Koronavirus

Naučnici došli do 3 nova značajna otkrića o COVIDU-19 i nijedno nije dobro

covid19

Dok se širom sveta broje zaraženi, umrli i izlečeni od koronavirusa,  naučnici pokušavaju da pronađu rešenje za zaustavljanje kovida-19.

Nova naučna istraživanja pokazuju da je virus koji izaziva kovid 19 mnogo zarazniji, da stvara slabiji imunitet kod ljudi koji su ga preboleli i da je manje podložan promenama godišnjih doba nego što se do sada mislilo.

Više puta se pominjalo da zarazna bolest nije opasna samo ako je jako smrtonosna. Naprotiv, neke pandemije s najvećim brojem žrtava u svetu izazvali su virusi koji nisu spadali u kategoriju najopasnijih.

Poznati primer su boginje, čiji letalitet nije visok – kreće se od 0,05 odsto u razvijenim zemljama do oko 6 odsto u nerazvijenijim, siromašnim.

Pre uvođenja vakcine protiv boginja u svetu u epidemijama koje su se javljale svakih nekoliko godina odnosile su oko 2,6 miliona života. Jedan od razloga je to što su veoma zarazne, piše B92.

S druge strane spektra nalazi se ebola, koja je vrlo smrtonosna, ali nije jako zarazna i vrlo jasno pokazuje simptome tako da se njeno širenje može relativno lako pratiti i suzbijati.

Ona nikada nije izazivala epidemije velikih razmera. Najveća zabeležena proširila se od 2014. do 2016. u desetak zemalja u kojima je odnela 11.325 života, piše Indeks.hr.

Svojstva bolesti

Dakle, koliko je neka zarazna bolest opasna zavisiće od brojnih faktora, uključujući smrtnost i zaraznost, a prioriteti zdravstvenih politika definisaće se u skladu sa sledećim ključnim elementima:

A) koliko ljudi je zahvaćeno ili može biti zahvaćeno bolešću,

B) koje su posledice bolesti, šta podrazumeva smrtnost, invaliditet, patnju bolesnika, posledice za porodicu, ekonomske posledice (bolovanja, troškovi lečenja i slično), društvene posledice (pravednost, stigmatizacija i sl.) itd.,

C) koliko se lako možemo zaštititi od bolesti (na primer, da li imamo lekove i vakcine ili ne).

Uobičajeno se zdravstvene politike u tom kontekstu ravnaju jednostavnom, ali korisnom formulom:

Prioritet = A x B x C

Dakle, u odgovorima sistema treba balansirano voditi računa o tri navedena elementa kako bi ishod bio najpovoljniji.

SARS-CoV-2 je mnogo zarazniji nego što se mislilo

Dosadašnje studije pokazivale su da je covid-19 relativno zarazna bolest. Njen bazni broj reprodukcije R0, koji govori koliko će ljudi u proseku zaraziti jedna bolesna osoba, bio je procenjen na oko 2,5.

Međutim, jedno novo istraživanje koje je radio američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) pokazalo je da je SARS-CoV-2 mnogo zarazniji, odnosno da je njegov R0 = 5,7.

To znači da jedna osoba za trajanja bolesti u proseku zarazi gotovo šestoro ljudi. Jedan od faktora koji su se promenili od prvih studija jeste trajanje inkubacije.

Naime, pokazalo se da ona traje znatno manje nego što se u početku mislilo, što znači da osoba ranije postaje zarazna pa ostaje više vremena za širenje virusa.

Drugi je bolja procena broja ljudi koji su zaraženi, ali nisu identifikovani.

Zaraznost bolesti može se smanjivati na različite načine, među ostalim merama izolacije, ili vakcinama. Kada je populacija stekla imunitet, više ne govorimo o R0, već o Re.

Kada se R0 smanji na manje od 1, što znači da jedna bolesna osoba tokom trajanja bolesti u proseku uspe da zarazi manje od jedne zdrave osobe, zaraza jenjava i prestaje se širiti.

Budući da je R0 novog koronavirusa znatno veći nego što se mislilo, jasno je da će i mere za njegovo suzbijanje morati da budu rigoroznije.

Među ostalim, jasno je da će biti teže postići kolektivni imunitet koji se računa po formuli:

Kolektivni imunitet = R0 – 1/ R0

Ako je R0 za covid-19 zaista 5,7, iz formule proizlazi da će oko 80 odsto populacije morati da preleži bolest i razvije imunitet ili bude vakcinisano kako bismo imali kolektivnu zaštitu.

