Magazin Poznati

Zbog kratke haljinice Nikolinu nazivaju veselom udovicom koja se bacila u promet

Nikolina, draga, kako ne znaš da NE SMEŠ posle smrti muža skinuti tako brzo crninu, da NE SMEŠ da obučeš haljinicu na cvetove, da NE SMEŠ da se smeješ, kamoli da trčkaraš po moru i nazdravljaš sa čašom vina. Vrapci na grani to znaju, pa svakoj udovici brže bolje cvrkuću pod prozorom da pripreme crninu za nerednih godinu dana, pobacaju šminku, haljine veselih boja, da ugase mreže, zatvore se u sobu i umru. Momentalno.

Ti, Nikolina, moraš da prestaneš da živiš jer samo tako ćeš opovrgnuti sve ono što je svekar Miša Grof o tebi izneo u medijima.

Ali ti ne slušaš vrapce, Nikolina, pa si odlučila da živiš život i sad si, evo, postala po medijima ona što se “bacila u promet”, ona “što ne tuguje”, ona “što sramoti dete”, ona što je “sramno brzo skinula crninu”.

Ne bih dalje nabrajala, jer onda te linčujem kao što to uporno rade mediji nakon Vidojeve smrti.

Koliko smo zatucani – evo ih primeri. Površni. Bezobrazni. Krvožedni.

Javnost već nedeljama na najružnije načine komentariše ponašanje Nikoline, razvlači se krojački metar, meri dužina suknje, prati jačina šminke naneta na lice (pastelni tonovi mogu, jarki nikako), broje cvetovi na haljini, širina osmeha, koliko je vina natočeno u čašu, da li je izašla iz stana, otišla na plažu, da li je to na plaži bilo trčakaranje ili možda neki ples.

Reflektori upereni u ženu, a nigde ni sijalice od 40 vati na Vidojevu navodnu prevaru sa maserkom kod koje je umro nakon seksa, saznalo se ubrzo. Nigde ni male pomisli kako je njoj kada je saznala način na koji je umro (“jer, sama je birala”). Kako će biti njenoj ćerki kada sazna kako je tata umro. Kako je biti javno pljuvan od svekra sa svakom pojedinosti koja nije morala da izađe u javnost.

Nema saosećanja sa ženom. Ne samo sa Nikolinom, imena nisu bitna, sa svakom.

Jer žena je uvek kriva. Apsolvirali smo, ali nismo naučili da se ovako ne oslobađamo tog usuda. Ne ovako. Ne kamenovanjem žene, dok se ni zrno peska nije bacilo ka onome što je muž uradio.

Briga mene, svakog treba da bude briga kako neko nekog žali, to nije naša stvar, ali je naša stvar da prestanemo da krivimo žene za sva sranja u ovom svetu počev od prevara pa sve do najgnusnijih ubistava koja se samo ređaju, ne prestaju.

Pojma mi nemamo ni kako su oni živeli, ni šta su oni planirali, da li su se voleli, ko je koga koristio, ni zašto je Vidoje varao, ni zašto je Nikolina u haljini na cvetove, bila njihova, sada je samo njena stvar.

Ovaj linč koji ne jenjava, a koji je potpirio svekar ima za cilj da ženu vrati u srednjevekovno doba, da se zapali na lomači, naočigled rulje, da gori, da vrišti, da bude kažnjena što je uopšte žena.

Majka sam ženskog deteta i ne želim da joj neosvešćena rulja lepi etikete po leđima jer živi život onako kako oseća da treba, da je ispravno, da je njeno pri tom ne remeteći tuđu slobodu.

Na koji nas način konkretno Nikolina ugrožava svojom haljinom ili osmehom da bismo ovako pisali o njoj?

Na koji nas način bilo koja žena koja je dobila batine, koja je ubijena, koja se razvela, koja se nije udala, koja nije rodila, koja ne želi da rodi, koja želi da juri karijeru, koja je viknula “dosta je!” ugrožava, pa ih odreda nazivamo kurvama, preljubnicama, lošim majkama koje su “same tražile”. Niko od ovih žena nije tražio da bude ubijen, da bude prevaren, da bude pretučen, da bude kamenovan, ismejan, odbačen.

U svačijim rukama kamenja, spremnog da se baci već po navici, gotovo instinktivno, jer vekovima to traje samo se sada sa tehnologijom i mrežama brže širi, bolnije, odvratnije, dublje. Svako je dobio priliku da napiše Nikolini da se “bacila u promet” jer je video fotografiju na kojoj se smeši u haljinici na cvetove. Čak!

Nikolina Pišek razotkrila najružniji običaj balkanskih naroda da u tuđoj nevolji uživa

Jovana Kešanski

Ja sam novinar, kolumnista. Nisam zapisničar. Prenosim svoje utiske o onome što me pokrene.

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

OGLAS

1.2K Shares
1.2K Shares
Share via
Copy link