Novosadski novinar i bloger Igor Mihaljević je svoju publiku iznenadio tekstom pod naslovom „Gerilci sa puškama od hleba“ u kojem opisuje svoja iskustva u jednoj od kultnih kafana u gradu, Gerili. Njegovo obraćanje publici (uz autorovu ogradu da je u pitanju besplatna reklama) prenosimo u celosti.

Zdravo Gerilci,

gerila-trifkovicev-trg

Zašto veliko „G“? Zato što je, dame i gospodo, Gerila kafana sa institucionalnim značajem u ruini od naseobine u kojoj je imala nesreću da zaživi. Šta ću, ne lažem one koje volim. Ako si drug Član, deo ekipe, vaspitani ljudi pišu ti ime velikim slovom na ime boračkih zasluga u netolerisanju đubreta i ološa. „Gerilac“ znači upravo to, u nametnutom kontekstu novosadske stvarnosti.

Novi Sad, naseobina gde je Gerila, tetura se od matere černozema i oca vojnog utvrđenja, gore u Sremu. Otud i sluđenost. Novosađani su ljudi sa puškom od hleba, a ekipa u Gerili mi se čini baš takvom. Ne ide kafana bez ljudi, ne moram to da crtam valjda.

gerila-novi-sad-program

Lagao bih kao pseto kada bih napisao da je Gerila najbolja kafana na svetu. Naravno da nije, ni moja žena nije himera Kejt Blanšet i Monike Beluči pa je i dalje obožavam. Da me upucate onom puškom od hleba ne bih vam umeo reći kada sam prvi put ušao u Gerilu i šta sam tom prilikom radio. Tada je bila ušuškana u pasaž Dunavske ulice, dobra ekipa, muzika, drvo, ime, cene, lako sam se zaljubio. Kao u ženu, samo me Gerila manje nervira.

Prošla silna leta i naša Gerila je porasla. Svrbe me laktovi kolika je. Godine su je služile kao babino zlato, zbog čega danas nosi proročki dato ime. U ovakvom gradu i državi pristojno ponašanje i prateći ukus su gerilski oblici života. Na margini, liče na mudre fusnote u glupoj knjizi. Toga se setim kad god sednem i poručim, dok mi neko dobronameran ne prekine snove. Sve OK, lako zaspim tamo.

gerila-svirka

Ako u nešto zaista veruješ red je da se ispod i potpišeš. U marketing aktivno ne verujem no red i čast gode, zbog čega drage volje reklamiram Gerilu, na molbu zaposlenih i vlasnika. Dublje je to, sestre i braćo, od sviranja u Gerili i sveta koji iza nje i u njoj stoji. Kad god sam seo na bankinu, onako sjeban, i praznoslamario o dobrom duhu grada koji umire oholo sam zaboravljao na kafanu koja se i dalje stara da te Novog Sada ne bude baš sramota. Ima ih, nije Gerila jedina, međutim sada je iza sebe nakalemila dovoljno ljudi, svirki, provoda, ljubavi i bluda pa u glavi izgura većinu.

gerila-bar-novi-sad
Gerila bar Novi Sad

Gledam je kako se baškari na onom Trifkovićevom trgu, još i broj tri, prost kao duša. Gledam pa mi milo. Preko puta, u istom centru centra Novog Sada, raspada se rektalni ulaz u otrcanu kurvu od ulice, pokretnu slikovnicu jednog užasnog pada. Nije ulica kriva, neko tu i hoda. Onda opet gledam i setim se da je strašno važno ne biti sam kada brod pušta vodu. Osim Leu, naravno. Brzo me prođe, otvorim vrata Gerile, kažem kolektivno „zdravo“ i život u centru centra postane manje bolan epicentar.

Ima u tom fantazmu, udobnoj hacijendi sa pogledom na Černobil, izvesne deljivosti i neprirodnog otklona ali računam da je ta nesavršenost sasvim u redu. Život kog tretiramo kao socijalnog radnika na pauzi nametnuo nam je pravila u kojima se Gerilci nisu najbolje snašli jer gaze samo patos.

Do sledećeg puta, nadam se u Gerili.

Potražite najbolje tematske lokale

Lajkujte stranicu Luftika i prvi pročitajte nove tekstove ↴

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here