4. Lepa sela, lepo gore (1996. godina)
Drugi film Srđana Dragojevića na ovoj mini listi, inspirisan je istinitim događajima i govori o grupi srpskih vojnika zarobljenih u jednom tunelu, za vreme rata u Bosni i Hercegovini.
I pored činjinice da je za neke bio prosrpski, za druge antisrpski, film je doživeo veliku popularnost širom bivše Jugoslavije. Iako je bavljenje ratnom tematikom, naročito na Balkanu vrlo nezahvalno i teško, Dragojević je skupio hrabrosti i snimio film koji bez obzira na viđenje nekih, šalje jednu antiratnu i pre svega ljudsku poruku.
Film za koji je kritičar Nju Jork Tajmsa napisao da je snažniji od Kjubrikovog Bojevog metka, postigao je ogroman uspeh u državama poput Grčke, Brazila i Slovenije, dobio odlične kritike nekih od najuticajnijih kritičara u svetu i našao se na nekim od lista najboljih ratnih filmova ikada. Bio je srpski kandidat za Oskara, ali nije uspeo izboriti nominaciju.
“Vaše čuveno poštenje, uvek ste bili puni tih sranja o poštenju. Je li gospodine kapetane, jer ti misliš da je jedna jedina kuća koju smo mi njima zapalili ili koji su oni nama zapalili, pošteno zarađena, jeste kurac moj! Da je pošteno zarađena ne bi je tako lako ni palili jedni drugima. Dok vam je ćopavi Zagorac trpao u dupe američke dolare znali ste da kenjate o bratstvu i jedinstvu da se smeškate jedni drugima. A onda je došlo vreme da svedete račune. Nema problema, samo što ih niste ranije svodili, nego ste se pedeset godina izdrkavali ovde, pedeset godina vozili skupa kola, karali najbolje pičke, a sad kad vam se kita više ne diže, e hajde sad malo da se bavimo poštenjem. E pa iskenjam se ja na to vaše poštenje i na celu tu vašu poštenu generaciju.”
Dodaj komentar