Magazin Srbija

Milica je pre 47 godina skočila sa 11. sprata čuvajući čast od petorice silovatelja

Milica kostic.jpg2
Foto: Printscreen/Youtube

Život Milice Kostić, služi kao podsetnik svim generacijama na etičke vrednosti. Život devojke rođene u podnožju Kopaonika kazuje da vrednosti koje je nosila u srcu niko ne može uzeti. Kao i to, da ljudsko dostojanstvo nema cenu.

Život pun nade, lepote, odgovornosti i ljubavi prema ljudima, sa budućnošću koja je bila pred njom i čekala je – preokrenuo se u ispostaviće se kobni, sudbonosni dan prepun tuge. Dan u kom je stradanjem pokazala da je nadživela i sam život. Njena smrt, skokom sa 11. sprata odvela ju je u legendu. Život koji joj je dat je žrtvovala, nije ustuknula pred silovateljima – huliganima koji su pokušali da oskrnave i unize njenu mladost, nevinost, obraz i čast.

Prošle su decenije a uspomene na ovu hrabru devojku ne prolaze.

Milica Kostić izvršila je samoubistvo 2. septembra 1974. godine. U begu od manijaka, sa strahom i željom da sačuva svoju čast i dostojanstvo skočila je sa 11. sprata Rubinove kule u Kruševcu. Nju su istog dana kada je počinjala školska godina napala petorica mladića, pokušavši da je siluju. Prekjuče je navršeno punih 47 od užasne tragedije, koja i dan danas, na sam pomen, svima ledi krv u žilama. Bila je učenica Medicinske škole i imala je samo 18 godina.

Tog dana, zbog početka nove školske godine Milica je došla u Kruševac. Kako je stigla pre početka nastave, odlučila je da prošeta gradom i tako postala meta petorice manijaka – Tomislava Nikolića, Slavoljuba Trifunovića, Miroslava Mađarca, Zvonka Ivanovića i tada još uvek maloletnog S.V.

Tuga do neba, zastaje dah

Kako su mediji prenosili, Miličinu lakovernost iskoristio je jedan od nasilnika, i na prevaru je odveo do stana na 11. spratu. On ju je zamolio za uslugu, da pođe sa njim da bi ona pozvala njegovu devojku Draganu, čiji roditelji su navodno, bili strogi.

Sve posle toga je neopisiv košmar i doslovno pakao.

Nasilnik ju je ugurao u spavaću sobu i zaključao vrata. Rekao joj je da hoće da je siluju i da je najmudriji izbor da pristane i ne opire se. Milica nije pristala, ušla je u borbu sa četvoricom siledžija, i ubrzo shvatila da napasnici neće odustati. U momentu kad se našla sama u sobi donela je odluku da skoči kroz prozor i tako spasi dostojanstvo i čast.

Ona je bez svesti prevezena u bolnicu. Tamo je sa njom razgovarao inspektor Dobrivoje Stefanović. Delovi njegovog razgovora s Milicom su naknadno objavljeni, paraju srce i onih najtvrđih.

– Imala pege po licu. Ležala je na leđima i u toku razgovora povremeno otvarala oči i gubila svest. Na licu se tada nisu primećivali otoci ni povrede. Ima unutrašnje povrede i da neće dugo. Imala je pomućen pogled u prazno. Govor joj je bio isprekidan, jedva je izgovarala i sa prekidima. Imala je glas plašljiv kao srna. Od bola nije imala snage da plače. Odavalo je utisak zadnjeg uzdisaja – rekao je Stefanović, a mediji ranije pisali.

Milica je inspektoru rekla da je ona namamljena u stan, a na pitanje da li ju je neko bacio, kazala je da je sama skočila. Rekla je:

– Htela sam da sačuvam svoju čast. Ja sam sama skočila kroz prozor. Nisam više mogla da izdržim. Jedino sam na taj način mogla da sačuvam svoju čast.

Ovaj zločin ostao je upamćen kao najveća tragedija koja se dogodila u Kruševcu. Tragično preminula devojka sahranjena je 5. septembra 1974. godine u rodnom selu Strojinci. Par hiljada ljudi došlo je na sahranu. Tog dana kruševačke škole nisu održale nastavu, a Skupština opštine Kruševac organizovala je odlazak učenika i građana na sahranu sa 30 autobusa.

Manijaci, zbog kojih je Milica skočila u smrt osuđeni su na višegodišnje zatvorske kazne.

SNS dasa jedan od osuđenih

Tomislav Ž. Nikolić, jedan je od osuđenika za zločin. On je 2013. godine, kao član Srpske napredne stranke izabran za člana Saveta mesne zajednice Lazarica.

Na konferenciji za medije 2013. godine Bratislav Gašić, kao tadašnji gradonačelnik Kruševca izjavio je:

– On je pošteno odslužio svoju kaznu. Sada ima ista prava kao i ostali građani – rekao je Gašić.

Bratislav Gašić, možda jeste u pravu sa zakonske strane, odnosno sigurno jeste. Sa ljudske strane kao nada, ostaje samo da je to izjavio jer je hteo politički da napreduje, a da kao čovek to ne misli, što je praktično jednako, ako ne i više licemerno. Ali, to je politički korektno, gledajući po partijskoj liniji i knjižici. Naivno bi bilo misliti da nije upoznat sa ovim slučajem, popularni Bata je odrastao u Kruševcu i zna tamošnje prilike.

Neki ljudi izgube moralni kompas, među njima i oni koji sve posmatraju striktno zakonski – postaju duboko otupeli, sterilni i neosetljivi na sudbine drugih ljudi. Mada, neko će reći, svi zaslužuju drugu šansu. Možda i jesu u pravu. Milica je, ipak, nije dobila.

Izvor: nova.rs

Stefan Savkić

komentara

Klikni da objaviš komentar

  • Nemam šta drugo da kažem osim…ako nije te majmune rešila država onda, imala li je rodbine…oko za oko…nemože to drugačije…

  • Imena su:tomislav nikolic, miroslav madjarica, zvonko ivanovic, slavoljub trifunovic i tada maloletni s.v sve malim slovima za mrve i odrone

generic vignette (DESK luftika.rs)
429 Shares
429 Shares
Share via
Copy link