Nikad se nije dovodilo u pitanje da je Srbija pravi rasadnik mladih talenata u svim oblastima – od obrazovanja do sporta. Čak i u ovako degradiranom obrazovnom sistemu na površinu ispliva kvalitet i potencijal, oko kojeg se otimaju najprestižniji svetski univerziteti.
Najnoviji primer je Mihajlo Stojković, vunderkind koji upravo završava Treću beogradsku gimnaziju.
Dokaz da se marljiv rad, zalaganje i znanje i dalje cene u iskvarenom silikonskom svetu, govori činjenica da ne samo što se kvalifikovao za upis na Stanford, već mu je jedan od najcenjenijih američkih univerziteta ponudio stipendiju koja pokriva godišnje troškove studija.
Samo najbolji se kvalifikuju za stipendije
Finansijska pomoć u iznosu od 88.000 dolara, koju je dobio od kalifornijskog univerziteta, pokriva godišnje troškove školarine, smeštaja i ishrane. O kakvom se uspehu radi govori i podatak da je za upis konkurisalo čak 56.000 srednjoškolaca iz celog sveta.
Upisna kvota je oko 2.000 brucoša, od kojih je 1.800 mesta “rezervisano” za đake iz SAD. Naš gimnazijalac je ušao u preostalih 200 najboljih među stranim studentima, prenose Novosti.
Mihajlo kaže da nije još siguran koje studije izabrati, jer je na američkim univerzitetima drugačiji sistem školovanja. Odluku o studijama u Americi je doneo u prvoj godini gimnazije, a na to su uticale drugarice koje su već upisale Oksford.
Morao dobro da savlada engleski, a pored uspeha iz škole vrednuju se dodatne aktivnosti
Ali, kako bi ispunio cilj, morao je da nauči engleski. Prevodio je pesme na srpski, slušao naučne emisije, cesije. Aplicira se godinu dana ranije i prošle godine u junu polagao je test.
Kaže da je uspeh iz škole veoma važan, ali se vrednuju i dodatne aktivnosti, kao i finansijsko stanje roditelja. Ako su godišnja primanja manja od 65.000 dolara, može se konkurisati za pun iznos finansijske pomoći.
– Trenutno me interesuje bioinženjering, ali ako shvatim da mi ne idu matematika i fizika, prebaciću se na političke nauke, sociologiju ili menadžment – kaže Mihajlo.
– Standardizovani test je isti za sve studente. Pitanja iz matematike su lagana, nema puno logike, dok je engleski težak. Od stranih studenata najviše ih je iz Indije i Kine. Akademci kojima je potrebna velika finansijska pomoć kao što sam ja, rade u kampusu kao asistenti u istraživanju, a zarada je 15 dolara po satu. Radno vreme je deset sati nedeljno – ističe Mihajlo.
Test, esej ali i dodatna pitanja, potrebna je dobra priprema
Pored polaganja SAT testa, kandidati šalju i esej na jednu od šest zadatih tema ili slobodnu. Mihajlo je aplicirao sa istraživanjem o kockanju, koje je lane proglašeno najboljim radom iz sociologije u Evropi, o čemu su Novosti pisale.
Ali, pored toga, morao je da odgovori i na dodatna pitanja koja je Stanford univerzitet tražio, pet sa odgovorima do 50 reči i tri sa najmanje 250 reči.
– Duži odgovori su bili na pitanja “Pismo budućem cimeru”, “Šta je važno za tebe” i “Šta podstiče tvoju intelektualnu radoznalost”. Među kraćim pitanjima su bila “Ako bi trebalo da svedočim o nekom istorijskom događaju, koji bi to bio?”. Odgovorio sam da li je Vuk Branković stvarno izdao na Kosovu ili je to samo dodat element izdaje u dosta epskih pesama. Na pitanje čemu se radujem na Stanfordu, napisao sam – predavanjima profesora neurologije Roberta Sapolskog. Bilo je i pitanje šta sam radio poslednja dva leta – priča Mihajlo za Novosti.
Iako školska godina na Stanfordu počinje polovinom septembra, Mihajlo će otputovati u avgustu kako bi se smestio i pripremio. Kaže da je zauzet pripremama i nema vremena da razmišlja puno kako će se snaći, ali otkriva da će mu, osim porodice, najviše nedostajati drugarice Katarina i Vina, koje su mu puno pomogle u pripremama.
Standardizovani test se sastoji iz engleskog i matematike
Standardizovani test (SAT) se može polagati i u Americi i u državama širom sveta. U SAD postoji sedam termina, a u drugim državama se uglavnom može polagati pet puta godišnje.
Test se sastoji iz dva dela: engleskog i matematike. Engleski se deli na razumevanje pročitanog teksta i pisanje i jezički deo testa. Pisanje eseja je dodatni deo testa koji ne zahteva svaki fakultet.
Đaci se u Americi u završnim razredima aktivno spremaju za SAT i polažu ga više puta, sve dok ne dobiju dovoljan broj bodova.
Osvajao medalje na prestižnim takmičenjima
Mihajlo je polaznik Centra za talente “Beograd 2”, sa kojim je osvojio dve zlatne i jednu srebrnu medalju na međunarodnim takmičenjima. Polaznik je “Petnice”, radio je istraživanja u “Vinči”, stenfordskoj letnjoj školi, predsednik je odeljenske zajednice.
Sve to je doprinelo da dobije indeks prestižnog univerziteta.
– Da nije bilo Centra za talente “Beograd 2” i direktora Nikole Srzentića, nikada ne bih uspeo, niti razmišljao da konkurišem, oni su veliki korak napred za studije u Americi. Nikola mi je pisao preporuku, a takmičenja na kojima sam učestvovao znatno su mi olakšala upis – završava svoju priču ovaj sjajni maturant.
Izvor: Novosti
Čistio hodnike fakulteta i krišom slušao predavanja, danas je njihov najbolji student
Dodaj komentar