BBC

Korona virus, Velika Britanija i književnost: Šta Džejn Ostin može da nas nauči o prevazilaženju teških trenutaka

Džejn Ostin

Alarmy

Njeni romani su možda pogrešno okarakterisani kao romantični eskapizam, a suštinski mnogo govore o prevazilaženju teških trenutaka u životu, što ih čini savršenim štivom u današnje vreme.

Turbulencije protekle godine navela je svakog od nas da pronađemo vlastite kulturološke mehanizme za izlaženje na kraj s krizom.

Jedan od najvažnijih za mene bilo je čitanje romana Džejn Ostin.

Budući da sam njena dela odbacivala u mladosti kao luckaste i komplikovane, sa junakinjama sa kojima nikad nisam mogla da se poistovetim, sada sam shvatila da me njena dela privlače kao nikada pre.

Podaci o prodaji govore da ni izdaleka nisam jedina koja se oslanja na njen humor i čovečnost da bi preživela ove čudne dane.

U Velikoj Britaniji, prodaja romana Džejn Ostin je skočila za 20 odsto 15. juna i 7. novembra 2020. godine, u poređenju sa istim periodom 2019. godine, ističe Kiera O’Brajen, urednica za tabele i podatke u Bukseleru.

Prošlog decembra proslavljena je 245. godišnjica njenog rođenja, a od tada je njena popularnost, čini se, samo rasla.

adaptacija

Alarmy
Glamurozne adaptacije dela Džejn Ostin kao što je Ema iz 1997. godine sa Gvinet Paltrou bile su hitovi, ali njeno pisanje je mnogo ozbiljnije nego što biste na osnovu njih mogli da zaključite

Zašto se romani Ostin toliko čitaju u vreme pandemije?

S jedne strane, deluje očigledno: njihov imidž u javnoj svesti toliko je iskristalisan uz pomoć mnogih TV i filmskih adaptacija da deluju kao obećanje savršenog bekstva u neki romantičan svet.

Zaista, čini se da nije slučajnost što je televizijski mega-hit ovog trenutka, serija Bridžerton sa Netfliksa, upravo romantična drama čija je radnja smeštena u Regentski period (1811-1820) u istoriji Belike Britanije, doduše sa elementima estetike crtanog filma i daleko naglašenijim seksualno-eksplicitnim senzibilitetom.

Međutim, kad zađete malo dublje u njeno pisanje, otkrićete da Džejn Ostin nudi neočekivanije utehe.

Pored njihovih preokupacija ljubavlju i romansama, u njenim knjigama postoji i jedan sloj čvrstine i slavljenja otpornosti koji bi mogao da nas nadahne dok ih čitamo u ovim duboko neizvesnim i sputanim vremenima.

Primer istrajnosti

Život Džejn Ostin bio je prava lekcija iz izdržljivosti.

Ona je objavila šest proslavljenih romana u roku od sedam godina i umrla u 41. godini.

„Na papiru to izgleda kao da je imala miran život, ali su je dvaput slali u internat i onda je ubrzo posle toga umrla”, kaže doktorka Helen Keli, autorka knjige Džejn Ostin: Tajni radikal.

„Prvi put je čitava škola dobila tifus. Njena tetka koja je došla da je neguje je umrla.

„Zamislite samo psihološku traumu kad bi vam se to desilo – a onda vas pošalju tamo još jednom.”

Opšte stanje nestabilnosti koju je proživljavala Ostin tokom većeg dela života dočarano je kroz sudbine mnogih njenih junakinja.

Godine 1800, kad je imala 25, njen otac paroh se povukao iz službe, predavši parohiju na upravljanje najstarijem sinu „što je bilo krajnje neobično za to vreme”, kaže Keli.

Ostin, njeni roditelji i njena sestra Kasandra proveli su narednih osam godina putujući između sve manjih imanja u Batu, domova rodbine i obalskih odmarališta.

„To je period tokom kog, smatra se, nije mnogo pisala zato što se stalno seljakala”, kaže Keli.

„Preselili su se nazad u Čoton, u Hempširu, 1809. godine i tek kad je bila psihološki donekle sređena, u kući za koju je znala da joj neće biti oduzeta, počela da objavljuje.”

