljude, a i dobro je u sučaju migracije u inostranstvo.

Add Comment

Click here to post a comment