Magazin

Nije apokalipsa užareni meteor, već ujak spreman da siluje gluvonemog rođaka

zlostavljanje dece

Sećam se jednog ili možda dva datuma kada je sa neba trebalo da padne neki užareni meteor i da nas pobije, ukoliko se pri padu ne usitni do bezopasnog komada koji će se otkotrljati u jarak.

Apokalipsa ili propast sveta uvek je doživljavana kao zemljotres koji će prepoloviti kuglu zemaljsku, poplaviće nas okeani, leševi će plutati unaokolo, ležaćemo krvavi pod ruševinama, ispeće nas ko piliće na grilu lava svih vulkana koji su odlučili da prorade. Biće vrlo bolno, ali brzo i efektno.

Ko očekuje ovakav apokaliptični scenario, onda mu svakodnevica i nije tako turobna.

Meni jeste.

Jer kako opisati poriv ujaka da odvede na žurku devetogodišnjeg gluvonemog rođaka i tamo ga napije da bi ga potom silovao i doveo tako silovanog u četiri ujutru kući.

Kako opisati poriv roditelja da u prvi mah sakriju krvavu garderobu s bolnog deteta, ne bi li zataškali šta se dogodilo.

Ova vest prži gore od vulkanske lave.

Među kakvim monstrumima živimo?

Među kakavim monstrumima se kreću naša deca?

Apokalipsa definitivno počinje u ljudskom umu spremnom da nanese zlo.

U bolesnim porivima.

U lajavim ustima koja nikog ne štede.

U osuđivanju bez pokrića.

U bahatosti i sebičluku.

U odsustvu odgovornosti.

U potrebi da se zauzme stav kada nismo ni najmanje kompetentni.

U srozavanju uspešnih ljudi, talentovanih, vrednih, onih koji imaju šta da kažu i pokažu.

U licimerstvu koje Novak na primer ovih dana oseti na svojoj koži.

U bogaćenju na račun tuđih leđa.

U beskrupuloznosti.

Ne mislim da bilo ko treba da se prilagodi ovom apokaliptičnom scenariju da bi “opstao”. Nikada mi se nisu dopadali ljudi spremni da rođenu mater prodaju za sitne pare, oni koji će se pobiti zbog zaostavštine, potući zbog međe, nalepiti na svoj obraz cenu, pustiti sluz da lakše uklize u otvore. Nije to „sposobnost“, to je ljigavštvo.

Dakako mi nije trebalo da kao diplomirani politikolog u bačkopalanačkoj opštini perem usrane šajbne, promovišem sir i sladolede, objašnjavam bugarskim kamiondžijama da nisam kurva, ali sve što mi je nuđeno za posao baziralo se na muvačini, na oslovljavanju sa “cico”, na gledanju u figuru, na nuđenje ulaska u partiju, na dolazak u noćni klub jer biće prisutne neke face iz gradskog komunalnog. Tada je valjda trebalo da budem samo lepa i nema.

A ja ne želim da budem starleta bez obzira na sve novce koje im turaju u otvore.

Ne želim da ćutim, ako imam šta da kažem.

Ne mogu da budem “cica” da bih dobila posao, praću šajbne kad zatreba.

Ne mogu da budem deo gomile koja linčuje, jer je popularno uvek nekog linčovati.

Muka mi je što ću izgleda morati da ćerku učim da se brani u školi u kojoj bi trebalo da se možda samo iznervira jer sam joj kupila loš plastelin.

Ne želim da je učim “skromnosti” tako što ću se utrkivati sa drugim roditeljima kupujući joj pre vremena tablet ili najk original.

Ne želim da redefinišem svoj sistem vrednosti da bih ovde “plivala” (Ovde se normalni dave, a govna plivaju tačnije plutaju)

To je kao kapitulacija, a ako jedno po jedno kapituliramo to je kao da smo dali zeleno svetlo apokalipsi da nas smrvi do kraja. I onda ćemo imati još depresivnih ljudi, onih koji se bacaju s mosta, zagledanih, zbunjenih ljudi koji ne umeju, i prevaranata, starleta, gmizavih političara, lopova, pedofila, manijaka s druge strane.

To je apokalipsa, nemogućnost da živiš ko čestit čovek među ljudima spremnim da linčuju, prevare, na lomaču postave, obezvrede. Okružen si lavom i ne znaš kako da je izbegneš.

Hapšenje osumnjičenog za silovanje 9-godišnjaka u Sremskim Karlovcima

Jovana Kešanski

Jovana Kešanski

Ja sam novinar, kolumnista. Nisam zapisničar. Prenosim svoje utiske o onome što me pokrene.

komentara

Klikni da objaviš komentar

  • Tako je. Prava apokalipsa je poplava ovakvih gadova, gnjida i monstruma koji zlostavljaju decu, kao i onih koji to zataškavaju. Ko će da zaštiti svu tu decu od duševnih nakaza? Šta je ovo jadno detence trpelo od onih koji su morali da mu pruže bezbrižno detinjstvo i sigurnu luku? Koliko izopačena uštva moraš da budeš da bi detetu mogao tako da naudiš?

    • A, pa ova novinarka misli da su roditelji žrtava uvek krivi. Nisu vaspitali decu kako treba pa im deca budu u problemu.
      Nikad nisu krivi silovatelji. Nikad zlostavljači. Nikad seksualni predatori. Nikad Baka Prase nego maloletnice koje mu idu na gajbu.

2.2K Shares
2.2K Shares
Share via
Copy link