Izmeštanje i narušavanje porodičnog života pojavljuje se u većini njenih dela, kao što je Razum i osećajnost, koje počinje kad sestre Dešvud i njihova majka moraju da napuste porodični dom, a onda im njihov polubrat i njegova manipulativna sestra oduzmu nasledstvo od oca.

„Ostin je veoma, veoma precizna po pitanju novca u svojim romanima”, kaže Džon Mulan, autor i profesor engleskog na Univerzitetskom koledžu u Londonu.

„Ona je vrlo dobro znala kako izgleda finansijska nesigurnost.”

Osećanje zatvorenosti i okruženja porodičnim trvenjem takođe je naglašen element u radovima Džejn Ostin – i nešto sa čim mnogi od nas mogu da se poistovete, posebno sada kada su, kao i u slučaju mnogih njenih protagonista, šetnje često stvar najveće slobode koju imamo na raspolaganju.

Čini se da Elizabet Benet iz romana Gordost i predrasuda pokušava da osvoji slobodu za sebe pešačeći po seoskom krajoliku i gazeći po blatu do kolena, uživajući u miru daleko od njenog prenatrpanog porodičnog života.

„Sve vreme postoji psihološki stres niskog intenziteta kom su izloženi svi njeni likovi”, kaže Keli.

„U celini gledano, njima dobro ide od ruke postizanje stvari kad se uzme u obzir da nemaju mnogo toga na raspolaganju sa čim mogu da ih postignu.”

Ona veruje i da je Ostin bila pionir u prikazivanju porodica nesavršenima.

„Pre Ostin, majke i očevi bili su ili mrtvi ili savršeni i živeli u blaženoj zajednici, a u njenim delima ona jasno stavlja do znanja da to baš nije tako.”

Istovremeno, putovanje Džejns Ostin do objavljivanja takođe može da se doživi kao lekcija iz otpornosti, ispunjena odbijanjima i brojnim neuspešnim poduhvatima.

Nakon što je počela da piše negde u 12. godini, ozbiljno se tome posvetila u dvadesetim, ali nije ništa objavila sve do srednjih tridesetih.

Kad je imala 22 godine, 1797. godine, njen otac je poslao ranu verziju rukopisa romana Gordost i predrasudalondonskom izdavaču Kadel end Dejvis, koji je odbijen kratko i jasno vraćanjem pošiljke.

Šest godina kasnije, još jedan roman nazvan Suzan bio je prihvaćen za 10 funti kod Krozbija i kompanije, ali ga ova londonska firma nikad nije objavila.

„Razočaranje posle nečeg takvog mora da je bilo apsolutno poražavajuće”, kaže Keli.

„Očigledno je to bilo nešto o čemu je ona sanjala godinama i godinama.”

Ostin je 1809. godine napisala ogorčeno pismo Krozbiju i kompaniji – „nije baš uzor šta pisati vašem izdavaču”, prema Kelinim rečima – što nije donelo rezultate.

Potom je 1816. godine, samo godinu dana pre nego što je umrla, konačno uspela da otkupi sopstvenirukopis nazad – što je dovelo do toga da on bude objavljen posthumno kao Nortangerska opatija (propraćen razočaranom ‘Objavom autorke’ u kojoj izražava žaljenje što delo ranije nije objavljeno).

„Trebalo je imati mnogo petlje da bi se nastavilo dalje u tim uslovima, naročito kad se uzme u obzir da su njena braća želela da se ona stara o njihovim sinovima koji nisu imali majke”, kaže Keli.

Razvoj njenih junakinja

Od junakinja Džejn Ostin se na sličan način često traži da budu istrajne, mada stoičkije, da pate u tišini nakon što poveruju da je njihova prilika za sreću zauvek izgubljena.

Trenutak kad Elinor Dešvud sokoli samu sebe pre nego što će se sresti sa svojim dragim Edvardom Ferarsom, za kog pogrešno misli da se oženio drugom – „Biću mirna, gospodariću samom sobom”, istovremeno je srceparajući i inspirativan.

