Kolumne

Trenutak je vrlo osetljiv jer nije mala stvar kad ti fotka u gaćama dospe u Viber grupu

profesor
Printscreen/Instagram

Zahvaljujući skandalu u jednoj srednjoj školi u Kragujevcu mogli smo da vidimo selfi profesora u gaćama pred ogledalom. Mator čovek, visi koža, verovatno uspaljen jer je verovao da fotografiju šalje ženskoj osobi, a zapravo je u pitanju bio lažni profil koji su napravili njegovi đaci koji su ga uvukli u komunikaciju i „nasankali“.

Posle se desilo to da ih je prijavio, oni navodno daju izjave, direktor škole sazvao je hitan roditeljski sastanak, dok je profesor samo kratko za medije izjavio da u „ovom osetljivom trenutku neće davati izjave“.

U pravu je čovek, trenutak je vrlo osetljiv jer nije mala stvar kada ti fotka u gaćama dospe u vajber grupu đaka a ti mislio šalješ nekoj ženi.

Komentari samo pljušte. Jedni se smeju profesoru „naivnom ko francuska sobarica“ dok su drugi ogorčeni ponašanjem đaka, napominjući da svaki nastavni radnik kada izađe iz škole može da radi šta god želi. Realno može, ali stiglo je takvo vreme da deci ne treba mnogo da ga fotkaju na plaži, u kafiću kako pije, igra na stolu recimo, priča sa devojkama… Koliko god da je to normalno, jer postoji život i posle škole, vrag je sa tehnologijom i mrežama odneo šalu i više apsolutno niko, milion je primera, nije bezbedan. Svi smo svakog momenta meta nečijeg blica, naša fotografija može da se za tili čas postavi na mreže, da postanemo zbog samo jedne sitnice, tona, pokreta, pogleda predmet sprdnje, poruge, osude što može da dovede do strašnih posledica. Imamo nažalost primer samoubistva momka iz Laktaša nakon što je ismevan godinu dana jer je nekim budalama na pumpi palo na pamet da ga snimaju prilikom razgovora za posao i to objave na mrežama.

profesor
Printscreen/Instagram

Ako sutra povisim ton na dete, neko to snimi, iseče šta je tome prethodilo, šta je bilo posle toga, da li to znači da će mi neko iz Centra za socijalni rad pokucati na vrata, izvlačeći mi uplakano zbunjeno dete iz ruku, a ja ću zbog povišenog tona postati na mrežama najgora majka kojoj treba oduzeti dete, lujka, budala, kurvetina, sa nizom drugih opisa i predloga radnji: Treba je u reku baciti, pizda joj materina. Recimo. A samo sam viknula jer je istrčala na ulicu ne gledajući levo desno. Karikiram.

Ako je ovaj profesor, utvrdi se, zaista bio predmet navlakuše svojih učenika, kako oni mogu biti kažnjeni i hoće li biti kažnjeni kao maloletna lica? Ili će se sa njima obaviti razgovor kod direktora škole i sa psihologom, pa da se sve lepo zataška, jer je profesor već suspendovan.

Malo sam, na prvu, mislila da se zajebavam, da umesto telo napišem zmijsko telo, da umesto profesor svaki put napišem napaljeni profesor, umesto bezobrazluk – sprdnja i slično, ali sam onda shvatila da ću učestvovati u ismevanju ovog čoveka, a pojma nemam ni koje, niti kako će da reaguje na sve ovo. Niti znam još uvek šta je prethodilo svemu ovome što se dogodilo.

Ko ne osuđuje profesora zbog naivnosti i napaljenosti, taj osuđuje decu. Ona su „zla, ona su bedna, agresivna, nevaspitana, jadni mi sa njima takvima“. Sažela sam sve komentare u jednu rečenicu. Iz nje mi je mozak posebno zaparalo ono: Jadni mi sa njima takvima.

Ne, jadni mi sa roditeljima koji odagajaju takvu decu, a oni su jadni jer su imali roditelje koji su doveli do toga da oni danas odgajaju na ovaj način svoju decu. Nema ovaj niz početak od recimo 2010. A da pre toga ništa ne postoji. Evo, rodila se zla deca, naterala profesora da se u gaćama fotka pred ogledalom. Ne, ne. Neko ih je rodio, onda ih neko vaspitava ili ne vaspitava, razgovara sa njima ili ne razgovara sa njima, primećuje problem ili ne primećuje, leči komplekse ili je pribran, uči bahatosti ili kulturi, sleže ramenima ili reaguje.

Uz ovog profesora, svi mi moramo da što pre shvatimo da nismo u 19. veku, i da deca imaju vrlo ozbiljne kanale da nekom sjebu život. Plus svoj. Plus nas kao roditelja. Za sekund. Zbog nepažnje. Zbog izazova. Zbog „može mi se“. Zbog ludih trendova, propagiranja posrnuća u medijima. Zbog toga što ne znaju šta je odgovornost, što ne znaju koliko i kako neki njihov postupak može da utiče na tuđi život, jer su sa mrežama dobili slobodu koju ne umeju da ograniče. A nema ko da im pomogne.

Pošto nema nazad, profesor ne može kroz vreme pa da ne skida pantalone i ne radi selfi, mora logično napred. A ako ne bismo da se dogodi nešto slično nama, našem detetu, mami, tati, sestri, rođaku, prijatelju treba što pre da sa decom vrlo ozbiljno radimo, vrlo posvećeno razgovaramo, vrlo se edukujemo po pitanju tehnologije i njenih mogućnosti.

Meni je ovo kao Big Brother, veliko oko koje nas uvek posmatra, nikad ne spava, prati nas i samo čeka da napravimo jedan pogrešan korak da postanemo deo viralnog života u kom apsolutno svako može da nam jebe mamu, da nas osuđuje, blati, čereči, ismeva, danima, mesecima, godinama sve dok ne dignemo ruku na sebe ili se zavučemo u rupu da nikoga više ne sretnemo jer su nas iovako ubili na mrežama.

Ako Dabovićka ne bude postavljala golišave fotke, našu decu čeka svetla budućnost

Jovana Kešanski

Ja sam novinar, kolumnista. Nisam zapisničar. Prenosim svoje utiske o onome što me pokrene.

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

62 Shares
  • Facebook
  • Twitter
  • LinkedIn
  • More Networks
Copy link
Powered by Social Snap