Kolumne

Odjeci skupa u Novom Sadu: DA „Oluja“ jeste pogrom, ali neukusu treba reći NE

NS vucic
Printscreen

„Neukusu treba reći NE bilo kada ili bilo gde“, reči su pesme poznatog benda Disciplina kičme. Upravo iz tog stava proizlazi kritika jučerašnjeg skupa u Novom Sadu kojim se obeležila godišnjica pogroma našeg naroda iz nekadašnje Srpske Krajine.

Iako za razliku od kvazi liberalnih umova verujem da je važno čuvati sećanje, edukovati buduće generacije i podsećati na ovu nacionalnu tragediju, veleizdaju i sramotu svih Srba ma gde oni bili, isto tako je važno to uraditi to dostojanstveno i pre svega sećanjem na civilne žrtve, poginulu decu, starce, očeve i braću, silovane majke, sestre i pre svega iskrenom željom i težnjom da nijedna porodica niti narod na Balkanu ne prođe kroz iste patnje.

Sramota je dakle i naša, a ne samo Hrvatske i međunarodne zajednice, a kasnije i Haškog tribunala, što nam je generacija političara, politikanata i vojnih starešina dozvolila takav kataklizmični scenario, takav poraz i nestanak našeg naroda sa prostora kojim danas suvereno vlada Hrvatska država.

Ova naša vlast je i ovu priliku iskoristila kao izvanrednu promotivnu aktivnost, za obećanja kako se progon našeg naroda više nikada neće dogoditi, kako današnja Srbija nije ista kao pre, te da nikom ne pada na pamet da pokušava slične akcije.

Iste prazne priče slušao sam iz pelena devedesetih preko ondašnjeg RTS-a, a onda po slavama i komšiluku slušao o izdaji naroda i dozvoljavanju da se Oluja i Bljesak gotovo nesmetano dogode.

Danas su naslednicima Slobodana Miloševića i Vojislava Šešelja puna usta priča o miru, ali pomalo bizarno kroz ratnu i agresivnu retoriku.

Gledao sam prenos sinoćnjeg skupa za koji bi „pali s marsa“ mogli pomisliti da se radi o grandioznoj proslavi s ozbirom da je upriličen čak i pozorišni komad koji je istraumiranima valjda trebao da prizove sekvence iz života, a neupućenima da dočara kako je to bilo avgusta 1995. godine.

NS
Printscreen

Govor patrijarha Porfirija zapravo je jedini bio na tragu dostojanstvenog obelažavanja ovog stradanja.

– Stotinu puta ću da ponovim: da ne zlopamtimo, jer bi zlopamćenje savladalo i nas; gnev, mržnja bi satrli nas same, obesnažili bi svaki Bogom dani stvaralački potencijal u nama. Moramo uvek gledati u lice Božje, gledati u Najnevinijeg koji je raspet na krstu i imati na umu reči koje je On sa krsta uputio Ocu nebeskom: Oče, oprosti im jer ne znaju šta čine. To je vera naša, to je vera otaca naših. To je vera koju je u Jasenovcu blaženog spomena patrijarh srpski German izrazio rečima: da praštamo moramo, jer je to jevanđelska zapovest, sam Bog tako zapoveda, ali da molitveno i na svaki drugi način zaboravimo to nećemo, ne smemo i ne možemo – rekao je između ostalog patrijarh Porfirije.

porfirije
Printscreen

Nakon parastosa žrtvama, za govornicom su se, pored onih iz stravične kolone, obreli i Milorad Dodik koji je kroz svoj poznati mamurni govor ponovio ono što priča već danima na različitim svečanostima, od otvaranja benzinke pumpe pa evo sve do sinoć.

Naravno da pohvale Vučiću za ideju zajedničkog obeležavanja Republike Srbije i Republike Srpske nisu izostale, jer da on to nije sproveo u delo “žrtve i progon bi otišli u zaborav i ostala bi samo porodična i lična sećanja”.

– Nestali su Srbi iz Krajine, iza sebe su ostavili otvorena vrata kuća, ali ta vrata su zaključana u srcima našeg naroda u zločinačkoj akciji ‘Oluja’ – rekao je Dodik.

dodik
Printscreen

Govornicu je ponajviše uzurpirao predsednik države Srbije, čoveka kojeg je progon sopstvene porodice inspirisao za odrastanje u mržnji umesto u hrišćanskom oprostu.

On je podsetio i na nedavni sukob na Kosovu čime je “katastrofa” odložena na nagovor američkog ambasadora za mesec dana.

– Doveli su nas do ivice, saterali su nas u ćošak, mi više nemamo kud, nemamo više kome da popuštamo. Kad je već tako onda ćemo čuvati i braniti naš narod, kada svi kao jedan stanemo uz svoj narod. Postoje decenije u kojima se ništa ne desi i dan u kojima se decenija dogodi, jedan je od retkih pametnih Lenjinovih citata. Ujedili su se mnogi protiv nas, misleći da je ovo trenutak kada mogu da krenu na naš narod. Nije to Srbija poraza, nije to ista Srbija, i Srbija koja neće da stane pored nas, čuvaćemo Srbiju – naglasio je Vučić i poručio:

– Srbija se osvešćuje i Srbija zna da se seća. Odbranićemo Srbiju i pobedićemo, nemojte da nam pretite više – glavna je poruka predsednika Srbije sa jučerašnjeg skupa.

Samo budala će reći da ne postoje oni koji bi voleli etnički čisto Kosovo od Srba ili obratno od Albanaca, no takvi ekstremi su uvek vodili u propast i smrt, dok njihova prljava usta i njihova mila dečica uvek nekako SLUČAJNO prežive sve te pokolje i proterivanja.

Stradaju uvek obični ljudi koji su samo želeli da žive u miru i hroničnom siromaštvu, oni koji ne žele da krvare i prebrojavaju kosti voljenih da bi se momci u kravatama kasnije mirili kroz bileteralne saradnje i otvorene Balkane. Srećom da medijska manipulacija danas ipak nema takvu moć kao nekada, kada su sve oči bile uprte samo u RTS i “televizor koji ne laže”.

Autobusi sendvičara koji su se sinoć u Novom Sadu zamaskirali među prave žrtve rata, kao i taj pomalo nastrani duh nekakve proslave nad nacionalnom tragedijom i večnim danima žalosti više su nego degutantni, a naročito organizovanje radne snage iz državnih službi koja je trebala da popuni i dopuni Trg Slobode.

Kao potomak civilnih žrtava i onih koji su pukom sudbinom izbegli oštricu etničkog čišćenja još tokom Drugog svetskog rata nisam mogao da ćutim na još jedan u nizu neukusa iza kojih stoji arhitekta ove “moderne Srbije” koji se predstavlja kao čuvar, a ne rušitelj države i društva.

Zalažete se i verujete u slobodu? Znajte da zdrava kritika jeste njen odraz.

Voditeljka RTS-a je dete Oluje, sa 17 godina je napisala dnevnik o tom iskustvu i otkrila koga je izgubila

Antonije Kosanović

Traži smisao u vreme besmisla, rečima potkradajući emocije.

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

OGLAS

335 Shares
335 Shares
Share via
Copy link