Magazin Srbija

Svaka 2. mlada osoba ima simptome depresije i želi da napusti Srbiju

Foto: Pixabay

Mentalno stanje mladih osoba u Srbiji daleko je od idealnog. Na njega utiču loši odnosi u okviru porodice,  nezadovoljstvo i stres u školi i na poslu, pad opštih društvenih vrednost, ali i različiti oblici diskriminacije i zlostavljanja.

Krovna organizacija mladih Srbije obavila je opsežno istraživanje koje se bavilo bezbednošću i zdravljem omladine. Podaci pokazuju da je više od trećine mladih osoba pretrpelo je fizičko i digitalno nasilje, skoro tri četvrtine verbalno, 21 odsto devojaka bile su žrtve seksualnog nasilja.

Kao uzroci nasilja prepoznati su loši porodični odnosi, blaga kaznena politika i odsustvo važnih društvenih vrednosti. Kada je reč o zdravlju, najgore su ocenjeni stres na poslu i tokom obrazovanja, neredovna fizička aktivnost, ali i stanje životne sredine.

Prvi put od 2017. godine u istraživanje uključena anketa o zdravlju mladih

Generalna sekretarka Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) Miljana Pejić rekla je za Radio Beograd 1 da je njihov godišnji izveštaj o bezbednosti mladih, prvi put od 2017. godine – od kada se radi, uključio i anketu o njihovom zdravlju.

Kao i uvek urađen je prema reprezentativnom istraživanju više od 1.000 ispitanika, svih uzrasnih grupa od 15 do 30 godina, što je Zakonom o mladima definisana starosna granica. Uključio je mlade iz svih regiona Srbije, kao i ravnopravnu zastupljena oba pola.

– Kao uzroke nasilja, mi i ove godine možemo da vidimo neke ponavljajuće trendove i obrasce. Loši porodični odnosi, loša kaznena politika, pad i odsustvo društvenih vrednosti u zemlji, sveprisutnost i relativizacija nasilja u medijima – sve to doprinosi nebezbednosti koju mladi ljudi osećaju. Kada je reč o tome koju vrstu nasilja su najčešće pretrpeli, iako se najveći broj izjasnio da je to verbalno, digitalno kao relativno nov vid nasilja, naročito među mlađim uzrasnim grupama, izrazito je dominantan i važan za rešavanje – kaže Miljana Pejić.

Mediji igraju značajnu ulogu u stvaranju slike o porastu nasilja među mladima

Odgovarajući na pitanje šta je presudno za porast nasilja među mladima, Miljana Pejić kaže da nema podataka da li je zaista ono u porastu, ali da mediji imaju veliku ulogu u stvaranju takvog doživljaja.

Slika koja se stvara, naročito u tabloidnim medijima, koji prevashono izveštavaju o crnoj hronici kada su mladi u pitanju, podjednako kao o počiniocima ili kao žrtvama nasilja, nije najrealnija i prejudicira ih kao nekoga ko stvara nebezbedno okruženje, što, kada bi se uporedilo sa podacima, nije nužno tako.

– Novina u istraživanju KOMS-a vezana je za seksualno nasilje, to ranije nismo ispitivali. No, imajući u vidu društveni i politički kontekst posle pokretanja inicijative #nisam prijavila, koja je ohrabrila neke mlade žene da istupe, procenili smo da je dobro da se i tome govori, jer je porasla svest o važnosti istrajavanja u postupku – kaže generalna sekretarka ove organizacije.

Ističe da svi znaju koliko je seksualno nasilje s jedne strane teško dokazivo, a s druge, koliko nosi stigme i različitih pritisaka za mladu osobu koja odluči da to prijavi.

– Određeni pomaci postoje, ali ipak društvo ne ohrabruje previše. Najbolja prevencija bi bila adekvatna kaznena politika, a kazna za nasilnika je u ovom trenutku možda najteže dostižna procedura s bzirom na trajanje procesa. Mlade žene zato nisu ohrabrene da uđu u to, tako da, nažalost, počinioci najčešeće prođu nekažnjeno – kaže Pejićeva.

Mediji takođe često potenciraju nezrelost mladih

Miljana ističe da je posebno pitanje diskriminacije, gde je zabeležen porast u odnosu na prošlo istraživanje KOMS-a – čak 66 odsto ispitanika je izjavilo da su doživeli neki vid diskriminacije, a najveći broj među njima da je to bila diskriminacija na osnovu godina.

