deca iz zvecanske
Magazin

Je*o zakon, ako ga ne kršiš! Jel tako „medicinska sestro“?

Medicinska sestra Đ. A (23) zaposlena u Domu za nezbrinutu decu u Zvečanskoj podigla je javnost na noge, jer se na snimku koji je objavio pokret Levijatan može videti kako jednom rukom, jer joj je u drugoj telefon, „tegli“ kroz vazduh dvogodišnje dete za mišicu, ubacuje ga u krevetić, a potom fotografiše dete pored, nekoliko puta, iako je to zakonom zabranjeno.

Al jebo zakon, ako ga ne kršiš. Jel tako „medicinska sestro“?

Možda je prekršen i kad je dobijala posao. To je ovde praksa. Objavi se konkurs forme radi da se učeni, pošteni, vredni ljudi pomame, srede biografiju, navedu sposobnosti, hobije, seminare, diplome, pohvale se da mogu raditi pod pritiskom (jer ovde je pritisak neminovan)… puni adrenalina odu na razgovor i onda ništa, obave razgovor i dobiju mejl „hvala Vam što ste konkurisali za posao u našoj firmi. Ovoga puta izabrali smo nekog drugog, ali ćemo zadržati Vaš CV u slučaju da se otvori novo radno mesto“.

Kakva navlakuša.

U slučaju javnih ustanova i preduzeća, odavno je poznato da tamo upadaju samo stranački kadrovi koji ne prolaze baš nikakvu psihološku obradu (oni su prošli guznu obradu), možeš biti rehabilitovani kriminalac, manijak, nasilnik, sve se to zataška. Pa nećemo, valjda, tražiti dlaku u jajetu. Dobro, pa je bar stigao/la na vreme da kupi diplomu, i navuče na mufte potrebno radno iskustvo.

Ne mora značiti da je „medicinska sestra“ upala štelom, ali mora značiti da nema dovoljnu gramažu srca u grudima da bi radila na takvom mestu.

Pilići mali u krevetićima ko u nekim boksovima, gledaju u nju, jer roditelje ne poznaju, ko u spasioca, nekog ko bi možda mogao da ih poljubi u glavu, pomiluje po obrazu, nasmeje se, a dobiju teglenje za mišicu, ko da nisu za dve ruke i zagrljaj, i dobiju fotografisanje sa ko zna kojim motivima. Dobiju jednu oholu „medicinsku sestru“ (zlu vešticu) koja u društvu verovatno prosipa onu čuvenu „samo da ovde odradim koliko treba i da bežim u Nemačku“

Ili „ Ne mogu oni mene toliko malo da plate, koliki ja gad mogu da budem“.

Recimo.

Ovo je inače poznata praksa kod nas. Ako kojim slučajem radiš na mestu koje te iz nekog razloga frustrira (a dobio ga još na lepe oči), umesto da menjaš, jer NIJE U REDU DA BUDEŠ GAD, ti ostaješ i svoju frustraciju prebacuješ na decu u vrtiću, recimo, decu u bolnicama, babe i dede u staračkim Domovima, na pacijente koji bi da zakažu pregled, na majke bolesne dece, na kupce ispred kase, na stranke pred šalterom… na svaku osobu koja ti se obrati ili sa kojom imaš kontakt tokom osam sati radnog vremena.

Zla „medicinska sestra“ kakav god da je imala problem, koliko god da mrzi svoj posao ili sebe, koliko god da joj je mala plata, koliko god da je „dobila, pa je boli stomak“, ostavio je momak, izgubila je nekog bližnjeg NEMA OPRAVDANJA za teglenje i fotografisanje dece.

Šta god da bi ona sada rekla u svoju odbranu, ne pije vodu (mada volela bih je čuti).

To što smo mogli da vidimo je sasvim dovoljno da dobije otkaz, nikakavo suspendovanje do utvrđivanje činjenica. Kojih činjenica? Šta tu ima da se ispituje? Teglila je dete i još jedno fotografisala i kraj. Pada klapa. The end.

Njena kazna za neljudskost i oholost nije da mi nju teglimo isto tako, jer onda smo isti kao ona, a protiv toga se borimo.

Nismo mi ti koji treba da njoj sudimo, ali se možemo itekako pobuniti ukoliko je vrate posle mesec dana na posao sa nekim bednim izgovorom.

Popucalo mi je srce na osamsto delova dok sam gledala snimak. Ćerkica mi jede kolač od višnje, zatrpana igračkama, okupana, paperjava, opružeknuta na krevetu, bezbedna, sigurna u moju ljubav… Gledam decu u Zvečanskoj, pa umrem. Pa još jednom, što znam da su ostavljena, odbačena od onih koji bi u nedra trebalo da ih stavljaju, što ne znam koliko ih često tamo miluju, čitaju slikovnice, ljube, ušuškavaju u krevetiće, imaju strpljenja ako im se neka hrana ne svidi, ako im ne ide skidanje pelena, ako se upiške slučajno u gaće, ako noću ružno sanjaju, uz koga se tad priviju?

Umrem, što znam da bi ih neko i usvojio, ali je u Srbiji procedura efikasna i brza samo kad se neko ubacuje na izmišljeno radno mesto preko noći.

Došlo mi je da odem tamo, da nađem zlu „medicinsku sestru“, da je nađem kod kuće, bilo gde i odvedem na rendgen snimak grudi, da ne nađem u njima ništa osim šupljine među kostima, pa da znam zašto sam ono na snimku videla.

Nedeljni ručak i kafa na Adi su super, ali nisu dovoljan razlog da ostanem u srpskom besmislu

Ne zaboravite da lajkujete Luftiku

Jovana Kešanski

Jovana Kešanski

Ja sam novinar, kolumnista. Nisam zapisničar. Prenosim svoje utiske o onome što me pokrene.

1 Comment

Klikni da komentarišeš

  • „na kupce ispred kase“ – Radim kao obezbeđenje u većem marketu. To šta sve ti kasiri i generalno ljudi u marketima moraju da trpe od mušterija je nešto sa čim se nisam susreo u životu. To je i glavni razlog zašto su mnogi od njih „neljubazni, nezainteresovani“ i ostalo ali je to sve mahom prema nestalnim mušterijama koje dođu da isprosipaju svoje frustracije i odu. Problem je što ima i stalnih takvih mušterija.