Tu jačinu karaktera posebno je moćno dočarala Ema Tompson u tumačenju iz 1995. godine u adaptaciji Anga Lija za koju je napisala i scenario.

U romanu Pod tuđim uticajem, protagonistkinja En Eliot sreće se sa kapetanom Ventvortom, kog je volela i odbila pre devet godina, i koji je očigledno ne prepoznaje zato što se u međuvremenu toliko promenila („toliko se izmenila da više nikad ne bi mogao istinski da je pozna”); ona je prestravljena, jer ga još uvek voli, mada se trudi da sakrije sve znakove emocija.

Neki tvrde da je ovo najromantičniji roman Džejn Ostin, delom zbog toga kako En nauči da pokaže svoja prava osećanja tako da Ventvort može istinski da je „pozna”, što dovodi do jednog od najvoljenijih književnih raspleta u kojem joj on kaže: „Izbola si mi dušu. Napola živim u agoniji, napola u nadi.”

„Ako pogledate svaku junakinju Džejn Ostin, videćete da one u nekom trenutku dospevaju u fazu priče u kojoj misle da neće osvojiti osobu koju žele”, kaže Mulan.

„U nekoliko njih, glavna junakinja postaje uverena da će se čovek kog voli oženiti nekom drugom, čak i ako čitalac zna da nije tako.

„U najprostijem smislu, to nisu priče samo o tome da ne možete da dobijete ono što želite, već su prihvatanje da vam srećni krajevi možda nisu suđeni.

„I zato samosažaljenje nije opcija.”

To nas dovodi do emotivnog razvoja likova Džejn Ostin – još jedan njihov aspekt koji bi mogao da se pokaže inspirativnim za nas u vreme neizvesnosti, kad možda preispitujemo šta je ono što nam je u životu istinski važno.

Psiholozi kao što je Anđela Dakvort, autorka knjige Borbenost: Moć strasti i istrajnosti, govore o „mentalnom sklopu usmerenom ka razvoju” – načinu razmišljanja zasnovanom na principu da život treba živeti kao neprekidni proces prilagođavanja izazovima i prihvatanja, i učenja na vlastitim greškama.

To je mentalni sklop koji usvajaju mnoge njene junakinje: baš kao što se bore sa nesigurnošću zbog novca i statusa, one često moraju da se izbore sa osećajem sramote zbog njihovih prošlih postupaka – pre nego što nauče nešto na osnovu njih i to iskustvo ih izmeni.

Razmaženoj, lepoj Emi, na primer, toliko je dosadno i ona je toliko je ušuškana u svom seocetu da ljude počne da doživljava kao „projekte” i podsmeva se likovima kao što je dobrodušna i relativno siromašna gospođa Bejts, pre nego što uvidi koliko je pogrešila.

„Ključni trenutak u većini romana je trenutak kad junakinja shvati da je pogrešila u vezi sa nekim drugim likom”, kaže doktorka Gilijan Dau, vanredna profesorka engleskog na Univerzitetu u Sauthemptonu.

„Mi osećamo Eminu sramotu nakon što se podsmevala gospođici Bejts na Boks Hilu, zato što taj trenutak proživljavamo kroz Emine misli, a Ostin nam ih prikazuje; to je ključno za razumevanje kako Ostin razvija svoje likove.

Na sličan način trenutak kad Elizabet Benet shvati da je pogrešila u vezi sa Vikamom, a stoga i u vezi sa Darsijem, ključan je trenutak za njen lični razvoj: ‘apsolutno se postidela same sebe’, [piše Ostin], a zajedno sa njom tu sramotu osećamo i mi.”

razum i osećajnost

Alarmy
Najemotivniji trenutak u Razumu i osećajnosti je kad Elinor poveruje da se Edvard Ferars oženio drugom- kako je to predstavila Ema Tompson u filmu iz 1995. godine

Mi njihovu emocionalnu transformaciju osetimo toliko bolno verovatno upravo zbog revolucionarne upotrebe autorskog glasa Džejn Ostin, koji je inspirisao takve pisce kao što su Gistav Flober, Henri Džejms i Franc Kafka.

