levi straus
Magazin

Malo poznati detalji iz života Levija Štrausa: Nije mario za žene, brinuo o napuštenoj deci

Osvedočeni filantrop i centralna figura društvenog života u San Francisku, odneo je u grob svoju veliku tajnu: Levi Štraus nikada nije bio u ljubavnoj vezi, štaviše, izbegavao je žene kao kugu, pa se pretpostavlja da je bio gej, ali da je, kao duboko religiozan čovek, potisnuo svoju sklonost muškarcima.

On je postavio kamen temeljac današnje modne industrije iako nije bio kreator, već trgovac s dobrim njuhom. Blu džins nije izum Levija Štrausa i on to nikada nije osporavao, ali bio vrlo velikodušan prema siromašnom krojaču po čijoj su ideji sašivene prve farmerke.

Da je nekim čudom živ, upravo bi proslavio 190. rođendan i verovatno bi bio zatečen planetarnim uspehom blu džinsa koji je bukvalno ujedinio svet: nose ga ljudi svih boja, od Arktika do Antarktika, bogati i siromašni, muškarci i žene, mladi i stari.

Samo za grubijane

U vreme kada je preduzimljivi Jevrejin patentirao pantalone od čvrstog plavog denima, bio je to komad namenjen isključivo “taf” momcima – avanturustima koji su okupirali Divlji zapad u potrazi za zlatom, rudarima, železničkim i lučkim radnicima.

Levis farmerke iz 1878
Farmerke iz 1878.

Ko je mogao pretpostaviti da će sedam decenija kasnije farmerke postati ultimativni komad garderobe, neizostavan “začin” revija visoke mode, te da će ih podjednako rado nositi i žene.

U vrtlogu „zlatne groznice“

Levi se rodio 26. februara 1929. godine u nemačkom gradu Butenhajmu, i bio je sedmo dete Hirša i Rebeke Štraus koja se nakon smrti muža, sa dve kćerke i mladim Lubom (pravo Levijevo ime), preselila u Njujork, gde su dvojica njenih starijih sinova već razvili trgovinu na veliko materijalima i galanterijom.

Bilo je to polovinom devetnaestog veka, u vreme kada je Ameriku drmala zlatna groznica, pa se Levi preselio na zapadnu obalu, u San Francisko, gde su se ubrzano naseljavali kopači zlata i čitave porodice željne novog, boljeg života.

Ispostavilo se da je to bio odličan poslovni potez: njegova kompanija Levi Strauss&Co snabdevala je male prodavnice odećom, donjim vešom, galanterijom i materijalima među kojima je bio i denim, čvrsto pamučno platno ofarbano u plavo.

Sudbonosno pismo

Biznis je cvetao i Levi je postao uvaženi građanin San Franciska, istaknuti član jevrejske zajednice, ali i veliki dobrotvor koji je šakom i kapom pomagao ubogima, naročito deci. Bio je skroman i neposredan, brinuo je o svojim radnicima koji su ga zvali jednostavno – Levi, jer nije podnosio da ga oslovljavaju sa “gospodin Štraus”.

A onda je se dogodilo nešto što je od već bogatog Levija Štrausa napravilo multimilionera.

Jacob-Davis-Levi-Straus
Džejkob Dejvs i Levi Štraus

Džejkob Dejvis, krojač iz Nevade, koji je od njega redovno kupovao denim, napisao mu je pismo u kojem mu je predložio saradnju. Naime, neki radnik na železnici, krupan čovek, tražio je od njega da mu sašije pantalone koje se neće raspasti posle mesec dana.

Tvrdio je da je rešio problem tako što je denim ojačao nitnama i duplim štepovima, kao i džep pozadi, idealan za držanje alata, pa su se među mušterijama ubrzo našli i mnogi drugi kojima je to bilo praktično – kopači zlata, lučki radnici.