Ovo drugo će verovatno biti teško ostvariti, posebno ako virus bude brzo mutirao ili ako vakcine ne budu mnogo delotvorne.

Ceo svet, posebno stanovnici severne hemisfere, nadali su se da bi pandemija covida-19 mogla počne da jenjava s dolaskom toplijeg vremena.

Naime, brojni virusi koji uzrokuju infekcije disajnih puteva i prenose se kapljičnim putem, što uključuje viruse gripa, ali i prehlade, od kojih neke uzrokuju koronavirusi, pokazuju izražena svojstva sezonalnosti.

Te bolesti lakše se šire za hladnog i suvog vremena.

Ali kada su virusi novi i jako zarazni, kao što je SARS-CoV-2, njima nisu potrebne posebne pogodnosti da bi se širili.

Zbog toga oni uspevaju da se šire čak i kada okolnosti nisu optimalne.

To je potvrdila jedna nova kineska naučna studija. Ona je pokazala da porast prosečne temperature uglavnom pozitivno podudara sa brojem slučajeva covida-19 te da nema dokaza da bi širenje moglo prestati s dolaskom leta.

Američki naučnici nedavno su uputili otvoreno pismo Beloj kući u kojem su utvrdili kako se ne čini da će koronavirus nestati s dolaskom toplijeg vremena kako je to najavljivao američki predsednik Donald Tramp.

U pismu napominju da čak i ako toplije vreme utiče na virus, taj uticaj neće biti izražen budući da je vrlo malo ljudi u svetu dosad postalo imuno na virus.

„Postoje neki dokazi koji ukazuju na to da se koronavirus može sporije prenositi u okruženjima s višom temperaturom i vlagom. Međutim, s obzirom na globalni nedostatak imuniteta, ovo smanjenje prenosa ne može dovesti do značajnog smanjenja širenja bolesti bez pridržavanja strogih mera“, navodi se u pismu.

Kombinacija svojstava kovida 19 je vrlo opasna

Uz sve navedeno treba uzeti u obzir studije koje su pokazale da je kovid 19 čak 15 puta smrtonosnija bolest od sezonskog gripa.

Na primer, jedna studija objavljena 30. marta u uglednom časopisu Lancet pokazala je da je smrtnost, odnosno letalnost od kovida 19 oko 1,38 odsto, s time da rizik raste s godinama pacijenata.

Zanimljivo je da je prema tom radu smrtnost od kovida 19 veća od smrtnosti od gripa već u dobi od 30 godina naviše. Za poređeje, CFR sezonskog gripa manji je od 0,1 odsto.

Konačno, kovid 19 u velikom delu od oko 12 odsto uzrokuje teške kliničke slike zbog kojih se pacijenti moraju hospitalizovati.

Oko 5 odsto obolelih trebaće respiratore. To uzrokuje usporavanje i zakrčenje zdravstvenog sistema, eventualno, i njegov kolaps, koji za posledicu ima da brojni bolesnici svih uzrasta – i mladi i stari – umiru od drugih bolesti koje su u normalnim okolnostima relativno lako izlečive.

Ovo je već došlo do izražaja u više zemalja, posebno u pokrajini Hubej u Kini, u Italiji, Španiji i SAD.

Ne ulazimo u fazu popuštanja

Sve navedeno jasno pokazuje da borbu protiv kovida 19 neće biti lako dobiti i da bi ona mogla da potraje.

Ta borba donosi i potpuno drugačiju doktrinu.

Dok su voditelji zdravstvenih politika u prvoj fazi donosili samo odluke o tome kako sprečiti proširenost bolesti, sada u odlučivanje sve više moraju uključiti i dimenzije posledica koje primarno žele sprečiti, odnosno odabrati intervencije koje su dostupne ili prihvatljive za društvo.

Do sada smo bili u fazi kriznog odlučivanja, sada moramo preći u fazu upravljanja u vremenu krize, a u njemu je ključno odrediti prioritete i glavne intervencije.

Drugim rečima, ne ulazimo u fazu opuštanja, već u fazu delovanja na višem nivou.

5 ključnih stvari koje morate znati o koronavirusu

86 Shares
Share via
Copy link