Njena posebna vrsta naracije omogućuje nam da istovremeno živimo u umu likova, ali i da je učestvujemo u saznanjima koje nam sugeriše narator, da su uverenja likova često pogrešna.

„Ona radi tu neverovatnu stvar, gde izmišlja nove načine pisanja priče tako da vidimo likove i greške koje oni čine, ali i da živimo u njihovim mislima”, kaže Mulan.

On smatra da je, pored tema u njenim delima, njen revolucionarni spisateljski stil ono što zaista ostavlja utisak na savremene čitaoce.

„Pre nje, romani su često bili ili u prvom ili u trećem licu, a ona je usavršila taj slobodni, indirektni stil koji kombinuje oba… čitate roman kroz oči likova, tako da je to zaista izuzetna tehnika koju niko pre nje nije koristio.

Na osnovu svih tih briljantnih stvari koje postiže u tehničkom smislu, vi pomišljate: „Osećam se stvarno opušteno i utešeno”

To je stil koji omogućuje posebno intimno čitalačko iskustvo, za koji autorka i ekspertkinja za Džejn Ostin doktorka Pola Birn smatra da je jedan od razloga zašto mnogi autorku zovu prosto – Džejn.

„Ponekad mi je to snishodljivo, ali mislim da je to i zato što je ljudi iskreno doživljavaju kao prijateljicu.

„Za mene je to psihološki zanimljivo – na osnovu svih tih briljantnih stvari koje postiže u tehničkom smislu, vi pomišljate: ‘Osećam se stvarno opušteno i utešeno.'”

Birn toliko zanimaju utešni aspekti Džejn Ostin da je posvetila čitavu knjigu ovoj temi.

„Pokušavam da shvatim zašto joj se uporno vraćamo, zašto je toliko utešna za čitanje i ljudi govore da je ona kao kad se uvučete pod topao jorgan po hladnoj noći, da postoji nešto istinski utešno u njenim knjigama, ali mene zanima da pokušam da raščinim šta to znači.”


Buktjuberi i bukstagrameri: Oni čitaju i pričaju o knjigama

Klasičnu književnu kritiku mlađa generacija je zamenila Jutjub emisijama.
The British Broadcasting Corporation

Ostin na recept

Štaviše, pisanje Džejn Ostin toliko se snažno vezuje za pružanje utehe, da je, kao što je Birn otkrila, ona bila prepisivana kao recept vojnicima iz Prvog svetskog rata koji su patili od teške ratne traume ili onoga što danas znamo kao post-traumatski stresni poremećaj – u pismu naslovljenom Misija engleske književnosti poslatom Tajmsovom književnom dodatku iz 1984. godine, Martin Džeret-Ker je napisao:

Moj stari nastavnik sa Oksforda, H.F. Bret-Smit, bio je oslobođen služenja vojske; ali su ga angažovale bolnice u vezi sa lektirom za ranjenike iz rata. Njegov posao bio je da ocenjuje romane i poeziju za ‘temperaturnu skalu’. Za teško traumatizovane ratom odabrao je Džejn Ostin.

Ova ratna veza istaknuta je u kratkoj priči Radjarda Kiplinga „Džejnovci” iz 1924. godine, o grupi vojnika koji postanu bliski putem njihove ljubavi prema Džejn Ostin, sa protagonistom koji otkriva njena dela dok se u Batu oporavlja od rovovskog stopala – „nema bolje od Džejn kad vam je teško”.

Birn je postala fascinirana činjenicom da su je vojnici čitali dok je istraživala građu za knjigu Genij Džejn Ostin.

U jeku Prvog svetskog rata, saznala je da su držali klasične tekstove u svojim džepovima dok su bili u rovovima, i otkrila da se autor Vini Pua A.A. Miln zbližavao sa saborcima preko ljubavi prema Ostin tokom njegovog vojevanja.

Kolega ljubitelj Džejn Ostin razvodnik Grejndžer potražio je Milna na prvoj liniji fronta samo da bi se uverio da je s njim sve u redu pošto su se sprijateljili preko zajedničkog interesovanja za ove knjige – što je gest koji je Miln u svojim memoarima opisao kao „najveća počast Džejn Ostin za koju sam ikad čuo”.

