Magazin

Žene imaju 22,8% manju penziju, ali muškarci u Srbiji kraće žive, više piju i češće dižu ruku na sebe i druge

penzioneri

U 2019. žene starije od 65 godina u Srbiji primale su penziju koja je u proseku bila za 22,8 odsto niža od penzija koje su dobijali muškarci.

Ova brojka neznatno odudara od proseka na nivou Evropske unije, u kojoj je ovaj jaz veći.

U odnosu na 2013. godinu ovo se može smatrati izvesnim napretkom jer je tada razlika u visini penzija bila 28,5 odsto u korist muškaraca.

Prema podacima Eurostata, žene starije od 65 godina u EU primale su u 2019. penzije koje su u proseku bile za 29 odsto niže od penzija koje su dobijali muškarci.

U odnosu na 2010. godinu, ovo se može smatrati i svojevrsnim poboljšanjem jer se razlika u penzijama među polovima kroz period od devet godina smanjila za skoro pet procentnih poena (sa 34 na 29 odsto).

Iako su žene primale niže penzije u svim državama članicama EU, obim jaza varira u velikoj meri od zemlje do zemlje.

Najveća razlika zabeležena je u Luksemburgu, gde su žene primale 44 odsto manje penzije od muškaraca.

Luksemburg su blisko pratile Malta i Holandija (obe 40 odsto), Kipar (39 odsto), Austrija (37 odsto) i Nemačka (36 odsto).

Sa druge strane, najmanja razlika u prihodima od penzija između žena i muškaraca zabeležena je u Estoniji (dva odsto), zatim u Danskoj (sedam odsto), Mađarskoj (10 odsto), Slovačkoj (11 odsto) i Češkoj (13 odsto).

penzija-razlike
Jaz u visini penzija između muškaraca i žena u EU Foto: Eurostat

U poređenju sa 2010. godinom, jaz u penzijama između polova smanjen je u većini država članica EU. Najuočljiviji pad zabeležen je u Grčkoj (sa 37 odsto u 2010. na 24 odsto u 2019. ili -13 pp), Danskoj i Sloveniji (obe -11 pp) i Bugarskoj (-10 pp).

Nasuprot ovom trendu, kad je reč o penzijama jaz između muškog i ženskog pola se povećao u šest država članica EU od 2010. godine. Najznačajniji porast zabeležen je na Malti (sa 22 odsto u 2010. na 40 odsto u 2019. ili +18 pp), zatim Letoniji (+6 pp), Litvaniji i Slovačkoj (obe +3 pp), kao i Hrvatskoj i Italiji (obe +2 pp).

Svaki sedmi penzioner u EU u riziku od siromaštva

U 2019. godini udeo penzionera starijih od 65 godina sa rizikom od siromaštva u EU iznosio je 15,1 odsto, malo iznad cifre od 14,5 odsto u 2018. godini, kao i iznad rizika od siromaštva radno sposobnog stanovništva (od 16 do 64 godine) na 14,2 odsto. Nasuprot razlikama u visini penzija, stopa rizika od siromaštva za penzionere raste postepeno od 2014. godine, kada je iznosila 12,3 odsto.

Širom EU u celini između 2010. i 2019. godine, procenat penzionerki starijih od 65 godina koje su bile u riziku od siromaštva bio je za oko tri do četiri procentna poena (pp) veći u odnosu na penzionere.

U 2019. godini procenat penzionera starijih od 65 godina za koje se smatra da su u riziku od siromaštva bio je između 10 i 30 odsto u većini država članica EU. Četiri zemlje sa stopom rizika od siromaštva iznad 30 odsto u 2019. godini bile su Letonija (54 odsto), Estonija (51 odsto), Bugarska (36 odsto) i Litvanija (35 odsto).

Suprotno tome, najniže stope u 2019. godini zabeležene su u Luksemburgu (sedam odsto), Slovačkoj, Francuskoj, Danskoj (svih devet odsto) i Grčkoj (10 odsto), prenosi Danas.

Srpska rodna statistika

Iako se u našoj zemlji svake godine rodi 3.000 dečaka više nego devojčica, podaci Republičkog zavoda za statistiku govore da u Srbiji ima čak 180.000 žena više nego muškaraca.

Kada bi se analizirali uzroci ove paradoksalne statistike, moglo bi se pretpostaviti da majka priroda ima maćehinski odnos prema pripadnicima muškog pola – oni žive kraće, češće obolevaju, češće dižu ruku na sebe, više konzumiraju alkohol i psihoaktivne supstance, zbog čega su i češće vinovnici nasilja i saobraćajnih nesreća.

Kada se tome doda da muškarci rade teže i opasnije poslove i ređe idu kod lekara, ne treba da čudi da oni žive čak pet godina kraće od žena, piše “Politika”.

Muškarci su u brojčanoj “prednosti” do 39. godine, a onda njihov broj počinje da opada.

Brojke, naime, govore da pedesetogodišnjih žena ima hiljadu više nego muškaraca, u šezdesetoj godini žena je oko 4.000 više, u sedamdesetoj čak deset hiljada više, a 80-godišnjakinje su u brojčanoj prednosti od 9.000 u odnosu na svoje vršnjake.

S druge strane, dobra vest je da najduže žive oni muškarci koji nose burmu, a loša da svaki treći pripadnik “jačeg pola” u Srbiji (još) nije otišao pred matičara, navodi beogradski dnevni list.

Prosečan muškarac u Srbiji staje na “ludi kamen” u 34. godini, otac postaje nekoliko meseci nakon odlaska kod matičara, a na brigu o nasledniku – čuvanje, hranjenje, oblačenje, podučavanje i igru dnevno “potroši” jedan sat i 33 minuta.

Hranom se bavi 16 minuta dnevno, a pranjem sudova cela tri minuta.

Za održavanje domaćinstva, prema sopstvenom priznanju, dnevno utroši 29 minuta, a kućni ljubimci i baštovanstvo okupiraju njegovu pažnju dva sata dnevno.

Muškarci su duplo češće žrtve nasilnih smrti – u 2019. godini čak 2.014 muškaraca bilo je žrtva ubistva, samoubistva i nesrećnih slučaja u poređenju sa 819 žena.

I u saobraćajnim nesrećama četiri puta češće stradaju muškarci. Statistika svedoči da su u toj godini poginula 404 muškarca u poređenju sa 130 žena, a povređeno 12.525 muškaraca i 7.881 žena.

Oni se i neuporedivo češće nalaze pred licem pravde – za krivična dela protiv života i tela u 2019. godini osuđeno je 94 žena i 1.309 muškaraca, za krivična dela protiv braka i porodice (zapuštanje i zlostavljanje maloletnika, nasilje u porodici, nedavanje izdržavanja) osuđene su 472 žene i 3.701 muškarac, a za krivična dela protiv imovine osuđene su 892 žena i 6.985 muškaraca.

Počinioci nasilja u porodici su u 90 odsto slučajeva muškarci – za ovo krivično delo osuđen je 4.561 muškarac i 462 žene, prenosi portal Moj Novi Sad.

 

Penzije poklanja Vučić lično, a možda vas iznenadi i kojim dodatnim dinarom od januara

Avatar

Tamara Gočmanac

Mnogo glasno šapuće. Ego-tripuje, nasmeje, rasplače. Voli kišu i sneg. I životinje. Redovno je ispuštali na glavu kad je bila mala, pa je, zahvaljujući tome, postala mnogo lepa, pametna i bloger.

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

Share via
Copy link