Magazin

On je žrtva, a ne te lažljive kuje. On to nikad ne bi, a i što bi, kada se iovako nude?

silovanje
Foto: Ilustracija

Prenosimo duboko potresnu i pre svega iskrenu priču žene koja svoj nalog na Tviteru koristi za pre svega koristan i plemenit cilj:

“Ideja je bila da pišem o svom iskustvu nasilja kako bi i druge žene prepoznale, ali nasilje nije samo lično već i strukturno pa pišem i o ženskoj egzistenciji”, piše u opisu naloga koji vodi Neposlušna.

Ovo je njena priča, a mi je delimo iz istog razloga:

“Hvala svima koji mi pišete – tu sam, jesam dobro, ali i nisam.

Sve ovo što se dešava sa Lečićem me je satuklo, jer znam kako je kada ćutiš jer se plašiš da čak i sama sebi priznaš šta se desilo.

A onda, kada neka druga žena progovori, naletiš na zid osuda, uvreda i pljuvanja.

Jer on je ugledan i dobar komšija, i eto pomaže drugima, i mora da laže kurvetina željna pažnje kada nepravedno optužena moralna gromada i vertikala ne bi ni mrava zgazila.

On je žrtva, a ne te lažljive kuje. On to nikad ne bi, a i što bi, kada se iovako žene i devojke nude?

I to boli. Ali nevidljivo, kao stotine posekotina od papira istrljane solju, umočene u tekilu, i zalivene limunom.

Osećaš se sluđeno, jer opet ne znaš šta se desilo, iako tvoje telo zna.

Osećaš se poraženo, jer i dalje verujemo da je seksualno nasilje pitanje seksualne želje.

Da je silovanje samo seks, da je pitanje seksualne želje, bilo bi lakše. Ali nije.

Silovanje te bukvalno obriše kao da nikad nisi postojala. Ono te poništi kao osobu, svede te na predmet, kontroliše tvoje telo protiv tvoje volje.

Ti ne postojiš. A to seks nije.

Silovanje je uništavanje duha više nego tela.

I u tom činu, i kada te posle ubeđuje da si to želela, i kada ti posle niko ne veruje, i kada godinama ili decenijama kasnije čitaš komentare na to kako žene lažu, zbog pažnje, osvete, dosade, a silovatelji se kuju u zvezde.

Silovanje ti pomeri i granice. I u odnosu na sebe i u odnosu na druge.

Kad prestaneš da budeš svoja, a silovanje ti tebe oduzme, postaješ svačija – osobe nemaju vlasnike, predmeti ih imaju.

Sumnjaš u sebe, u svoj razum i više ne umeš da kažeš NE. Šta ako te opet ne čuju?

Ali znaš da ne grešiš, jer znaš šta se desilo kada to što se desilo vidiš svaki dan u svakoj pori svoje kože, u svakom dodiru svake osobe, i onih kojima veruješ i onih koje voliš, ali i u svakom pogledu nepoznatih prolaznika i prolaznica na ulici – kakve su njihove namere?

Zbog toga zadnjih nedelja vežbam NE, vežbam svoje granice, i svesno se sklanjam od onoga što me boli.

A slovanje druge žene boli, čak i kada se desilo pre nekoliko decenija.

Još više bole komentari.

Ali, ja imam taj izbor, a šta je sa svima onima poput mene koje taj izbor nemaju?

 

SOS telefon za žrtve nasilja – Autonomni ženski centar: 0800 100 007
Radnim danima od 10h do 20h
* Ovaj poziv i usluga su besplatni

E pa Lečiću ja bih rado pristala da me vi silujete, jel ste šmeker i gospodin

116 Shares
116 Shares
Share via
Copy link