Dejvis je želeo da zaštiti svoj model patentom, ali nije imao dovoljno novca, pa je predložio Štrausu da se udruže, što je ovaj prihvatio s velikim oduševljenjem.

patent 1873

7 modnih komada koji definišu stil

Porodični biznis

I tako je 1873. godine zvanično rođen blu džins, isprva samo kao običan, waist overall model, da bi nešto kasnije bio lansiran čuveni 501, kojem su se kasnije pridružile jakne i košulje. Džejkob Dejvis dobio je mesto direktora u Štrausovoj kompaniji koja je jedva uspevala da zadovolji sve veću tražnju za “nepoderivim” pantalonama.

Veliki profit nije uspavao Levija koji je širio firmu i otvarao nove hale i magacine. Od samog početka, jednu od najviših pozicija zauzimao je Dejvid Štern, muž njegove sestre Fani, da bi posao kasnije preuzela četvorica njihovih sinova, koje je Levi s velikim entuzijazmom uvodio u tajne biznisa.

Prikriveni gej?

Levi Štraus je živeo punim plućima, nijedna velika fešta i zabava nije se mogla zamisliti bez bogatog industrijalca koji je plenio harizmom, plemenitošću i jednostavnošću. Obožavao je porodična okupljanja, ručkove i večere sa svojim najbližima koji su umeli da cene njegovu velikodušnost i nesebičnost.

Mnoge udavače iz San Franciska nadale su se njegovoj naklonosti, ali nijednoj nije pošlo za rukom da ga iole zainteresuje.

Neki njegovi biografi tvrde da nije imao vremena za ljubav i zasnivanje porodice jer je bio potpuno posvećen poslu, ali to jednostavno ne drži vodu jer je Štraus još kako ostavljao prostora za aktivnosti koje nisu bile povezane s biznisom.

Da li je bio gej? Vrlo je moguće, smatra nekolicina onih koji su proučavali njegov život. Međutim, kao duboko religiozan čovek verovatno nije želeo da se upušta u veze koje su se u to vreme smatrale smrtnim grehom i odlučio se za celibat.

fabrika u san francisku
Fabrika u San Francisku

Ceo Frisco na sahrani

Bilo kako bilo, svu ljubav i brižnost usmerio je na sestriće i napuštenu decu koju nije samo hranio i oblačio, već i školovao, ispunjavajući preko njih još jedan neostvareni san – kao mlad žarko je želeo da se obrazuje, ali su ga životne okolnosti usmerile u drugom pravcu.

Tajnu svog ljubavnog života i seksualnog opredeljenja, koji su već decenijama predmet polemika, odneo je u grob.

Umro je u snu, 26. septembra 1902., nekoliko sati nakon porodične večere, na kojoj je, kako su svedočili njegovi najbliži, bio veseliji nego ikada.

Na dan sahrane Levija Štrausa prodavnice i firme u San Francisku bile su zatvorene, svi su želeli da isprate omiljenog sugrađanina do večnog prebivališta u Kući mira.

Levi’s je ipak Levi’s

U katastrofalnom zemljotresu koji je 1906. godine potpuno razorio San Francisko, razrušene su fabrike i pogoni firme“Levi Strauss&Co”, a sa njima su nestali brojni dragoceni predmeti, uspomene na prve korake jedne od najčuvenijih kompanija na svetu.

Levijevi sestrići uspeli su da obnove i prošire posao, pa je firma spremno dočekala ekspanziju pedesetih i šezdesetih, kada je džins postao svojevrstan simbol slobode.

To je ostao do danas, s tim što mu se može dodati i odrednica “nezaobilazan komad u garderoberu žene i muškarca koji drže do stila”.

A uprkos tome što je konkurencija sve veća i modela od denima ima na hiljade, “Levi’s” je ipak “Levi’s”, zar ne?

Nakon više od 30 godina vraćaju se legendarne Leviske

Ne zaboravite da lajkujete Luftiku

Angelina Čakširan

Angelina Čakširan

Novinarka, reporterka koja za 40 godina karijere uvek stiže tamo gde drugi nisu ni pomišljali da može da stigne. I uvek donese najluđe priče, sa jednakom energijom i zanosom. Više puta nagrađivana. Doživotno rokenrol!

Dodaj komentar

Klikni da komentarišeš

vip-rip.сс site-rip.info pornrips.cc