Magazin

„Mrš u pipicu Vedrana, ali krajnje dobronamerno“

rudan-kilibarda

Ovih dana gotovo da nema medija koji nije preneo priču o gostovanju hrvatske spisateljice Vedrane Rudan u emisiji Marije Kilibarde u kojoj je Rudan pitala voditeljku – Pa šta, od 25. do dana današnjeg niste mogli da nađete nekog pastuva da vas oplodi.

Nama je pažnju privukla jedan drugačiji, sasvim privatan osvrt na celu tu situaciju. Njega je napisala Ljubica Krstić i mi vam ga prenosimo u celosti.

„NAPOMENA: Ako mislite da je vagina nepristojna reč ne čitajte ovaj status, a kad već imam vašu pažnju, ljubim vas, obrišite me iz prijatelja.

Već neko vreme ne prestaje da me nervira neprekidan priliv nepozvanih znatiželjnih glava ka mojim reproduktivnim organima. Vole da zavuku svoje prljave njuške tamo gde im nije mesto, bez ikakve zadrške čackaju, bockaju, razmatraju, na kraju čak i nalaze za shodno da donose odluke šta ja treba ili ne treba da radim sa svojom vaginom.

Krenulo je od moje majke Snežane, koja smatra da ima pravo da donosi odluku o tome kada ja treba da rađam.

„Dobronamerno“.

Nastavilo se sa prijateljima, od kojih su neki u roditeljstvu pronašli nepresušan izvor sreće, pa kažu šta čekaš.

„Dobronamerno“.

Drugi samo što na glas ne kažu da su se pokajali, pa savetuju čekaj još malo, ne žuri.

„Dobronamerno“.

O crkvenim poglavarima neću ni da pričam, njima je stanje naših materica posebno slatka tema, ali to je već stara vest.

I naravno da i oni to sve uvek isključivo „dobronamerno“.

Okej, sve sam to prihvatila kao sastavni deo tridesetih. Malo je bizarno što morate da prihvatite kao sastavni deo tridesetih činjenicu da će vam doslovno svako – od najbližih, do potpuno nepoznatih ljudi na internetu – zadići suknju i prebrojati jajne ćelije, ali jebi ga, ja sam „u tim godinama“ kad je moja vagina očigledno svačije vlasništvo, i to bez ikakvog zadovoljstva s moje strane.

Ali onda je sve to zagledanje pod suknju prestalo da bude samo iritantno, i postalo uistinu opasno prethodnih nedelja, kad su se ekipici voajera u našim matericama pridružili i američki senatori, koji bi da zabranjuju abortus. Zajedno sa njima, odjednom se pojavio i još mali milion ljudi u Srbiji koji ne samo da nemaju vaginu, nego nisu u stanju ni da dođu do nje uz pristanak druge strane. Oni „daju punu podršku“ zakonima koji će ženama da određuju šta smeju, a šta ne da rade sa svojim telom. Oni „smatraju“. Oni „imaju stavove“.

Oni su takođe „dobronamerni“.

Isti ti su takođe mnogo „dobronamerno smatrali“ o slučaju Mirele Čavajde iz Hrvatske. Njihovo smatranje nalaže da joj je Bog podario taj plod koji nosi u stomaku, plod sa sve tumorom većim od njega samog. I taj plod je važniji od te žene, ta žena mora – smatraju oni „dobronamerno“ – da ostane trudna dok plod ne umre u njoj, ili van nje. To je sve tako jebeno jednostavno kad nije tvoje telo u pitanju, zar ne?

Ceo ovaj tekst je zapravo bio samo uvod, uvod u ono o čemu sam zapravo htela da pišem, a to je Vedrana Rudan. Osećala sam potrebu da svima koji ovo čitaju detaljno objasnim sekvencu događja koja je dovela do toga da me jedna tako nebitna osoba poput Vedrane izbaci iz takta, svojim napadom na Mariju Kilibardu i svojom još gorom odbranom od kritika nakon tog napada.

Rudan je prvo Kilibardu nazvala budalom jer u 42. godini želi da ima decu, a onda je dodatno ponizila komentarom kako to da od svoje 25. nije uspela da nađe nekog „pastuva da je oplodi“. Dalje je u svom tekstu pojasnila da nije htela da uvredi Kilibardu, ali eto ona smatra – mnogo ljudi vole da smtraju o tuđim vaginama – kako je u tim godinama kasno, jer više nemaš snage za decu, a deca su, smatra Rudan, užas jedan, jezivo mučenje koje poredi sa lomačom koja se ne gasi decenijama.

