Koliko dugo slušamo o stranom uticaju na političke procese u Srbiji, ali i ostatku sveta? Princip suverenosti i međunarodnog prava važi isključivo i jedino ukoliko to odgovara dominantnoj svetskoj sili koja ne dozvoljava samostalnost u odlučivanju daleko manjim i vojno i ekonomski slabijim državama.
Polja uticaja teško se i mukotrpno menjaju, ali se ipak pojavljuju novi globalni igrači koji traže ostvarenje svojih interesa na određenoj teritoriji.
Tokom devedesetih godina prošlog veka na planeti nije postojala sila nalik Sjedinjenim Državama koja je ostatku sveta nametala principe po kojima je dozvoljeno funkcionisanje, a sve je kao i dan danas uvijeno u savršenu pokrivalicu demokratije i ljudskih prava koja se koriste isključivo kao političko oružje, ne i kao uzvišene vrednosti naše civilizacije.
Obmanjeni smo više miliona puta, a naročito nakon svrgavanja Miloševića i dolaska samozvanih demokratskih snaga, koje su osim pljački i kriminala ovu zemlju odvele u potpunu apatiju. To je najveći zločin prema ovom narodu, a onda tek na red dolaze pokradene milionske cifre.
Aktuelni režim samo je unapređena verzija onog zločinačkog iz doba Miloševića i nabujalog Vojislava Šešelja. U svemu tome mi smo taoci sopstvene naivnosti dok su se karte i uloge delile po kancelarijama van Srbije.
Različite neproverene informacije i interpretacije naših sudbina dolaze do naših opažajnih čula, sada i zahvaljujući Dejvidu Šimeru, saradniku pri Jejl Univerzitetu i autoru knjige „Namešteno: Amerika, Rusija i sto godina tajnog mešanja u izbore“.
On je izjavio kako mu je jednom prilikom Leon Paneta, šef kabineta predsednika Bila Klintona, rekao da je Slobodan Milošević percipiran kao loš tip, sa lošim uticajem i “kao neko ko će taj deo sveta okrenuti naglavačke ukoliko ne budu preduzeti koraci da se zaustavi“.
Šimer je u svom autorskom tekstu za “Foreign Affairs” rekao da su izbori 2000. godine predstavljali dobru priliku za akciju. Napominje da su od sredine 1999. godine do poslednjih meseci 2000, javne i privatne američke organizacije potrošile oko 40 miliona dolara na programe u Srbiji, ne samo na podršku opoziciji, nego i nezavisnim medijima, građanskim organizacijama i inicijativi “Izađi i glasaj“.
“Dok su Stejt department, Agencija Sjedinjenih Država za međunarodni razvoj i američke nevladine organizacije javno uticali na srpske izbore, CIA je to isto činila u tajnosti. Džon Sajfer mi je rekao da mu je za period između 1991. i 2014. godine, odnosno dok je službovao u operativi CIA, poznat samo jedan slučaj ‘uspešne’ operacije mešanja u izbore: Srbija, 2000. godine”, napisao je Šimer.
On navodi i da je “postojao tajni rad podrške Miloševićevoj opoziciji” prisećajući se kako se, nakon što je Klinton obavestio odabrane članove Kongresa, CIA bacila na posao “podrške, finansiranja i pružanja pomoći specifičnim kandidatima opozicije – to je bila glavna stvar“.
U Srbiji je fokus CIA bio na tome da izvrši uticaj na umove njenih građana, a ne da manipuliše biralištima.
– Nismo pokrali izbore ili svesno lagali birače sa ciljem da ih navučemo da glasaju za ljude čiju smo pobedu želeli – navodno je rekao jednom prilikom Bil Klinton.
Umesto toga, CIA je pružala novac i druge vidove pomoći kampanji opozicije.
“Kongresni lideri znali su za ovaj tajni plan i podržali su ga. Trent Lot, vođa većinske grupe u Senatu, priseća se kako je, nakon što je saslušao brifing o operaciji CIA, iskazao svoju punu podršku”, naveo je Šimer i dodao:
“Milošević je bio potpuno van kontrole, rekao mi je Lot. Nismo nameravali da izvršimo invaziju, ali u opštem haosu koji je vladao morali smo nešto da učinimo. Službenici CIA, za razliku od drugih državnih službenika SAD, mogli su da operišu u tajnosti.”
Zbog prirode našeg rada, kaže Daglas Vajz, tadašnji operativac CIA stacioniran na Balkanu, nama je bilo daleko lakše da vršimo penetraciju u Srbiji nego ljudima koji su, da se tako izrazim, više radili na površini. Involviranost američke obaveštajne zajednice u izbore bila je temeljna, rekao je Vajz, naglašavajući da je Vašington koristio sve instrumente naše nacionalne moći da ostvari ishod koji bi išao u prilog Sjedinjenim Državama.
Šimer je naveo da kako su se izbori približavali, Klintona je brinulo da će Milošević uspeti da ih pokrade. Klinton je ovim povodom imao razgovor sa novim ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
“Ovi izbori biće važni, ali verovatno neće biti pošteni. Milošević gubi na anketama, pa će verovatno pokrasti izbore. Bilo bi poželjno da izgubi, ali verovatno će se postarati da se to ne desi, rekao je Klinton Vladimiru Putinu samo dve i po nedelje pre glasanja”, navodi Šimer.
On ističe da su američke organizacije za promociju demokratije nastojale da obezbede da Milošević nema mogućnost da lažira prebrojavanje glasova. Jedna NVO finansirana iz SAD obučila je preko 15.000 aktivista za nadzor birališta.
“Na dan izbora, članovi opozicije brojali su glasove rame uz rame sa državnim službenicima. Državni rezultati govorili su da Milošević tesno vodi. Paralelno brojanje, međutim, oktrilo je istinu: debelo je izgubio. Izbili su ogromni protesti. Milošević, nesposoban da suzbije revoluciju narodnih masa, bio je primoran da podnese ostavku”, napisao je Šimer.
Prema njegovim rečima ruka CIA ostala je skrivena. Dvadeset godina kasnije, američki obaveštajci navode da su čvrsto ubeđeni da je njihovo delovanje bilo presudni faktor u pobedi nad Miloševićem.
Dodao je i da su se visoko rangirani državni funkcioneri SAD uvek osećali neprijatno pri svakom pomenu uloge CIA u Miloševićevom porazu. Šimer tvrdi da ova nelagoda ima smisla jer, kako navodi, mešanje CIA u izbore iz 2000. nije reprezentativno za rad Agencije u posthladnoratovskom periodu.
Umesto da smo Miloševiću i svim njegovim pajtašima sudili za zločine prema državi i narodu, mi smo okrenuli novi list sa istim sadržajem i novom glumačkom postavkom. U periodu od trideset godina sazreli su neki ondašnji talenti, a sada zreli ljudi omađijani istom vlašću i sa vrednim iskustvom svojih prethodnika. Teško je prihvatiti da neko drugi kroji našu sudbinu, ali takav uticaj se ne sme odbaciti. Da se Miloševići nisu toliko ogrešili o srpski narod, nikada ih niko sa vlasti bez strane intervencije sklonio ne bi.
Problem je u činjenici da volimo da živimo u mehuru iluzija, u snovima da je problem u ličnosti, a ne u sistemu koji takve ličnosti neguje, uzdiže i postavlja.
Izvor: Mondo
Dodaj komentar