BBC

Korona virus: Zašto je toliko smrtonosan

Jednostavan virus dramatično je poremetio uobičajeni način života. Iako se čovečanstvo i ranije suočavalo sa pandemijama bolesti izazvanih virusima, svet se nikada do sada nije ovoliko izmenio zbog pojave nove bolesti.

Zbog čega je korona virus drugačiji? Šta je u njegovoj biološkoj prirodi što predstavlja posebnu pretnju po naš život?

Kralj prerušavanja

Ako dođete u kontakt sa virusom, on u početnoj fazi može da prevari vaše telo.

Korona virus može da pravi haos u našim plućima i disajnim putevima, a da naš imuni sistem i dalje misli da je sve u redu.

„Ovaj virus briljira u prerušavanju – može da se razmnožava kao lud u vašem nosu, dok se vi i dalje osećate odlično”, kaže profesor Pol Lehner sa Univerziteta u Kembridžu.

Kada korona virus uđe u ćelije, one počinju da ispuštaju posebne hemikalije – interferone – koji signaliziraju ostatku tela i imunom sistemu da nešto nije u redu.

Međutim, korona virus ima „neverovatnu sposobnost” da onesposobi hemijsku signalizaciju, objašnjava profesor Lehner, dodajući da „korona to radi tako dobro da vi ni ne shvatate da ste bolesni”.

Lehner kaže da se prilikom posmatranja zaraženih ćelija pod mikroskopom ne vidi da su inficirane, iako testovi pokazuju da su „prepune virusa” i dodaje da je to „još jedan kec u rukavu” na koji korona računa.

Korona se ponaša po principu „udri i beži”

Količina virusa u našem telu dostiže vrhunac samo dan pre nego što se razbolimo.

Međutim, potrebno je da prođe barem još sedam dana pre nego što pacijent padne u stanje gde mu je potrebna hospitalizacija.

„To je brilijantna evolutivna taktika – ne tera vas da idete u krevet, vi još možete da izlazite pa i da se dobro provedete”, kaže Lehner.

Virus je poput vozača koji pregazi osobu na pešačkom i pobegne – na taj način, virus može da pronađe sledeću žrtvu pre nego što se prva oporavi ili umre.

Najprostije rečeno, „virus nije briga da li ćete se oporaviti ili umreti”, kaže Lehner, „on udara i nestaje sa lica mesta”.

Time se korona virus značajno razlikuje od SARS-a koji se proširio 2002. godine. On je bio najzarazniji nakon što se ljudi razbole, kada su oni već znali da treba da se izoluju.

Coronavirus

Getty Images

Virus je nov, a naše telo nepripremljeno

Sećate li se prethodne pandemije? Ljudi su 2009. godine bili u velikom strahu od svinjskog gripa.

Ipak, ispostavilo se da nije bio tako smrtonosan kao što se mislilo, jer su stariji već imali neku vrstu zaštite, zbog sličnosti tog virusa sa do tada poznatim verzijama gripa.

Postoje još četiri virusa koja napadaju ljude, a simptomi bolesti se poklapaju sa simptomima obične prehlade.

Profesorka Trejsi Hasl sa Univerziteta u Mančesteru kaže da je korona virus „nov, pa je naš imunitet nepripremljen”.

Ona dodaje da korona virus može biti „pravi šok za imuni sistem”.

Situacija se može uporediti sa epidemijom malih boginja u Evropi, koja je nastala nakon otkrića Severne Amerike, odakle je virus stigao.

Formiranje imunog odgovora od nule predstavlja veliki problem za starije, čiji imunitet polako slabi.

Borba protiv infekcije za naš organizam je niz bezuspešbnih pokušaja sve dok se telo konačno ne izbori.

Međutim stariji ljudi imaju manje T-ćelija, ključne komponente našeg imunog sistema, pa borba protiv korona virusa samim tim teža.

Korona povlači neočekivane poteze

Kovid-19 počinje kao obična infekcija pluća (gde se manifestuje na neuobičajen način), a može uticati i na čitavo telo.

Profesor Mauro Gjaka sa londonskog King koledža kaže da su mnoge karakteristike korona virusa „specifične” za bolest koju izaziva, što ga čini „drugačijim od bilo kog drugog virusnog oboljenja”.

On kaže da virus ne samo da ubija ćelije pluća, već ih čini disfunkcionalnim, a one se zatim udružuju u velike disfunkcionalne ćelije, koje izgleda ostaju u telu još neko vreme.

Gjaka dodaje da, iako kod običnog gripa dolazi do „potpune regeneracije pluća”, to „nije slučaj” sa korona virusom.

„Zato je ova bolest tako nesvakidašnja”, objašnjava.

Zgrušavanje krvi je još jedan čest simptom Kovida-19, uz priče lekara koji ne mogu da ubrizgaju potrebne supstance pacijentu jer se odmah susreću sa krvnih ugrušcima.

Hemikalije koje utiču na zgrušavanje krvi su po „200, 300 ili 400 puta” uvećane kod nekih pacijenata, kaže profesorka Beverli Hant sa King koledža.

„Da budem iskrena, tokom svoje duge karijere još nijednom nisam videla pacijente kod kojih krv postaje tako lepljiva”, rekla u intervjuu za Inside Health.

Razlog što korona virus zahvata celo telo možda leži u načinu na koji virus ulazu u ćelije, koristeći poseban receptor ACE2, koji postoji u brojnim krvnim sudovima, jetri, bubrezima i plućima.

Virus može da izazove i upalu kod pojedinih pacijenata, što tera imuni sistem da radi do izgaranja, zbog čega celo telo može da trpi posledice.


Korona virus: Zašto se tako lako prenosi

Korona virus: Zašto se Kovid-19 tako lako prenosi
The British Broadcasting Corporation

A ljudi su deblji nego što bi trebalo

Kovid-19 je teži ako ste gojazni, a salo oko struka povećava rizik da završite na intenzivnoj nezi ili preminete od posledica infekcije.

To je još jedna nova pojava.

„Jaka korelacija sa gojaznošću je nešto što do sada nismo imali prilike da vidimo kod drugih virusnih infekcija. Gojazni ljudi obično bolje podnose bolesti pluća”, kaže profesor Stiven O’Rahili sa Univerziteta u Kembridžu.

„Izgleda da je to još jedna specifičnost korona virusa, jer to nije slučaj sa običnim gripom”, dodaje.

Zalihe masti u telu, u organima kaošto je jetra, izazivaju metaboličke poremećaje kada se sretnu sa virusom. Kod gojaznih pacijenata su češća zapaljenja i pojava proteina koji dovode do zgrušavanja krvi.

Pratite Džejmsa na Tviteru


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

14 Shares
Share via
Copy link