Pozorište Vesti Novi Sad

Opera je kad u isto vreme gledaš film, čitaš knjigu i slušaš dobro klasično delo

Koje biste delo preporučili početnicima u slušanju opere?

Sofija: Za neke operske početnike koji nisu spremi da odvoje četiri sata, možda bi mogli da krenu sa Karmina Buranom. To nije opera, nema dramaturgiju opere, ali mogli bi da osete čega sve tu ima jer Karmina nepogrešivo gađa sve slušaoce, da polako osete, pa onda da idu na neko sledeće delo, na primer Ljubavni napitak. Ja shvatam da je nekom potpuno nezamislivo da sedi četiri sata i gleda neku predstavu, a Karmina traje oko sat vremena i atraktivna je.

Koji je vaš predog za popularizaciju opere?

Sofija: Krenula bih na osnovu toga šta to moju decu stimuliše. Smatram da opera, ako ima toliki uticaj na decu, može da utiče na svakog. Ljudi bi trebalo da se opuste i da dođu, bez očekivanja, otvorenih srca i umova, a muzika će sve sama uraditi.

Vojsilav: Poenta je krenuti od dece, da se sa decom radi u jednom dugotrajnom procesu, jer mi sad kada krenemo opera neće biti popularna sledeće godine, već za deset, 15 godina. Da se obavezno ide po školama i dovodi mladež. Onda će se neminovno kod određenog broja dece primiti i ostati zauvek. Tek onda možemo da očekujemo neke plodove za deset, 20, 100 godina. Važno da to započne jer ako se nastavi ovom tendencijom slabijeg posećivanja, onda ulazimo u period gašenja.

Gde leži problem na muzičkoj sceni Srbije?

Vojsilav: Civilizacijski smo došli do nivoa gde se reciklira nešto što je već smišljeno, samo se prave novi cover i tribute bendovi. Autorstva je sve manje i rizičnije biti autor jer se ispostavi da za to ima manje novaca za to nego za nešto što je ljudima poznato. Mislim da će pre doći do neke prekretnice u medijima koji prenose muziku, da je moguće da idemo ka drugačijoj stimulaciji čula, elektičnim putem preko softvera. Teško je nekog iznenaditi, onda se linijom manjeg otpora ljudi vraćaju kič i šund sadržajima zato što su jednostavni za interpetaciju i imitaciju. Ljudima koji većinu vremena potroše na suvu egzistenciju, to je najlakše.

Sofija: Ljudi nemaju strpljenja, i dovoljno im je ono što ih na prvu loptu stimuliše, a ne shvataju koliko bi im unutrašnje radosti donelo da se zaiste udube u neko delo. Možda bi im koncert od sat vremena klasične muzike pomogao kao sedmodnevna meditacija i bili bi produktiviniji i na poslu, strpljiviji u saobraćaju i sa porodicom.

U kojoj meri vam pomaže iskustvo pevanja u horu za rad sa Killo killo bandom i Drum n zez-om?

Vojislav: Sve što sam ikad slušao pomoglo mi je da budem ovo što jesam. Istina je da sam više bio pod uticajem operske horske muzike, jer mi je to posao i smatram da sam zbog toga manje pod stresom. Nešto drugo što slušam mi više pomaže da oformim svoj kreativni izraz, jer on ne ide u operskom pravcu, nisu mi ni tekstovi tako tragični, više su aktuelni. Dok je opera kao film sa ozbiljnim zapletom, moje pesme su kratka forma – malo reči i da se što više mudrosti proba sabiti u te reči.

Sofija: Meni kao bek vokalu, horsko pevanje i prateći vokali su jako slični jer se tu harmonizuje više glasova, tako da se dobro uklope sa instrumentalnom pratnjom i sa solo vokalom. To je slično onome što radim u operi, samo što tamo imam ispisano, a ovde ih ja sama raspisujem za sebe i koleginice.

Da li možete da izdvojite neku zanimljivost sa izvođenja neke opere?

Sofija: Nas dvoje se nismo venčali u privatnom životu, a venčali smo se par puta u okviru jedne predstave, čak smo se prvi put tako i poljubili u jednoj predstavi. Pošto nemamo fotografije sa venčanja, a u nekim predstvama smo obučeni u odeću koja je vrlo prikladna za venčanje fotografisali se u tom izdanju i slali rodbini te fotografije. Jedanput smo slavili neku godišnjicu u pauzi između činova kada je hor slobodan, u drugom činu Travijate, , pa smo u pauzi napravili proslavu uz sveće i vino, negde u budžaku iza zavese na trećem spratu.

vojislav_malesev_i_sofija_s
Privatna arhiva

Kakva je budućnost opere?

Vojislav: Jedan od problema u budućnosti je taj da nama stari hor, kod solista je isto kriza u toku. Možda nismo toga ni svesni, ali mi izvodimo količinu dela koju možemo da izvodimo sa ovim ansamblom, a kad bi se ojačali, mogli bismo više dela da izvodimo. Tako bi publika imala veći izbor, a ne da dolazi stalno na iste predstave. To znači da ja poručujem naraštajima da razmisle da li žele da rade kao robovi u nekim kapitalističkim firmama, ili da dođu ovde i rade u operskom horu gde će uživati na sceni i družiti se sa kolegama i sve to uz osmeh i bez puno stresa.

Više o pozorištu pročitajte ovde

Avatar

Aleksandra Aleksić

komentar

Klikni da objaviš komentar

  • Divni mladi ljudi,divne kolege <3.Odlican tekst…u cilju priblizavanja scensko muzicke forme mladjoj publici, ideja je prava,osvezavajuca za najlepsu scensku iluziju,vremesnu a privlacnu damu ~ operu

PARTNERI SAJTA


126 Shares
126 Shares
Share via
Copy link