duda-stankovic
Magazin Novi Sad

Ispovest posrnule novosadske femme fatale i istina o ljubavniku koji je zbog nje odsekao sebi penis

Prihvatilište za odrasle, sagrađeno tik pored Doma za penzionere, na samom je obodu Futoga, oivičeno rešetkastom betonskom ogradom iza koje se krije začuđujuće lep, besprekorno uređen vrt sa sveže podšišanom travom, raskošnim grmljem, ružama i novim, šarenim klupama.

Tu su privremeno smešteni beskućnici, hronični bolesnici, alkoholičari, kratko rečeno, sirotinja o kojoj nema ko da brine, osim države. Ovde su ušuškani, siti i čisti, o tome šta i kako dalje, retko ko želi da razmišlja.

Polila se votkom i zapalila

U toj maloj, živopisnoj oazi beznađa, potražili smo vrelog julskog dana staru poznanicu Dudu Stanković, nekadašnju kraljicu mondenskog života u Novom Sadu.

Ovde je dospela nakon što se u potpunom psihičkom rastrojstvu, otrovana alkoholom, zapalila u velelepnoj vili koju je nekada delila s mužem Vukašinom, potomkom stare, bogate porodice iz Karlovaca.

Noge su joj izbrazdane dubokim ožiljcima od opekotina, zbog infekcije je ostala bez pola stopala i prikovana je za kolica.

Začudo, iz očiju ove pedesetdevetogodišnje žene još uvek sija nada, čvrsto je ubeđena da će kad-tad ponovo preuzeti kormilo svog života.

Seks, droga i destrukcija

Kako je fatalna Novosađanka, sinonim za glamur i stil, završila na samom dnu?

Bilo je tu svega pomalo: droge, pijanstava, bezumne ljubavi, destrukcije, samoubistava… U Dudin život stalo je bar pet običnih života i to je moralo ostaviti traga.

Iz razgovora s njom teško se može zaključiti da je ikada imala psihičkih problema, vrlo je staložena i razložna, ali dok opisuje to što joj se dešavalo, sve deluje potpuno sumanuto.

I da, ona voli svoj život, baš takav kakav je bio, uprkos tome što joj je doneo mnogo patnje.

S druge planete

– Kada bih mogla da se vratim u ta vremena, ne bih mnogo toga menjala. Možda bi bilo manje dekadencije i stihije a više zrelosti i mudrosti. Mada, nema nikakvog smisla govoriti o tome “šta bi bilo kad bi bilo”, tu sam gde jesam, najvažnije je da sam, posle svega, ostala čitava – kaže nekadašnja novosadska femme fatale koja u dvorištu Prihvatilišta, među svojim sapatnicima, onako doterana i upadljivo našminkana, deluje kao da je upravo sletela s druge planete.

To malo garderobe, skupe bižuterije i knjiga jedine su uspomene na nekadašnji glamur u kojem je živela sa svojim princem čija je ljubav bila tolika da mu nisu smetale ni njene veze s drugim muškarcima.

Psihotični ljubavnik i depresivni muž

Svojevremeno su sve novine u Srbiji prenele vest da je izvesni A.L. provalio u velelepnu vilu u Sremskim Karlovcima, u kojoj je njegova bivša ljubavnica živela sa svojim mužem. Pokušao je, navodno, da je nagovori da mu se vrati, a kad je ona to odbila, na njene oči odsekao je sebi penis.

– To je bila notorna laž, tačno je samo da sam bila u vezi s njim. A. je moj školski drug s kojim sam se slučajno srela u gradu, u vreme kada je moj brak bio u velikoj krizi. Pozvao me je da živim s njim u Budimpešti i pristala sam, kasnije smo se preselili u Segedin, gde smo razvili posao s opremanjem kafića. Brzo sam shvatila da s njim nešto nije u redu, često je menjao raspoloženje i reakcije su mu bile ekstremno burne, pa sam se vratila Vukašinu, koji je, doduše, i sam imao psihičkih problema – nastavlja svoju ispovest Duda.

duda-stankovic-1

Krvi je bilo na sve strane

A. je, kako kaže, došao za njom i neko vreme živeli su svi zajedno, radeći na dizajniranju enterijera, a onda je jedne noći, dok je bračni par spavao, uzeo skalpel i počeo da se obrezuje.

