Magazin Srbija

Nisu svi srećni u vreme praznika, neki razmišljaju o samoubistvu

Vreme praznika, porodičnih okupljanja i sveopšteg veselja donosi osećaj blagostanja, harmonije, ljubavi i vere u bolje i lepše sutra. Ljudi generalno, a naročito deca, uživaju u pretprazničnoj atmosferi, poklonima i zajedničkom vremenu.

Ipak, u svakom društvu, pa i u našem, postoje oni koji imaju i drugačiju perspektivu. To su ljudi koji u doba kada svi „po komandi“ okreću na sreću i osmeh, svoje duševne patnje osećaju intenzivnije nego inače. Za njih je to „moranje“ da budu srećni dodatno opterećenje i jak izvor depresije i anksioznosti.

Emocije koje nosimo su iracionalan fenomen, a naši ljudi tu činjenicu kao da ne uvažavaju. Koliko često pomislite zapravo o hrabrosti koja je potrebna da se iz dana u dan živi sa osećajem bespuća, tuge i patnje, a da se te muke jednostavno ne prekrate?

Svi smo okrenuti sebi, a samo izvanredni pojedinci obraćaju pažnju i imaju empatiju za one koji nemaju izvor ljubavi i utehe. Društvena stigma je u dobroj meri izražena i retko ko zapravo odlučuje da se obrati za pomoć, jer u Srbiji je i dalje opšte mišljenje da su takvi ljudi čudni, ludi i potencijalno opasni.

Često se zaobilaze u širokom krugu, a možda bi samo jedan osmeh ili zagrljaj nekome pomogao.

Da li primetite ljude u autobusu, njihova siva lica, upale obraze i spuštene, utučene poglede?

Sećam se trenutaka, još sam bio mlađan srednjoškolac, kada sam osećao priličnu dozu neprijatnosti ukoliko bih se sa prijateljima veselo kikotao u gradskom autobusu u kojem su svi „mrtvi“ ozbiljni i ljuti na nasmejanu i energičnu mladež.

Iako je samoubistvo u svojoj suštini vrlo ličan čin i svaki je slučaj za sebe, postoje neke otežavajuće društvene okolnosti koje svakako mogu da budu dodatni faktor pri jednoj takvoj odluci.

U državi u kojoj je visok stepen siromaštva, izražen nedostatak perspektive za mlade i školovane ljude (pod parolom „Za našu decu“) i u kojoj se rasulo i apatija osećaju u prljavom vazduhu, život sa unutrašnjim rasulom i raznoraznim slomovima postaje gotovo neizdrživ. Sve je više izrazito mladih ljudi koji počine ili pokušaju samoubistvo, a neki od njih su već uveliko izašli iz onog „rizičnog“ tinejdžerskog perioda. Mladi koji su u godinama kada bi trebalo da žive svoj najveći progres i dinamičnost odustaju od tavorenja i učmalosti u situaciji kada se nađe, vrlo često, emotivni „okidač“.

Koliko ljudi u Srbiji je zaista u stanju da finansira i plaća sebi psihoterapiju, jednu vrlo korisnu stvar, koja u većini slučajeva sprečava da osoba zaista i pokuša da naudi sebi.

Minimalna cena jednočasovne seanse kod privatnog psihoterapeuta u Beogradu je nekih 20 ili 30 evra. To su nečije tri dnevnice, ukoliko taj neko i ima posao u ovim vremenima. Jedna seansa nikako nije dovoljna, ali svakako može da znači jer je svaki razgovor sa stručnim licem, naročito ukoliko se osoba nalazi u psihički ili emotivno teškom stanju, lekovit i sedativan.

U Srbiji postoji dežurni telefoni za prevenciju suicida, ali zapravo to nije rešenje. To je krajnji stupanj u životu nekoga ko je rešen da sebi oduzme život. Suština je u procesu i progresiji bola i patnje, odnosno u načinu kako da taj proces iskanališemo u korenu i time umanjimo rizik od potencijalne tragedije.

Nakon tragičnog odlaska pre nekoliko godina naše mlade i prelepe manekenke Marije Ćurčić, njena majka pokrenula je inicijativu „Za tebe je, važno je“ koja sada broji više od deset hiljada članova samo na Fejsbuk grupi.

Takođe, postoji i popularna stranica na Instagramu i Fejsbuku pod nazivom „Neću da ćutim“ koja se takođe bavi ovim vrlo važnim temama za duševnu higijenu jedne otuđene zajednice.

U ovim grupama, ljudi otvoreno govore o svojim problemima, psihičkim i fizičkim, nedostatku podrške i usamljenosti, kao i o svim onim temama koje su u našem društvu i dalje tabu. Svedočenja ljudi i njihova lična iskustva pomažu onima koji traže razumevanje i priliku da ih neko sasluša, da razumeju jasno kako nisu sami sa svojim unutrašnjim demonima.

Iako se problemi ove vrste sve više umnožavaju, ovakve organizacije pomažu u propagiranju i otvaranju ovih neizmerno bitnih tema.

Dakle, imajmo na umu da nisu svi euforični u vreme novogodišnjih praznika. Pogledajmo oko sebe, otvorimo oči i srce, a možda baš vi pomognete nekome da zaboravi na „crne misli“ jednom lepom rečju ili toplim pogledom, kada su nam već zagrljaji zabranjeni.

Ova mrvica u mojoj ruci je četvrtina rivotrila, ona me spasava mentalnog pakla

18 Shares
Share via
Copy link