Magazin Novi Sad

Pre 5 godina Novi Sad je zanemeo kada su klinci zapalili beskućnike, sada je Bleki prebijen do smrti

bleki
Printscreen

Svi smo gledali film Paklena pomorandža. Vrlo potresan i opominjujuć, ali to je na kraju ipak samo film. Ono što se desilo Kristijanu Kostiću Blekiju u Novom Sadu je nažalost realnost koju živimo.

Pre nešto više od pet godina trojica maloletnika su takođe u Novom Sadu zapalili dvojicu beskućnika, a od teških opekotina jedan od njih je i preminuo. To je tada zgrozilo domaću javnost, a pre samo nekoliko dana jedan mladi čovek je iz čistog hira do smrti pretukao uličnog svirača koji je godinama uveseljavao svoje Novosađane.

Beskućnici su nevidljivi u našem društvu, a njihovi problemi nikada nisu predmet interesovanja šire javnosti. Ni država nema odgovor na problem beskućništva, već zajedno sa svojim službenicima učestvuje u stvaranju novih o čemu najglasnije govori organizacija „Krov nad glavom“.

– Kada bismo ih učinili vidljivijim, takva bi se reakcija predupredila – prokomentarisao je Blekijevu nasilnu smrt Igor Mitrović iz organizacije Adra.

On je za jutarnji program N1 kao primer naveo izdavanje ličnih dokumenata beskućnicima, koje je zakonski moguće, ali koje ume da potraje i po godionu dana, zbog čega mnogi ljudi odustaje iako im je lična karta preduslov za ostvarivanje mnogih drugih prava.

– Ako nemaju dokumenta faktički su nevidljivi, ne mogu da pristupi socijalnoj zaštiti, lečenju. Mi pomognemo korisniku da ode u policijsku stanicu i podnese zahtev za ličnu kartu. Ko nema registrovano prebivalište, naloži se Centru za cocijalni rad da prijave osobu na toj adresi. Neretko se dešava da patrola ode na teren, ustanovi da osoba nije u parku u kom je rekla da boravi, i odbije zahtev – kazao je Mitrović ističući da se u druguostepenom postupku u 100 odsto slučajeva takva odluka obori i naloži se izdavanje lične karte, ali da sve to predugo traje.

Mitrović je rekao da je istina i da se u mnogo uređenijim zemljama, problemi ljudi u problemu beskućništva ne mogu rešavati bez civilnog društva, građana i poslovnog sektora, ali da su tamo uloge okrenute, jer je država predvodnik dok ovde „manji igrač pokušava da sanira uloge većih igrača“.

Istakao je da država npr. skoro da ne pominje beskućništvo u nacrtu strategije stanovanja, što pokazuje da jedan deo nadležnih uopšte ni ne vidi da je to problem.

Ozren Lazić iz Omladinskog centra CK13 podsetio je da Ustav Srbije ne prepoznaje pravo na stanovanje kao jedno od elementarnih prava, iako hiljade ljudi već živi na ulici, a veliki broj njih je u opasnosti od beskućništva.

– Beskućništvo ne znači samo nemati krov nad glavom, već živeti bez vode, struje, u skučenim prostorima, u sitauaciji da nismo sigurni da ćemo sa svojim primanjim moći da održimo ono što imamo – objasnio je.

Lazić je upozorio da se često stvara slika kako su osobe bez krova nad glavom same krive za svoju socijalno-ekonomsku situaciju, iako je reč o sistemskom problemu koji, kako je rekao, sistemski treba i rešavati.

Slučaj ubistva uličnog svirača u Novom Sadu je, kako je naveo, primer vidljivog nasilja, ali postoji, kako je dodao, i sistemsko nasilje koje mnogo tiše, suptilnije i podrazumeva da ljude kojima je potrebna pomoć i koji odu u Centar za socijalni rad da dobiju uputstva šta bi trebalo da urade, nema ko da sprovede kroz sistem, zbog čega mnogi odustanu.

Pored toga, ljudi koji su u problemu beskućništva su svakodnevno izloženi stigmatizaciji, žive mnogo kraće i češće bivaju izloženi nasilju.

Gosti Novog dana su istakli i da treba raditi na tome da ljudi koji su u problemu beskućništva postanu aktivni članovi zajednice, jer dok se pomoć samo svodi na zadovoljavanje elementarnih potreba, ti ljudi se dodatno pasiviziraju i postaju objekti sistema koji ih na neki način proizvodi takvim.

Bleki je bio topla duša rock&rolla koju je oteo još jedan demon razljuđenosti

Antonije Kosanović

Traži smisao u vreme besmisla, rečima potkradajući emocije.

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

OGLAS

27 Shares
Share via
Copy link