BBC

Korona virus: U Srbiji dva dana više od 5.000 zaraženih, gde je i šta radi Krizni štab

krizni štab

Fonet
Sednicama Kriznog štaba nekad je prisustvovao i predsednik Aleksandar Vučić

„Uvode se nove epidemiološke mere”, „maske su obavezne, fizička distanca i pranje ruku”, „kriva je zaravljena”, „vakcine su oružje, neophodan je kolektivni imunitet”- sve ove i mnoge druge termine u prethodnih godinu i po dana od izbijanja epidemije korona virusa u Srbiji naučili smo poput pesme.

Ove i druge rečenice izgovarali su svakodnevno ljudi iz Kriznog štaba za borbu protiv korona virusa koje smo dobro upoznali za ovo vreme.

Neke od njih, međutim, više ne viđamo tako redovno kao tokom većeg dela 2020. godine kada je korona virus bio u prvom, drugom, trećem talasu.

Iako broj zaraženih korona virusom u Srbiji već dva dana premašuje pet hiljada, sednica Kriznog štaba još nije zakazana.

To je u sredu za BBC potvrdio epidemiolog Branislav Tiodorović, navodeći da očekuju poziv jer bi „apsolutno trebalo” sazvati sastanak zbog sve bržeg širenja zaraze, ali i naglasio da to ne radi medicinski deo stručnog tima.

Krizni štab za suzbijanje zarazne bolesti Kovid-19 ima 30 članova – otprilike polovina su lekari, a druga polovina su političari.

Predvode ih premijerka Ana Brnabić i ministar zdravlja Zlatibor Lončar, a među njima su i mnogi ministri i lokalni zvaničnici, kao i predstavnici Vojske Srbije i Ministarstva unutrašnjih poslova.

„Mi smo se iz medicinskog dela izjasnili o tome da je neophodno sprovesti oštru kontrolu postojećih mera i proceniti da li je u nekim delovima zemlje, jer nije svuda ista situacija, potrebno primeniti neke druge mere”, kaže Tiodorović.

Podseća da te korake može da preduzme i lokalna samouprava i kao dobar primer navodi razmatranje da se uvede vanredna situacija u gradu Kragujevcu.

U Srbiji je do sada zabeleženo više od 794.000 slučajeva zaraze, a preminulo je 7.445 ljudi.

Prema zvaničnim podacima, u Srbiji je do 7. septembra jednu dozu vakcine primilo 2.951.187 ljudi, revakcinisano je 2.826.635, a trećom dozom imunizovano je 269.386.

Gde su i šta rade?

Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Srbije Mirsad Đerlek izjavio je u utorak da je izvesno je da će Krizni štab uvesti dve nove mere za suzbijanje pandemije korona virusa – kovid propusnice i smanjenje broja ljudi na okupljanjima.

Krizni štab

Fonet
Članovi kriznog štaba ponekad nisu imali ujednačena mišljenja

Kada će Krizni štab zasedati nije precizirao.

Poslednja sednica ovog tela održana je pred početak školske godine 24. avgusta kada je odlučeno da đaci krenu u školu po modelima koji zavise od broja zaraženih.

U međuvremenu, broj novozaraženih raste iz dana u dan, a lekari koji su na početku pandemije bili „prva postava” i najistaknutija lica Kriznog štaba ne viđaju se često.

Epidemiolog Predrag Kon, verovatno najčešći gost televizijskih emisija, u poslednje vreme glasno se zalaže za vakcinaciju dece i obaveznu imunizaciju zdravstvenih radnika.

Iako je prošlog juna napunio 65 godina, što je zakonski rok za penziju, Kon je i dalje vrlo aktivan u borbi protiv pandemije.

Kao predstavnika „struke” prošle godine za državni praznik 11. novembra, predsednik Srbije Aleksandar Vučić odlikovao ga je zajedno sa doktorom Mijomirom Pelemišem – Ordenom Karađorđeve zvezde prvog stepena.

I infektolog Pelemiš je deo Kriznog štaba od marta 2020.

Istom prilikom, za Dan primirja Orden Karađorđeve zvezde drugog stepena pripao je i ostalim njihovim saborcima doktorima Branimiru Nestoroviću, Srđi Jankoviću, Branislavu Tiodoroviću, i Goranu Stevanoviću, direktoru Infektivne klinike u Beogradu.

Bez ordena je ostala jedino doktorka Darija Kisić Tepavčević, iako je predsednik rekao da ga je „zaslužila trudom, radom i angažmanom”.

Nekoliko sedmica ranije, Kisić Tepavčević je postavljena za ministarku rada i socijalne politike.

