Piše: Milenko Stanković, Luftikin fotoreporter

Često jedem u pekarama, fast-fud restoranima, pazarim u trafikama, ispijam kafe u baštama raznih kafića. I, uprkos ogromnom naporu, ne mogu da ne primetim da pored suvog amaterizma (inače protkanog kroz sve grane privrede) vlada poprilična nekultura i arogancija pekarki, radnika/ca u trafikama, konobarica i konobara.

Dok sedim u bašti i pijem kafu, u društvu ili uživam sam u svom svetu, kelneri baš tada dolaze užurbano i traže da uzmem cigaretu da bi oni zamenili pepeljaru. Svaki vispren ugostitelj biće vam na usluzi a pritom ostati nenametljiv. Kada je pepeljara slobodna on će je zameniti čistom, a pritom neće gosta prekinuti u razgovoru ili čitanju novina.

Na trafikama je ista stvar, na drugi način. Ne postoji ’dobar dan’ ni ’doviđenja’. Iako uvek pozdravim prvi, otpozdrav retko dobijem, izgleda da se svuda naplaćuje. Pored onog što sam hteo da kupim, nude mi žvake, upaljače, čokoladice ’po promotivnoj ceni’. Nikad nisam pitao, a možda ću jednom, da li mogu da dobijem osmeh ’po promotivnoj ceni’.

U pekarama je neljubaznost najuočljivija. Razumem da su plate male i Bog zna šta ide uz to.

pekarke-milenko

Ali nije na svim mestima tako. Nađe se poneka trafika, kafić ili pekara gde mi je baš milo da dođem i nešto pazarim, pa i kad mi nije neophodno. Ove 3 devojke, radnice u pekari su lepe i mlade, a pritom i veoma ljubazne. Imam osećaj da su pokupile od ostalih sve što je lepo, pa dele besplatno uz osmeh.

Lajkujte stranicu Luftika i prvi pročitajte nove tekstove ↴

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here