hronika Magazin

Ne znam šta me više ubija: Vesti o želucu Miljane Kulić ili kasapljenje žene sekirom

MIljana Kulić

Ako se kojim slučajem još uvek čudite “gde mi to živimo”, nemojte, jer je jedna od najčitanijih vesti danas komplikacija zdravstvenog stanja Miljane Kulić – rijaliti zvezdetine, nakon operacije smanjenja želuca u Turskoj.

Iz sata u sat portali izbacuju friške informacije iz Urgentnog u Nišu gde joj se navodno bore za život nakon što je izgubila 2,5 litara krvi, uz sve najnovije vesti iz “doma Kulića” apsolutno nebitnog bračnog para koji je zajedno sa svojom kćeri uspeo da postane “bitan” in Serbia. Trenutno znamo da joj je izvađena slezena.

Po brojnim kućama popaljene su sveće, osećam, molitva u toku. To su oni što uplaćuju honorare Luni i Marku, Dalili i ostalim “selebritijima”.

Iskreno se nadam, ljudski je, da će sa rijaliti zvezdetinom biti sve okej, jer eno najavljuju s Pinka da će u Zadrugu od sledeće sezone ući sa sadašnjim mužem, bivšim momkom, bivšim mužem sa kojim ima dete, ući će i to dete, i majka. Što niste pozvali i ćaleta, majku mu? Zatvorite porodični krug, biće više uspaljenih gledalaca, reklama, novca. Itd.

Zamara me da se bavim ovim poslom. Nekada dva sata tražim o čemu bih pisala, ali od Jeremićke, Karleuše, stajlinga Tošića i Vučićeve žene teško šta se može pročitati. Lažem, može, novo ubistvo žene, pa sebe.

Skoro svaki dan, menjaju se samo alatke u rukama. Od pištolja, preko noža do sekire. I onda vešanje. I onda dete treba da na letovanju sazna, kao u slučaju nesrećne Blaženke koju je sinoć muž ubio sekirom, da je tata ubio mamu pa obesio sebe. Suludo je pisati razglednice sa letovanja, kome? Ljudi prskaju ko novogodišnji vatromet, ostaje samo smrad sagorele pirotehnike i mozga.

Bili su mirni.

Bila dobra žena, duša jedna.

Radio u Nemačkoj.

Nikad se nisu svađali.

A ha. Važi. To za komšije preko plota, pa se onda kao u nedavnom slučaju kad je muž nakon slave ubio ženu kasnije sazna da je godinama, decenijama trpela nasilje.

Može li se saznanje o svemu ovome izbeći?

Neki bi rekli može, izbaci TV iz kuće, ne čitaj novine, izađi sa društvenih mreža, desocijalizuj se.

Zvuči okej biti pošteđen za saznanje da je zvezdetina smanjivala želudac, ali šta ćemo sa okruženjem? Šta ćemo sa svim televizorima po komšiluku koji do kasno u noć emituju rijaliti program, šta ćemo sa seljacima koji na plaži puštaju ova novokomponovana sranja od kojih se mozak samoinicijativno bode nožem, da ne sluša, šta ćemo sa ljudima u tramvaju, prodavnici, na ulici koji drobe i drobe i drobe o ovakvim stvarima, šta ćemo sa celokupnim stanjem u društvu koje je starlete, rijaliti učesnike, prostake, lopine stavilo na pijedestal da mlataraju svojim osmicama nauljenim ko bebina guza?

Brat me je kad smo bili klinci pitao: Da moraš, sa kim bi bila zatvorena u bazenu, ajkulom ili krokodilom?

Išla sam na prvu, na činjenicu da krokodil možda može poput onih u Zoo vrtu da se “pravi mrtav” u ćošku bazena dok ajkula unosi nemir, ide vamo tamo, peraje koje ide prema meni…

Sinoć, posle 30 godina pričala sam ćerki o tome i onda sam konačno uzela da izguglam kakve bi mi bile šanse sa ajkulom, kakve sa krokodilom, iako sam znala da kao klinka nisam davala dobar odgovor.

Šanse da preživite napad ajkule su preko 80 odsto, dok su šanse da preživite napad krokodila svega 30 odsto. Zašto? Ajkula nema nagon da brani svoju teritoriju, čak ni hranu, ne oseća teritorijalnu ugroženost dok je krokodil manje tolerantan na takve stvari, što bi značilo da bi me izlomio zubima koji su jači nego kod ajkule ako sam upala u NJEGOV bazen.

Uz to, kičma mu je neverovatno savitljiva, odlični receptori (kojima se ajkula ne može toliko pohvaliti), jači mišićni sklop, 270 stepeni se okreće, nije to slučaj sa ajkulom. U stanju je da krupan plen dugo zadrži u čeljustima, dok ajkula nema tu sposobnost.

Eto, ako vas neko nekad pita ovo, da znate da kažete „ajkula“, osim ako ne želite da budete pojedeni. Brzo, efektno, prelomljeni čeljustima krokodila, da vas nema za pola sata.

Jako je važno u životu ne upasti u bazen u kojima su ovi predatori. A ako ste već upali, naučite da se pravite mrtvi ili da brzo plivate, što u slučaju svega gore napisanog znači da sam ja danas malo umrla jer se na vesti o želucu zvezdetine nisam “pravila mrtva”.

Blaženka (39) je bila babica u Narodnom frontu, muž ju je ubio sekirom, pa se obesio pored nje

Jovana Kešanski

Ja sam novinar, kolumnista. Nisam zapisničar. Prenosim svoje utiske o onome što me pokrene.

komentar

Klikni da objaviš komentar

OGLAS

18 Shares
Share via
Copy link