Sve je počelo pošto je 21. jula 2021. godine potpisan Sporazum o saradnji na digitalizaciji Miroslavljevog jevanđelja na koji su svoje parafe stavili potpredsednica Vlade i ministarka kulture i informisanja Maja Gojković, direktorka Narodnog muzeja u Beogradu Bojana Borić Brešković, predsednik Srpske akademija nauka i umetnosti Vladimir S. Kostić i v. d. upravnika Narodne biblioteke Srbije Vladimir Pištalo.
Tom prilikom je ministarka Gojković rekla da će digitalizacijom ovog rukopisa zaštiti Miroslavljevo jevanđelje i učiniti ga dostupnijim dokumentom stručnoj i široj javnosti nego što je to bio slučaj do sada i najavila je snimanje posebnog dokumentarnog filma koji će govoriti o procesu digitalizacije i o njegovoj istoriji.
– Biće tu svedočanstva svih protagonista procesa digitalizacije. To je samo prva faza za koju će biti zadužen Audio-vizuelni arhiv i centar za digitalizaciju SANU. Za drugu fazu digitalizacije iskoristićemo iskustva stručnjaka iz Evrope i sveta, a cilj celog procesa je da dođemo do vrhunskog fototipskog izdanja Miroslavljevog jevanđelja, što podrazumeva i raskoričenje ovog važnog istorijskog akta – istakla je Gojkovićeva.
Ono što je prelilo čašu jeste njena izjava agenciji Fonet da se „u Srbiji pre otprilike 30 godina pojavio falsifikat“ i da će „ovo biti pravi način da se spreči prodaja jednog lošeg falsifikata za ogroman novac“.
Usledilo je Otvoreno pismo ministarki Gojković koje su uputili Veljko Topalović, jedan od priređivača faksimila Miroslavljevog jevanđelja, i Boško Savković, reditelj dokumentarnog filma „U početku beše reč“ i istoimenog serijala od pet epizoda o istorijatu ovog rukopisa kao i stvaranju fototipije, u kojem su je podsetili da sve što je navedeno u Sporazumu o digitalizaciji Miroslavljevog već je odavno urađeno, kao i na istorijat fototipskog izdanja.
Veljko Topalović je tada za portal Nova.rs izjavio da „ako je dobro razumeo izjavu gospođe ministarke Maje Gojkovića o falsifikatu Miroslavljevog jevanđelja, koji se pojavio pre ‘otprilike 30 godina’ ispada da ona tvrdi da je predsednik Vučić položio zakletvu na falsifikatu, te da je isti poklonio papi“. Takođe, upitao je kako je onda taj dokument završio, između ostalog, u Unesku.
Topalović i Savković su 29. jula održali konferenciju za medije na kojoj su ukazali da samo Autorske izdavačke zadruge Dosije ima snimke pre konzervacije iz 1998. i samo po njima može da se utvrdi kako je Miroslavljevo jevanđelje izgledalo pre nego što je štetu originalu napravilo Ministarstvo kulture. Tada su upozorili i na opasnost od raskoričavanja ovog rukopisa.
Na to je u posebnom intervjuu za Nova.rs upozorio i knjigovezac Radomir Erić, koji je bio deo tima za restauraciju i konzervaciju Miroslavljevog jevanđelja pri Narodnoj biblioteci Srbije. On je, kada je bila skinuta zabrana sa fototipije u izdanju AIZ Dosije i JP Službeni list povezao i taj rukopis, i doslovce rekao: – Miroslavljevo jevanđelje više ne sme ni da se pipne.
Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) obavestila javnost u septembru 2021. da je završeno snimanje jednog od najvrednijih rukopisa čovečanstva – Miroslavljevog jevanđelja. Na konferenciji za medije koju je tim povodom upriličio Audio-vizuelni arhiv i centar za digitalizaciju SANU, otkriveno je da su stranice Miroslavljevog jevanđelja nasumično poslagane.
Ispostavilo se da su listovi pomešani tokom konzervacije i prepovezivanja rukopisa 1998/1999. godine. Кomisije Ministarstva kulture Republike Srbije, Narodnog muzeja i Narodne biblioteke Srbije, pune 23 godine nisu primetile da su pomešane stranice na početku knjige.
Na pitanje da li ima još pomešanih stranica, Veljko Topalović odgovara da se to ne zna jer snimci još nisu dostupni javnosti i podseća da su upozoravali da je tokom konzervacije došlo i do oštećenja originala.
Poslednju prestonicu srpskih despota pojela je vojvođanska ravnica, vekovi i nemar
Dodaj komentar