Magazin Poznati

„On je danas u svetlosti lica Božijega“ Otac Nebojše Glogovca o preranom odlasku omiljenog srpskog glumca

Nebojša Glogovac
Foto: Screenshot / Youtube / TV lica kao sav normalan svet

Prošlo je već više od četiri godine kako nas je napustio jedan od najvećih glumaca novije srpske kinematografije. Nebojša Glogovac je zaista bio velikan, u pravom smislu te reči.

Karijeru je započeo još kao klinac, u „Pričama iz Nepričave“, nastavio epizodnom ulogom u legendarnom „Boljem Životu“, da bi mu karijera krenula astronomskom putanjom nakon filma Gorčina Stojanovića „Ubistvo sa predumišljajem“.

Fenomenalne role koje je ostvario je zaista teško nabrojati, počev od „Bureta Baruta“, preko „Nebeske udice“, „Munja“, „Kad porastem biću Kengur“, „Klopke“, „Hadersfilda“, „Krugova“, „Žene sa slomljenim nosem“, „Ustava republike Hrvatske“, „Južnog vetra“ i mnogih drugih.

Nikad nije razmišljao o inostranoj karijeri, jer nije želeo da glumi slovenske probisvete i kriminalce, već se posvetio karijeri u Srbiji. Dobitnik je brojnih filmskih i pozorišnih nagrada i priznanja, a dobio je i svoju komemorativnu poštansku markicu, kao velikan srpskog glumišta.

Ovaj rođeni Trebinjac, na šta je oduvek bio ponosan, napustio nas je zaista prerano, sa samo 48 godina, 09. februara 2018. godine. Izgubio je kratku i tešku borbu sa karcinomom pluća.

Molitva najbolji lek, uteha su njegova ovozemaljska ostvarenja

Njegov otac, prota Milovan Glogovac, govorio je za medije o preranom gubitku sina i otkrio do sad nepoznate detalje iz njegovog života.

– Jeste muka. Jeste žalost. Jeste bol, neprebol… Ali, kad i danas stižu reči odasvud: Nebojša se nikad i nigde nije obrukao, to vam daje snagu da u molitvi i veri koju je i on živeo, nadvisite ličnu patnju. Molitva je najbolji lek, uteha i nada. Pre svega vera da je on sad sa Bogom živim, istinitim. Da je u boljem svetu od onog koji je ostavio. Uteha je i u tome što se on ostvario u ovozemaljskom životu – rekao je prota Milovan, otac pokojnog Nebojše.

Kaže da je uživao u sinovljevim filmskim rolama i predstavama, kao i da je prato šta o njemu pričaju kolege.

– Voleo sam njegove uloge, pratio sam ga. Osluškivao pažljivo šta o njemu govore kolege, stručnjaci. I niko nije imao ružnu reč da kaže. Blagonaklonost i raspoloženje prema njegovoj dobroti, ako mogu tako da kažem, traju i danas, godinu i više od njegovog upokojenja – ispričao je prota u martu 2019.

– Ja to vidim i osećam, jer, nema dana da neko na njegovom grobu, i pre nego što ja tamo stignem da upalim sveću, upali kandilo, ostavi cvet. To nije trenutak. To traje i to je odnos prema njemu i njegovom ovozemaljskom životu – dodao je on.

Milovan ističe da je Nebojšu oblikovala naša vera, što je on uspeo i da usadi u svoju decu.

– Odrastao je u crkvi. U oltaru su njegovi prvi koraci – prekinuo je tišinu.

– I sad se, u crkvenom pevačkom društvu, sećaju kovrdžavog dečaka, koji je horu donosio naforu, na galeriji. Njega je oblikovala naša vera. I on je o tome nemalo puta govorio. Mislim da se sve vrednosti, sve vrline, kao i mane, iz kuće ponesu. Porodica je temelj. Sve što je kasnije nadogradio Nebojša je na tom temelju podizao. Ugradio u svoje sinove sve istinske vrednosti – ističe Milovan.

Svaka slika o Nebojši je i dalje tu

Prota Milovan je rekao da pamti svaki trenutak.

– Kojoj slici, kojem razgovoru, čemu se sve ne vraćam? Svaka slika je tu. Živa. Ne znate šta čovek od toga može da izdvoji. Sve je vredno. Sve je deo života. Sve je veza… Vi pitate: U kakav čvor je moguće stegnuti srce da sinu, bez jauka, držite opelo? Moj jedini odgovor je – molitva. Ona je najbolji lek. Najbolja terapija.

Ako je nema, onda je jauk. Onda je beznađe. Očajanje. A, jesmo li isti ljudi posle nesreće? Kad se poremeti red, onaj koji je ustaljen, da sahranjujemo, što kažu ljudi, po redu, pa se suočimo sa sudbinom da sahranjujemo decu… To jeste muka, to jeste tuga… Nema veće nesreće… Ali, molitva pomaže čoveku da na pravi način podnese susret sa takvom nesrećom i sa smrću – naglašava prota.

Bolest je bila jača, uzela ga je za mesec dana

Otac se setio i dana kada ga je poslednji put video i izgubio.

– To je bilo nekoliko sati pred Nebojšinu smrt. Tog popodneva, tog četvrtka, on je bio podosta u lošem stanju. Trebalo je da primi i drugu hemioterapiju. Uz njega je bila njegova supruga Milica. Ona je stalno bila sa njim. Sve vreme. I ja sam bio sa njima. Smestili smo ga u krevet i nismo, tada mnogo pričali. Sestre su mu priključile terapiju i ja sam otišao. Oko osam, uveče, Milica nam se javila. Kaže nam: „Dobro je podneo terapiju, čak se i šalio sa mnom…“ U petak, oko dva po ponoći… Bolest je bila jača. Nagla. Za mesec dana ga nam je uzela… – priča roditeljsku muku Milovan.

Milovan Glogovac je rekao da se začudio kada je doznao da na grob njegovog sina nije moguće da postavi krst, onakav kakav se po pravoslavnom običaju postavlja. U Aleji zaslužnih građana ovi običaji se ne poštuju, prenose „Novosti“.

– Nebojša je u svakoj mojoj molitvi, ali i u molitvi bratstva manastira Ostrog, Dečani i svuda gde su ga voleli i poštovali. U molitvi se kaže: Primite ga u svetlost lica Božijega. I on je tamo, u toj svetlosti – završava Milovan.

Izvor: Mondo

Tako je govorio Glogovac: Na snazi su nova pravila po kojima je čestit čovek budala

Luftika #

komentar

Klikni da objaviš komentar

OGLAS

Share via
Copy link