– Potvrdu za to, takođe, možemo pronaći u medijima koji često stereotipno i predrasudno izveštavaju o mladima potencirajući njihovu nezrelost. Navode da nemaju kritičko razmišljanje i promatranje na osnovu objektivnih nalaza na osnovu čega bi sami odlučivali o svojoj sudbini do toga da su potkupljivi – kaže Pejićeva.

Ističe i da se trećina mladih osetila diskriminisano zbog neke lične karakteristike – rase, nacionalnosti, pola, identiteta, seksualne orijentacije, što sve doprinosi osećaju nebezbednosti i najčešće njihovoj želji da napuste svoju sredinu.

– Interne migracije, koliko njih želi da napusti lokalnu sredinu nismo pratili, ali ono što pratimo svake godine je koliko njih želi da napusti Srbiju, a to je u ovom trenutku svaka druga mlada osoba, što je izuzetno zabrinjavajuće – naglašava Pejićeva.

Još u najranijoj mladosti se počinje sa porocima i lošim navikama

Miljana Pejić ističe da takođe zabrinjava i odgovor na još jedno pitanje u istraživanju, a to je da li nasilje može biti opravdano – čak 25 odsto mladih smatra da nasilje može biti opravdano iz bilo kog razloga, ali je taj procenat manji u odnosu na prethodne dve godine.

– Ima još podataka koji ne ohrabruju, a odnose se na zdravlje mladih – polovina mladih prvo alkoholno piće konzumirala je već tokom osnovne škole, a četrdesetak posto kasnije tokom srednje. Više od polovine ispitanika je izjavilo da je probalo cigarete, a svaka peta mlada osoba je to uradila, ponovo, tokom osnovne škole – navodi Pejićeva.

Kaže da su, u ovom trenutku, trećina mladih od 15 do 30 godina aktivni pušači, zbog čega se može zaključiti da određene loše životne stilove i navike mladi stiču mnogo pre tzv. donje granice mladosti – praktično kao deca.

– Ipak, oni trenutno svoje fizičko zdravlje procenjuju kao mnogo bolje od mentalnog zdravlja, čemu je dodatnu štetu nanela pandemija koronavirusa, jer im se život poprilično prmenio, posebno onima između 15 i 19 godina, kao i mladim ženama. Više od dve trećine mladih oseća simptome anksioznosti, a čak polovina ispitanika misli da ima simptome umerene ili teške depresije. Naravno da se na osnovu samoprocene ne može konstatovati da je to i klinička slika, ali je neophodno na ovakve izkaze obratiti dodatnu pažnju – kaže Pejićeva.

Važno je edukovati mlade o štetnosti nasilja na svim nivoima

Miljana kaže da je istraživanje o bezbednosti i zdravlju Krovne organizacije mladih Srbije namenjeno, pre svega institucijama i donosiocima odluka, svima koji mogu da utiču, primera radi, da usluge psihologa i psihoterapija budu dostupni mladima, da mogu da ih koriste i besplatno ako nemaju sredstava.

– Takođe, namenjeno je i svim omladinskim radnicima, školama, lokalnim zajednicama za koje je izuzetno važno da se više uključe, jer je svaka drugačija. Važno je da se ove teme decentralizuju i da se u njihovo razmatranje i unapređivanje više uključe sami mladi, preko kancelarija, saveta ili udruženja, da dobiju informaciju kada se radi neki, recimo, propis te daju svoj doprinos i izraze svoje potrebe – objašnjava Pejićeva.

Kada je reč o nasilju, ističe da se dodati i da je izuzetno važno raditi na edukaciji, jer je utisak da mladi često čine nasilje, posebno verbalno, a da nisu svesni da je to neadekvatno ponašanje i da može da povredi druge.

– Na edukaciji bi trebalo da se radi i u osnovnim i u srednjim školama, jer iako zakon mlade definiše kao populaciju iznad 15 godina, za neke bezbednosne politike je važno da se uključe i oni mlađi kako bi bile adekvatno primljene – zaključuje Pejić za Radio Beograd 1.

Izvor: RTS

Kako zapravo izgleda depresija: Ispovesti mladih koji se godinama bore protiv nje

OGLAS

171 Shares
171 Shares
Share via
Copy link