Magazin Srbija

Iza Glogovca je ostala jedna sveska, a u svesci ovi prelepi stihovi koji pogađaju u srce

Danas (9. februar) se navršava tri godine od smrti glumca Nebojše Glogovca, koji je posle teške bolesti preminuo u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije.

Nebojša je voleo da crta, a pisao je poeziju od studentskih dana, pa do kraja.

Baratao je rečima, voleo je da napiše poruku u stihu. Njegove SMS-ove i danas svi njegovi bližnji čuvaju, i dalje im se smeju. Bio je Šekspir SMS-a.

Posle njegovog odlaska, supruga Milica je u tim pakovanjima, bolnoj selidbi, pronašla jednu svesku sa crtežima i poezijom.

Evo jedne pesme, koja je sada prvi put ugledala svetlost dana. A u knjizi ih ima još.

Tužno pozorište

Imam tužno pozorište.

Oko jastuka sa loše nacrtanim cvećem.

Sa zidova još cure nečije suze.

Između crno-belog i kolora.

Jedan reflektor.

Jedan gledalac.

Mnogo glumaca. Mnogo.

Par iskrenih. Sa osmehom

I suzom.

Ali gledalac se zaneo,

pa zaboravio da tapše.

Sad sedi sam.

Zatvara oči

i predstava se nastavlja.

Na tren vidi njihove ruke

odozgo. Prema njemu.

Igra se njima.

Igraju se.

Smeje se jako

kao nikad.

Tresu se suze na zidovima.

Oseća ritam i dah na vratu

I Sunce u stomaku

I svetlo u glavi.

Vrisak.

I mir.

I mir.

Nema aplauza.

Otišao je poslednji gledalac.

Tako je govorio Nebojša Glogovac: Na snazi su nova pravila, po kojima je čestit čovek budala

Tamara Gočmanac

Mnogo glasno šapuće. Ego-tripuje, nasmeje, rasplače. Voli kišu i sneg. I životinje. Redovno je ispuštali na glavu kad je bila mala, pa je, zahvaljujući tome, postala mnogo lepa, pametna i bloger.

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

66 Shares
Share via
Copy link