– Krvi je bilo na sve strane, pozvala sam Hitnu pomoć, a lekari su me zamolili da donesem leda kako bi ublažili krvarenje. Na nesreću, u kafiću koji smo držali u prizemlju, zatekle su se dve novinarke i sutradan je osvanuo tekst da je A. u nastupu ljubomore odsekao sebi penis, a da sam ja lekarima donela parče koje je nedostajalo kako bi ga ušili. To nema veze s mozgom! Njega su prebacili u Urgentno, tamo su dovršili obrezivanje i zaustavili krvarenje, posle je završio na psihijatriji. Godinama posle toga bilo me je sramota da izađem na ulicu, u Karlovcima su svi znali da se radi o nama iako su novine objavile samo inicijale. Bila je to opšta sprdačina – seća se Duda.

Sud je naredio demanti

– Tužila sam ih, i, naravno, dobila spor, morali su da objave demanti. Nije to bila nikakva satisfakcija, ko još čita demantije, i to godinu dana nakon što nam je taj tekst napravio pakao od života – ne skriva svoje ogorčenje žena kojoj članak u novinama, istinit ili ne, izvesno nije bio ni glavni ni jedini uzrok životnih nedaća.

Pre bi se, u stvari, mogao nazvati posledicom…

Princ iz pravog dvorca

Duda je uvek znala šta hoće i dobijala ono što želi. Iako posle srednje umetničke škole, gde je pohađala smer za dizajn, nije uspela da upiše Akademiju, nije odustajala od svog sna.

– Zaposlila sam se kao službenica u banci i čekala svoj trenutak. A onda sam srela Vukašina, svog princa, prelepog, pametnog i obrazovanog, i uskoro smo započeli zajednički biznis s antikvitetima koji nam je doneo brdo para. Prvo smo prodavali neke komade starog nameštaja iz vile koju je nasledio od roditelja, koja je kao najstarije zdanje tog tipa u Sremskim Karlovcima, bila pod zaštitom države. Polovinom osamdesetih posao smo proširili na Mađarsku i ubrzo smo otvorili antikvarnicu u Dunavskoj.

Zaljubljeni kafedžija

Potom su se okušali u novom biznisu.

– Opremili smo jedan kafić starim nameštajem, porcelanom i slikama, i to je ubrzo postalo najpopularnije mesto u gradu. Postoji i dan-danas, ali novi eneterijer ni izbliza nije onako otmen i šik – konstatuje sa žaljenjem, otkrivajući da se vlasnik poznatog kafića, inače dobar drug njenog muža, toliko se zaljubio u nju da je otišao kod Vukašina da ga zamoli da se razvedu.

Ovaj je to, naravno odbio, ali taj incident, što deluje potpuno neverovatno, nije pokvario njihovo prijateljstvo.

– Vukašin je bio sasvim poseban, njega takve stvari nisu pogađale. Mogla sam da budem s kim god sam htela, njemu je samo bilo važno da mu se na kraju vratim.

Filmadžije u vili

Novcem koji je stalno priticao, nije im bilo teško da potpuno renoviraju kuću čiji su prostrani antre pretvorili u kafe s enterijerom koji je mogao da parira najboljim lokalima bilo gde u svetu.

U prostranoj vili Stankovića, s visokim plafonima, dvokrilnim vratima od masivnog drveta i starinskim parketom i pločicama, snimali su se filmovi i serije, po sobama nameštenim skupocenim antiknim komadima šetala se, između ostalih, ekipa “Laže i paralaže”, a tu se polovinom devedesetih radilo i “Lajanje na zvezde”.

duda-stankovic-2

Kobni susret sa Igorom Pervićem

Jednu od uloga u tom filmu imao je Igor Pervić…

– Ne, nije nam on ponudio drogu, mi smo želeli da probamo heroin, Igor nas je samo povezao sa svojim dilerom koji nam je, kao i svim bogatim narkomanima, donosio drogu na kućni prag. Naravno, oboje smo se brzo navukli i trebalo nam je mnogo vremena da se skinemo. To zadovoljstvo, koje je brzo prestalo da bude zadovoljstvo, mnogo nas je koštalo u svakom smislu. Novca i posla bilo je sve manje, ali nama je bilo najvažnije da imamo za heroin – priznaje Duda.

Skidanje sa heroina

Kafe su dali u zakup, jednu prostoriju u prizemlju izdali su za trafiku, ali i dalje su uređivali enterijere, mada su se sve teže usredsređivali na posao.

Duda je, shvativši da se uz Vukašina nikada neće osloboditi zavisnosti, odlučila da ode od njega i tada joj se desio A. L., potom i skandal s odsecanjem penisa.

