Magazin

Da li se besmisao leči i ljubav pokazuje tako što ubiješ svoju dvogodišnju ćerkicu?

ubica-vrsac-2
Foto: Facebook

Dvogodišnju devojčicu juče je u Vršcu ubio otac. Udavio ju je u vodi pa obesio sebe. Prethodno je poslao SMS supruzi sa kojom je postupak razvoda u toku u kom ju je obavestio šta planira da uradi. Nezvanično, sat vremena pre ubistva poslao je video snimak portalima u kom je rekao kako njegov život nema smisla, da će da se ubije i da će sa sobom da povede ono što najviše voli.

Da li se voli tako što ubiješ svoje dvogodišnje dete?

Da li se na taj način pokazuje ljubav?

Da li se tako leči besmisao?

Da li se tako leče posledice razvoda?

Da li se tako sveti ženi za razvod?

Da li se tako leči psiha?

Da li je to ono što je 35-godišnji Vrščanin pomislio, čovek koji je dva puta prijavljivan za nasilje, zbog čega ga je žena i naspustila i pokrenula razvod, da li je ovo ono o čemu treba da pišemo, prenoseći “sočne” detalje od kojih se prevrće želudac, gubi glas, buja strah zbog činjenice da živimo među tatama sposobnim da ubiju svoje dete koje „najviše vole“? Tatama?

Poruka celog ovog užasavajućeg zločina je samo jedna: Ne postoji podrška i razumevanje institucija nadležnih za nasilje u porodici, nisu obučeni za procenu visokog rizika. Vršački CSR je dozvolio da dete bude kod oca, dva puta prijavljivanog za nasilje.

Ovo je navodno bio prvi samostalni susret oca i ćerke. I poslednji.

Drugi dan mediji i dalje iznose svaku pojedinost o Vrščaninu koji je radio u Gradskoj upravi. “Fin, miran, kulturan, fenomenalan”, kažu kolege.

Vidimo, kažem ja.

“Iz njihov stana često se čula buka, tukao je suprugu”, kažu neke komšije.

Što ćutite ko pičke? pitam ja.

Nasilje nije privatna stvar, makar se odvijalo iza osamsto puta zaključanih vrata, zablindiranih prozora, u tuđa, tuđa, tuđa četiri zida, jer ako ga čuješ, a ne prijaviš – odgovoran si. I onda si u kolu sa svim onim institucijama koje se zajebavaju, koje ne veruju ženama, koje “slušaju takve priče stalno, vratiće se ona njemu, preteruje” i onda strada dete, tek propričalo, prohodalo, ali već upoznalo tatu spremnog da ga u psihičkom rastrojstvu ubije i “povede” sa sobom.

Da li ste znali da je veliki procenat žena ubijenih od strane svog partnera pre ubistva imalo kontakt sa institucijama bar šest puta? Dakle, 6 puta su se obraćale, ali nisu dobile zaštitu.

Da li znate da žene sve manje prijavljuju nasilje jer ne veruju institucijama, jer se plaše osude, jer se plaše za sebe, za dete, svoje bližnje, jer nemaju kuda, jer su finansijski zavisne od muža, jer misle da je nasilje normalno do jedne granice, jer misle da će se možda promeniti, jer trpe radi braka, radi dece, jer neko ih je naučio da ljubav može da bude modre boje, jer kad se ohrabre da prijave nasilnika najbolje što dobiju je 30 dana fore da se maknu, sa decom, da promene identitet jer često se dešava da već posle 30 dana muž dođe i ubije ih.

Hoćemo li ovih dana saznati ko je omogućio da dete viđa (ubije) otac prijavljivan za nasilje? Možemo li da saznamo ko i kako u Vršačkom CSR je procenio da je čovek prijavljivan za nasilje bezbedan za svoje dete? Kao… “okej tukao je mamu, ne mora značiti da će dete, jer … ipak je dete dete…”

Vidimo.

Vidimo.

I mnogo smo besni, i mnogo tužni, i mnogo mi se plače zbog ove devojčice, i boli me u grudima, i ne mogu da dišem, jer sam, glupost, samo na sekund zamislila scenu, glupost kažem vam, i sad mi nije dobro. Koliko “krvi na rukama” onih koji bi trebalo da nas na njima nose, da nas njima maze, umivaju, uspavljuju, na ramena podižu, kosu sa čela sklanjaju, ko kap na tom dlanu drže, od drugih nas brane… od drugih, od drugih, ne od sebe.

I nije bitno kakav je ovaj otac bio u pričama drugih, dobar kolega, fin, fenomenalan, super miran ili sjajan, bitno je da NIKO nije od nadležnih procenio da je on potencijalni ubica, spreman da ubije ćerkicu i sebe.

Kako se sad ovo rešava, mislim hoće neko iza rešetaka?

Ovo je otac koji je udavio ćerku u Vršcu, pa presudio sebi, evo šta je prethodilo stravičnom zločinu

Jovana Kešanski

Ja sam novinar, kolumnista. Nisam zapisničar. Prenosim svoje utiske o onome što me pokrene.

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

510 Shares
  • Facebook
  • Twitter
  • LinkedIn
  • More Networks
Copy link
Powered by Social Snap