Kolumne

Ja sam Zuska, nisam za kiretažu, ali Mirelu sa bolesnom bebom u stomaku danima kiretiram. Na živo

mirela-cavajda

Ja sam recimo Zuska. Imam 45 godina. Upravo sam skuvala ručak, jeli smo lepo. Zdrava deca otrčala su napolje da se igraju, muž je izašao da kosi travu, neverovatno je kako trava brzo raste, skuvala sam domaću kafu, sela u fotelju i uzela telefon.

Onda sam naišla na vesti o Zagrepčanki Mireli Čavajda kojoj hrvatski lekari zbog prigovora savesti ne žele da prekinu trudnoću u šestom mesecu iako je utvrđeno da beba na mozgu ima tumor zbog kog neće preživeti ili ako preživi će biti kao biljka. Mirela je odbijena u tri hrvatske bolnice. Mirela nije dobila nikakve informacije o svojim pravima. Mireli je rečeno “Žao nam je, ne možemo ništa da uradimo, najbolje je da idete u Sloveniju.” Mirela je otišla u Sloveniju, prekid trudnoće je zakazan za 10. maj. Mirelinu porodicu će to da košta oko 5000 evra, iako uredno plaća zdravstveno u Hrvatskoj.

Mirela je ostavljena sama. Nije joj ponuđena psihološka pomoć. Nije ispoštovan zakon koji nedvosmisleno kaže da je prekid trudnoće dozvoljen nakon 10. nedelje od dana začeća ukoliko postoje medicinske indikacije da će se dete roditi sa urođenim teškim duševnim ili telesnim manama.

Tih par informacija i još nekoliko ekstremnih komentara koje sam pročitala mi je kao Zuski bilo dovoljno da napišem ovo:

“To je ubistvo deteta. Ono je živo, radi mu srce, ima svoj DNK, otisak prsta. Rodi ga dostojanstveno, neka Bog odluči o njegovoj sudbini”.

Trebalo mi je tačno dva minuta.

Dva minuta da iz svoje udobne fotelje, sa jednom rukom, jer u drugoj je šolja sa vrućom kafom, pljunem komentar i dam svoj “savet” 39-godišnjoj Mireli iako mi ona to nije tražila.

Ni meni ni hiljadama onih koji joj svakodnevno pišu šta je najbolje da uradi.

Nisam znala da je Mirelina beba – beba svakog pojedinca koji joj daje savet. Nisam znala da je Mirelino telo – telo svakog pojedinca koji joj daje savet. Njen život – život svakog pojedinca sa savetom. I konačno njena odluka, na koju ima zakonsko pravo, odluka svakog pojedinca.

To što je Mirela izašla u javnost ne daje javnosti pravo da odlučuje šta će ona da uradi sa svojom bebom na čijoj glavi veličine 10 cm je tumor veličine 6 puta 4 cm.

Izašla je u javnost da kaže kakav je hrvatski zdravstveni sistem. Kako tretira majke sa ovim užasnim iskustvima, bez razumevanja, podrške, kriminalno jer se krši zakonsko pravo jedne trudnice koja u sebi nosi bolesno dete sa minimalnim šansama za preživljavanje, koji je šaputanjem šalje u susednu Sloveniju jer tamo ima lekara koji će joj prekinuti trudnoću.

U odgovoru zagrebačke bolnice “Sveti duh” potvrđeno je da je reč o teškom invaliditetu i niskom kvalitetu života bebe, te kako se očekuje da će dete umreti u utrobi ili ranoj neonatalnoj dobi. Bolnica zbog toga smatra da postoje medicinske indikacije za prekid trudnoće, ali kažu da oni nemaju ni stručnjake ni opremu za izvođenje feticida, a za navedeni postupak nisu edukovani i zbog toga ne mogu da izvedu taj postupak.

U Hrvatskoj više od 55 odsto lekara u slučaju prekida trudnoće se poziva na prigovor savesti, iako znaju da njihovo pravo na prigovor savesti ne bi smelo da ugrozi pravo drugoga.

Mirela-cavajda-sveti-duh

Zuska i na hiljade njih ovih dana besramno morališu Mireli iz svog doma. Uz vruću kafu, živu zdravu decu, visoku travu koju jaoj treba stalno kosti, muka velika. Oni znaju bolje od lekara dijagnozu Mireline bebe. Oni znaju da li je reč o dobroćudnom ili malignom tumoru. Oni znaju prognoze. Oni su postali božji izaslanici koji tačno znaju zašto je to dete izabralo da raste u Mirelinom stomaku. Oni joj govore da veruje u čudo. Oni joj govore da će ga Bog izlečiti. Oni je čak vređaju. Nazivaju ubicom.

Zuska i hiljade njih nisu svesni da oni rade kiretažu protiv koje dižu glas. Na živo. Komadaju Mirelu zajedno sa bebom da bi isterali svoje, jer danas je od empatije važnije isterati svoje.

Hoće li Zuska doći kod Mirele ako je Mirela posluša. Šta će da joj kaže ako Bog ne učini čudo? Ako dete bude biljka, hoće li pomoći Mireli da se brine o biljci, hoće li umeti da joj svakodnevno sastavlja komade, da je odmenjuje, da se bavi drugim Mirelinim detetom, da joj daje snagu, dodaje lekove, vodi bolesno bolno dete zajedno sa njom kod doktora, leži uz nju u bolnici. Hoće li moći da održi u životu Mirelu koja će svaki dan umirati od tuge zbog boli svog deteta? Šta će reći Mirelinom sinu koji je čeka kod kuće ukoliko Mirela dobije sepsu i umre?

Zuska i hiljade njih koji ovih dana savetuju Mirelu šta da uradi, zaboravljaju da oni NISU Mirela. Oni su Zuska i na hiljade njih. Nemaju njenu matericu, ne nose njeno dete u svom stomaku, ne proživljavaju njenu bol, njen šok, strahove, nemaju njen mozak dakle ne mogu niti imaju pravo da odlučuju umesto nje. Za sebe – uvek.

Ali Zuska i na hiljade njih to ne shvata jer toliko su se već puta mešali u tuđe živote, zavirujući u tuđe šerpe, brakove, odgoje, razvode, poslove da Mirela i njena beba nisu izuzetak.

Da li bar jednom možemo da ućutimo, ne dajući napaljeno savete onima koji ih nisu tražili? Može li se ikako angažovati i druga hemisfera mozga, ne znam, neki njegov deo zadužen za empatiju, možemo li i kada shvatiti da ne polažemo pravo na tuđe odluke, posebno što posledice tih odluka nećemo mi osetiti.

Hoće li doći vreme da ovi savetodavci sebi kažu: Sad je dosta, postoji sigurno neki drugi razlog što nas Bog poslao ovde, osim da komadamo tuđe živote ko da su naši.

Sva g*vna isplivala su na površinu kad je Severina izgubila starateljstvo

Jovana Kešanski

Ja sam novinar, kolumnista. Nisam zapisničar. Prenosim svoje utiske o onome što me pokrene.

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

2.5K Shares
2.5K Shares
Share via
Copy link