Čekajući kapi spasa: Kako izgleda život u Metadonskom centru (FOTO)

– Nisam tada ostavila drogu, ali donela sam čvrstu odluku da se što pre rešim heroina i na kraju sam uspela, i to sama, bez pomoći lekara. Vukašin nije bio toliko jak, ali nekoliko godina nakon mog izlečenja prijavio se na psihijatriju, pobedio fizičku krizu i započeo metadonsku terapiju. Teško je podnosio sve to, bio je depresivan i razdražljiv, a ja sam počela da se opuštam uz votku. Posle nekog vremena, poroci su krenuli da uzimaju danak, obolela sam od neuropatije, nisam mogla da stojim i po cele dane ležala sam u krevetu. A moj Vukašin tonuo je sve dublje… Bili smo dva zombija koja nisu znala kako dalje.

Odlazak voljenog čoveka

Krajem novembra 2017., Vukašin je dobio upalu pluća i brigu o njemu preuzeo je brat koji je redovno podizao njegovo sledovanje metadona.

Ali depresivni, slomljeni princ nije uzimao svoj lek, skupljao ga je da bi ostvario naum očajnika. Šestog decembra popio je dve bočice metadona i zauvek je zaspao, Duda Stanković ostala je bez jedinog čoveka kojeg je iskreno volela.

Potpuno slomljenu, bez trunke volje za životom, odvezli su je u Novi Kneževac, na odeljenje neurologije, gde je za nekoliko meseci došla sebi, čak je uspela da stane na noge.

Kući se vratila oporavljena, spremna da se uhvati u koštac sa životom,

Potpuni slom

– S Vukašinovim bratom dogovorila sam se da vila ostane njemu a da ja dobijem plodouživanje, te da podelimo stan u Karlovcima. U jesen prošle godine krenula sam da sređujem kuću ali ponovo sam počela da pijem, i u decembru su mi se opet oduzele noge. Našla sam neku devojku koja me je negovala, ali me je na kraju pokrala, uzela mi je čak i mobilni telefon. Dve nedelje bila sam sama u kući, nisam mogla da se krećem, jedva da sam nešto jela. Iz trafike u prizemlju konopcem su mi dostavljali cigarete i votku, svakog dana po litru-dve, ponekad parče pice ili sendvič. Tog jutra sam prosula malo votke po ćebetu i kresnula upaljač… Plamen je zahvatio pokrivač, pa onda parket i knjige. Ne znam kako to da objasnim, ali osetila sam neko čudno blaženstvo – seća se Duda svog pokušaja samoubistva.

Spas u poslednji čas

Kada su popucala stakla na prozorima, plamen je suknuo napolje i deca, koja pored vile Stankovića prolaze na putu do škole, pozvala su vatrogasce.

– Prebacili su me u bolnicu gde su mi sa zadnjice presadili kožu kako bi zakrpili noge. Kažu da je veliko čudo to što sam preživela. S plastične hirurgije prebacili su me na psihijatriju, tu su me očistili od alkohola, mada, istini za volju, nisam zavisnica. Jednostavno, kad krenem, ne umem da stanem. Najgore je to što više ne mogu da se vratim u kuću u kojoj sam živela trideset godina jer se tamo posle požara ne može stanovati, a i psihijatri smatraju da nisam sposobna da se sama brinem o sebi – konstatuje mirno.

Duda spava u sobici sa još tri žene, na odeljenju intenzivne nege.

– To mi je neka vrsta kazne jer se povremeno napijem, ne odlazim u krevet na vreme i ne pridržavam se kućnog reda. Ne znam kada ću otići iz Prihvatilišta, zasad nemam ni kuda. Izgubila sam poslovnu sposobnost, o meni se brine staratelj, a cela moja penzija i invalidnina idu na boravak ovde. Dobijam četiri hiljade džeparca, jedva imam za duvan, nešto dodaju prijatelji i to je to. Životarim od danas do sutra, čitam, spremam se za izložbu na jesen ovde u Prihvatilištu, uveliko štrikam kape. Čekam da me proglase normalnom, pa da se najzad vratim pravom životu – završava s gorkim osmehom svoju priču Duda Stanković.

Ona je najmlađi srpski transvestit, mašta o potomstvu i mužu koji će je voleti

Ne zaboravite da lajkujete Luftiku

Angelina Čakširan

Angelina Čakširan

Novinarka, reporterka koja za 40 godina karijere uvek stiže tamo gde drugi nisu ni pomišljali da može da stigne. I uvek donese najluđe priče, sa jednakom energijom i zanosom. Više puta nagrađivana. Doživotno rokenrol!

1 Comment

Klikni da komentarišeš

  • Pored poslovnih uspeha,Angelina je i najbolja komsinica na svetu i divan čovek sa velikim „Č“,pravi prijatelj.Ma sta da vam kazem jedan veliki laf.Samo napred draga Angelina!
    Tvoja komsa Tanja Cirilovic💋❤