U poslednje vreme, ona se češće pojavljivala u toj ulozi, ali ponekad govori i o pandemiji, pa je tako 20. avgusta savetovala građane da i treću dozu vakcine prime od istog proizvođača, osim ako je reč o Sputnjiku.

Imunolog Srđa Janković nije menjao radno mesto, i dalje je zaposlen u Univerzitetskoj dečijoj klinici u Tiršovoj.

U jednom od poslednjih gostovanja na RTS-u 1. septembra izjavio je da „još nije odzvonilo koroni”, i da bi i dalje trebalo da se ljudi paze, iako su se svi umorili od brojanja „novih talasa i pikova”.

Za razliku od njih, u većem delu medija sa nacionalnom frekvencijom gotovo da je nemoguće videti pulmologa i pedijatra Branimira Nestorovića, koji je ostao upamćen po slobodnim tumačenjima epidemije na samom početku.

Niko od njih nije odgovarao na pozive i poruke BBC novinara, osim doktora Tiodorovića.

„Što se tiče medicinskog dela kriznog štaba nema zatišja, mi smo sve ovo vreme, računajući i letnji period i odmore, kad su se ljudi potpuno opustili ne samo kod nas, nego u celoj Evropi, stalno bili na okupu i u kontaktu.

„Stalno smo predlagali mere, još početkom jula sam javno rekao ovo će se pretvoriti u jedan novi udar, to su radile i moje kolege”, kaže Tiodorović.

„Epidemija nevakcinisanih”

Tiodorović već dva meseca traži uvođenje kovid propusnica – potvrde da je neko vakcinisan ili da je testiran negativno ili da ima lekarski nalaz da je preležao virus i stvorio prirodni imunitet.

Takvi digitalni sertifikati uvedeni su već u mnogim zemljama Evrope i sveta, ali u pojedinim ima i onih koji protestuju zbog toga, poput Francuske.

Ima mišljenja da je uvođenje takvih sertifikata diskriminacija, odnosno kršenje ljudskih prava i slobode kretanja.

Pojedini stručnjaci u Srbiji, među kojima i članovi Kriznog štaba, predlažu i obaveznu vakcinaciju za odrećene kategorije stanovništva, pre svega zdravstvene radnike.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u više navrata je rekao da obavezna vakcinacija, iako je lično podržava, i eventualno uvođenje kovid propusnica ne bi bili u skladu sa Ustavom.

„Nije to nikakva diskriminacija, to nije ugrožavanje ljudskih prava”, kaže Tiodorović.

Krizni štab

Fonet
Premijerka Ana Brnabić, epidemiolog Bratislav Tiodorović i direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti Goran Stevanović

„Došli smo u situaciju da moramo otvoreno da kažemo da je ovo epidemija nevakcinisanih koji ugrožavaju čak i one vakcinisane”, ističe Tiodorović, savetnik u niškom Institutu za javno zdravlje gde je godinama bio direktor.

Ugroženi su, kaže, pogotovu vakcinisani hronični bolesnici – srčani, plućni i dijabetičari.

„Ne vidim da smo mi veća demokratija i da je kod nas veća zaštita ustavnih i ljudskih prava od Francuske, Italije, Velike Britanije ili Nemačka.

„Pogledajte ko je sve u Evropi uveo primenu tih propusnica, sve se to može”, napominje Tiodorović.

Lekari su, dodaje, tražili i da se preporuči vakcinacija dece od 12 do 15 godina, što je udruženje pedijatara i podržalo, ali da su veći problem odrasli.

„Šta znači da uvedemo obaveznu vakcinaciju dece u tom uzrastu, a da njihovi roditelji nisu ni 50 odsto vakcinisani.

„Radnoaktivno stanovništvo od 25, 30 godina do 55 godina vakcinisano je na nivou 43 odsto, taj stepen nije dobar”, ističe doktor.

stokholm

BBC/Nataša Pavlović
Stokholm

U tom delu stanovništva su oni koji se, dodaje, najviše kreću, išli su na odmore, zaražavali su se, a nisu vakcinisani.

„Da smo sad na 70 odsto obuhvata vakcinacije mogli bismo i mi kao Švedska da kažemo `dosta je sa merama, ne trebaju nam više`”, zaključuje Tiodorović.

Švedska od 29. septembra ukida gotovo sve preostale epidemiološke mere zbog visoke imunizacije stanovništva i niske stope smrtnosti koja traje od početka leta, saopštili su zvaničnici.


Korona virus: Sve što znamo o Delta soju
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk.

BBC News na srpskom

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

generic vignette (DESK luftika.rs)
Share via
Copy link