Slika prepune autobske stanice u Vranju i ljudi koji ostavljaju svoje kuće, mame, tate, bake, dede sa kojima su slavili Novu Godinu i Božić rastužila je Srbiju.
Vranjanci ostavljaju stare prijatelje i stare ulice, uspomene i mladost.
Od juče je Beograd ponovo ona stara košnica – gledamo gde su gužve, čudimo se snegu koji pada usred zime, ponovo je vreme za vraćanje na posao i spremanje ispita… Ali, dok posmatramo kako se grad puni, u nekim drugim mestima slika je mnogo tužnija…
Autobuska stanica Vranje. “Odlazak”, jedini je opis koji je fejsbuk stranica “SMS dn017” ostavila na slici prepunoj ljudi.
Nema zagrljaja i srdačnih dočeka, slika je sumorna i tužna, jer ljudi odlaze. Sivilo asfalta i vremešnih perona i prizor gomile ljudi koje sa torbama stoje pod betonskim pečurkama i gledaju u pravcu autobusa nikome ne godi..
Čeka ih dug put kroz blage krivine, preko Grdelice i Pomoravlja. Deo njih odlazi u Niš, ali većinom su se, verovatno, zaputili ka Beogradu, pa čak i severnije, u Novi Sad.
Ostavljaju svoje kuće, mame, tate, bake, dede sa kojima su slavili Novu Godinu i Božić. Stare prijatelje i stare ulice, uspomene i mladost.
Polaze tamo gde im je sudbina odredila put – u veliki grad, gde imaju mnogo veće šanse da započnu karijeru.
Srećni će biti oni koji se jednog dana budu vratili u Vranje, ali ono će tada biti možda još tužnije i praznije. Tada će svoju decu moliti da “sednu na autobus” i provedu s njima praznike, jer najlepše je kod kuće.
– Ne idu u rat, nego u školu (fakultet), malo ga preteraste. Inače i moje dete je tu – napisala je jedna gospođa u komentarima.
Pa, tačno je, nećemo liti suze, to su deca živa i zdrava, ali ovu sliku ne može baš ništa da ulepša. Ona simbolizuje kraj prznovanja i radovanja, odlazak u tuđi grad, život daleko od kuće i ono što je najgore – ta slika pokazuje da je sve manje i manje ljudi koji u Vranju ostaju.
Osamljene komšije, poluprazni soliter i škole koje se zatvaraju.
– Neka idu deca da se školuju, opet će nam doći neka su zdravu brzo će Vaskrs – i ovo je jedan od komentara.
A šta drugo i mogu da kažu oni koji ostaju.
Žive za proleće, za neku sunčaniju sliku oronulog perona i autobuse koji dolaze, decu koja s osmehom naviru u zagrljaj.
Evo kako ćemo čekati bus: Ako hoćeš da se voziš, stani na nacrtanu tačku
Tuzno. Sta mislite tek kako je ovim politicarima koji imaju lovu pa im deca idu u London. Tuzno
Baš!