Još jedna istaknuta ličnost koja se oslanjala na nju u ratnim vremenima bio je Vinston Čerčil dok je bio vezan za krevet 1943. godine, koji je za utehu tokom bolesti tražio od ćerke da mu čita Ponos i predrasudu.

čerčil

Alamy
Među onima koji su utehu pronašli u romani Džejn Ostin je i Vinston Čerčil

Ako se vratimo u sadašnjost, saznaćemo da je Dau postala svesna terapeutske vrednosti Džejn Ostin preko njenog predavanja besplatnog onlajn kursa Džejns Ostin: Mit i realnost na platformi za digitalno obrazovanje Fjučerlern.

„U martu nam se pridružila medicinska sestra s odeljenja za intenzivnu negu iz Amerike, a mnogi studenti su obelodanili da su u samo-izolaciji, na prinudnom godišnjem, oporavljaju se od bolesti ili im treba nešto da im odvrati pažnju.

„’Nedostajaće mi moja popodneva sa Džejn tokom karantina’, napisala je jedna učesnica na kraju kursa”, kaže ona.

Svaki čitalac ima vlastite razloge zašto je za njega Ostin takav eliksir, naravno.

Keli, na primer, veruje da ima nečeg posebno umirujućeg u načinu na koji romani Džejn Ostin traju tokom jedne kalendarske godine: iskoristivši taj vremenski sled, oni dočaravaju činjenicu da će se „sunce vratiti i da će se život popraviti”, kaže ona.

Ili kao što ledi Rasel kaže u Pod tuđim uticajem: „Vreme će objasniti.”

S druge strane, za Birn, isceliteljska moć je u samom ritmu rečenice Džejn Ostin.

„Način na koji ona piše poseduje efekat usporavanja koji podstiče na sporo pitanje, nju ne možete baš da čitate brzo”, kaže ona.

Ključ za Ostin što se mene tiče je što nas ona istovremeno teši i stavlja na probu, tera nas da prihvatamo mračne aspekte života ali sa nežnim pristupom i humorom koji su nam preko potrebni

Birn, koja ima nevladinu organizaciju ReLit, osnovanu 2016. godine, koja promoviše komplementarno lečenje stresa, anksioznosti i drugih stanja preko sporog čitanja velike književnosti u školama, zatvorima, hospisima i za zdravstvene radnike koje pate od preopterećenja, koristi odlomke iz dela Džejn Ostin u terapiji.

„Ponekad samo pročitam neki odlomak u meditativne svrhe iz Pod tuđim uticajem ili Mensfild Parka kad posetim škole i zatvore, i kažem: ‘Samo razmislite o tome šta osećate posle ovoga'”, objašnjava ona.

Sramota me je da priznam da, lično, nisam uspela da stignem do čitanja Džejn Ostin pre svoje tridesete.

Međutim, kad sam je konačno pročitala i počela da uživam u bogatstvu njenog pisanja sa mešavinom društvene satire, upečatljivošću i prosvetljenjima, uspela sam sebi da pronađem sigurno utočište kojem ću se vraćati do kraja života.

Ključ za Džejn Ostin što se mene tiče jeste to što nas ona istovremeno teši i stavlja na probu, tera nas da prihvatimo mračne aspekte života, ali sa nežnim pristupom i humorom koji su nam preko potrebni u teška vremena.

Mulan otkriva da ni on nije oduvek voleo Ostin i da je njene čari otkrio kroz predavanja o njenom radu.

„Bio sam mrzovoljni tinejdžer. Glupavo sam mislio: ‘Oh, ovi romani su svi isti. Oni govore o devojkama koje pronalaze muževe’.

„Njenu genijalnost su mi otkrili mnogi sada zaboravljeni studenti koji su reagovali na njenu genijalnost vlastitim uvidima i meni je samo svanulo koliko su složene i beskrajno zahvalne za ponovna čitanja ove naizgled jednostavne priče.”


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

OGLAS

PARTNERI SAJTA


Share via
Copy link