Da se razumemo, ja nemam nikakav problem sa time što neko majčinstvo poredi sa sedenjem na lomači koja nikako da vas ubije, ali ne prestaje da prži decenijama. Isto kao što nemam nikakav problem sa time da neko majčinstvo poredi da neprekidnim vodopadom sreće, ljubavi, osmeha i toplih zagrljaja. Iskreno, neopisivo me zabole kako vi doživljavate majčinstvo, to je vaša stvar.

Porodilište, bebe, Ratko Dmitrović
Ministre Dmitroviću, a da rodite Vi sebi jedno dete?

Ja sam buduća mama preduzetnica, najveći državni neprijatelj
Ali i vaša vagina je vaša stvar. Vaša odluka kada i da li ćete rađati decu je takođe vaša stvar. Ako ste to uradili sa 18, super za vas! Ako ste to uradili sa 48, takođe super za vas! Ako to nikad niste uradili jer niste želeli, opet super za vas! Ja imam svoja posla i ta posla nemaju mnogo veze sa tuđim vaginama, jer nisam ginekolog.

A nije ni Rudan, što je i naglasila u svom tekstu, kad kaže da se svoje „pipice“ seti tek na ginekološkom stolu. Sad, koliko često ona misli o tuđim „pipicama“ je takođe njena stvar, ali problem nastaje onog trenutka kad krenemo da pričamo i osuđujemo šta neko radi sa svojom „pipicom“, što Rudan radi sa Kilibardom.

I možda su se njih dve nakon cele te epizode slatko ismejale. Možda je Kilibarda otišla kući srećna, i poslala poruku Rudan „jao, kako smo pokidale danas“. Možda je, s druge strane, apsolutno zabole i za Rudan i za njene zajedljive komentare. A možda se baš smorila, jer je i ona, kao i sve mi, doživela hiljadu i jedan put da joj ljudi govore kad treba ili ne treba da rađa, samo što je sad ceo region to video. A u tom regionu i hiljade drugih žena koje takođe žele decu u tim „kasnim“ godinama koje su, kaže vrsni poznavalac ženskog reproduktivnog zdravlja dr Vedrana Rudan, potpune budale.

Naravno je da je Rudan sama po sebi potpuno nebitna i u ovoj, i u svakoj drugoj priči pod kapom nebeskom. Bitno je to što ona predstavlja, i sve njene forme – Vedrana koja kaže da ne treba da rađaš jer si previše matora, Vedrana koja kaže da treba da rađaš oodmah sad, Vedrana koja kaže da ne smeš da abortiraš, Vedrana koja kaže da treba da rodiš još jedno, Vedrana koja kaže da ne treba da rađaš uopšte nikad, Vedrana koja kaže čekaj još malo, Vedrana koja kaže nikako epidural, Vedrana koja kaže da carski rez nije pravi porođaj… Sve te Vedrane ne žive nužno u Vedrani Rudan, ali dele jednu jako gadnu karakteristiku sa njom – vole da zavuku glavu tamo gde joj nije mesto: u tuđu matericu, nepozvane.

„Dobronamerno“, dabome. Kao što i sama Rudan kaze – ona Kilibardu doživljava kao svoju ćerku. Pa bi da joj, „dobronamerno“, pomogne, uvredama, normalno, kao i svaka dobra majka.

Ta „dobronamerna“ aždaja sa hiljadu glava, od kojih svaka ima svoje mišljenje, pokušava da nam se uvuče u najintimnije delove. Kad svaka glava krene da vuče na svoju stranu i da bljuje vatru, jedine koje će nastradati smo mi. Zato moramo da krenemo da sečemo jednu po jednu glavu – nebitno da li se ona zove Snežana ili Vedrana.

Mrš u „pipicu“, Vedrana. Ali krajnje dobronamerno.“

Vedrana Rudan se izvinila Kilibardi, ali joj i dalje nije jasno zašto žena u 40-tim hoće dete?

Izvor: Zadovoljna

OGLAS

98 Shares
Share via
Copy link