BBC

Korona virus, Srbija i škola: Kako organizovati devet dana raspusta usred pandemije – i zdravstveno i finansijski

deca

BBC

Odluka Kriznog štaba za borbu protiv korona virusa da se jesenji raspust školama u Srbiji produži sa planiranih četiri dana, na ukupno devet obradovala je đake, ali ne toliko njihove roditelje.

Nova mera, oprezno najavljivana nekoliko dana ranije, saopštena je u četvrtak uveče, a stupa na snagu već od ponedeljka, što mnogima stvara muke – zdravstvene, organizacione i finansijske.

„Mi smo čuli da se priča o tom raspustu, ali nije bilo do kraja definisano.

„Kako neko može u minut do dvanaest da kaže da nešto stupa na snagu od ponedeljka, posebno za ljude koji su vatrogasci, apotekari ili samohrani roditelji“, pita se Ljiljana Dobromirović, majka dvoje dece.

Probleme otežava i to što je poslednjih nedelja sve više zaražene dece i to sa težim kliničkim slikama.

Srbija je na udaru novog talasa korona virusa. Minuli oktobar je bio najcrnji mesec od početka pandemije – preminulo je više od 1.700 ljudi.

Od oktobra, i u prvim danima novembra broj dnevnih slučajeva zaraze je izmešu šest i sedam hiljada.

Zbog loše epidemiiološke situacije, vlasti su odlučile da produže prvi ovosezonski školski raspust, a jedna od novih mera je i produžetak trajanja kovid propusnica za ulazak i boravak u ugostiteljskim objektima.

Gledanje „jednim okom“

Ljiljana Dobromirović, kaže, ima sreću da radi u velikoj firmi koja omogućuje rad od kuće, što će i iskoristiti u narednim danima.

„Planirali smo da dete sedi, da mu dam knjigu ili tablet i da gleda, da se nečim sam zanima.

Slobodna igra

BBC
Slobodna igra važna je za proces učenja posebno deci školskog uzrasta

„Ne mogu da mu se posvetim, jer radim, ali fizički sam tu pa mogu da ga nadgledam“, kaže Dobromirović za BBC na srpskom.

Dok na sina od osam godina bude gledala „jednim okom“ mlađa ćerka će nastaviti da ide u vrtić, a suprug na posao.

„Ako je više od jednog deteta dok se radi od kuće, možeš da se oprostiš od svega.

„Kad je jedno, pa i nekako, kad je dvoje i više dece oni prave haos“, kaže ova Beograđanka.

Babe i dede biće ponovo spas mnogima.

To će biti slučaj u porodici Gojka Aleksića čija dva sina su školskog uzrasta.

Olakšavajuća okolnost je što njegovi roditelji žive u istom dvorištu sa njima i što su vakcinisani, pa će pričuvati unuke.

„Imamo babu i dedu koji hoće i mogu da ih čuvaju pa možemo to sebi da priuštimo, inače da treba da unajmimo nekoga ko će pet dana da čuva decu ne znam šta bismo radili“, napominje on.

Finansijski izazov

Za privatni produženi boravak ili unajmljivanje nekog da čuva decu, roditelji bi za pet dana trebalo da plate više hiljada dinara.

Mnogi to ne mogu da priušte.

Skoro polovina (47 odsto) porodica sa decom izveštava o padu prihoda u toku pandemije, a otprilike jedna četvrtina (24 odsto) ispitanika ističe da su u nekom trenutku bili primorani da smanje troškove za hranu za sve članove domaćinstva.

To su rezultati nedavno objavljenog UNICEF istraživanja o uticaju kovid pandemije na porodice sa decom u Srbiji.


Pogledajte video: Zagrljaji u doba korone

Najprirodniji način izražavanja bliskosti sa voljenim osobama postao je opasan.
The British Broadcasting Corporation

Jesu li deca bezbedna sa bakama i dekama?

To je jedno od čestih pitanja roditelja u poslednje vreme, kaže pedijatar Saša Milićević za BBC.

„Prvo se mislilo da su deca bezbedna i da mogu da budu samo prenosioci, a sad vidimo da i bake i deke, ako su u kontaktu sa različtim ljudima, mogu tu klicu da prenesu deci.

„Postoji rizik i zato ne bi bilo loše da se ljudi kreću u zatvorenim krugovima, koliko je moguće“, savetuje doktor.

Dok su sa bližnjima valjalo bi izbeći ljubljenje, bar u predelu lica, dodaje.

„Svaka baka će reći `kako da ne ljubim unuka`, znam da je teško, ali ne treba ih ljubiti u obraz ili u usta, nipošto, kao ni u ručice – to je oduvek važilo.

„Može poljubac u leđa ili rame, a i zagrljaji mogu da ostanu“, napominje Milićević.

Kako da deca osmišljeno provedu vreme kod kuće?

Najvažnije je da se zadrži rutina deteta, kada je vreme za igru, kad za spavanje i da se unapred sa roditeljima dogovore šta će raditi u toku dana, kaže Nikolina Milosavljević, dečija psihološkinja.

igra

BBC
Igra u prirodi je uvek dobar izbor, po mišljenju stručnjaka, samo ako vreme dozvoli

„Najveći problem kod dece je kad nema strukture, a rutina daje strukturu, treba da znaju kako će da im izgleda dan“, ističe ona.

Važno je isplanirati kad će raditi domaće zadatke, kad će ići napolje, ali i biti fleksibilan sa planovima.

„Slobodno vreme se može iskoristiti za posetu nekom muzeju ili bioskopu.

„Ako u manjim mestima i nema takvih sadržaja – priroda je uvek dobro rešenje, da se skupljaju plodovi jeseni i napravi neki projekat sa njima do kraja raspusta“, predlaže Milosavljević.

Dosada nije nužno loša

Iako se roditelji često plaše da im se deca dosađuju, jer tada umeju da budu neprijatni, dosada nije nužno loša, dodaje, to je osećanje kao svako drugo.

„Dosada može da motiviše dete da nešto drugo osmisli.

„Bilo bi dobro da se ograniči upotreba ekrana, koje će deca tražiti kad im je dosadno“, dodaje.

Uz preteranu upotrebu ekrana deca ne mogu da stignu da procesuiraju sve što tokom dana čuju, vide i dožive.

„Deci mlađeg školskog uzrasta je najvažnija slobodna igra, oni iz toga najviše uče o životu, životnim veštinama.

„Kroz to, sklapaju kockice o onome što se dešava oko njih“, kaže Milosavljević, dodajući da je to važno i dok dete ide u školu.

Roditelje zato savetuje i da ne opterećuju decu različitim aktivnostima koje im ne ostavljaju dovoljno vremena za igranje.

I na planini poštovati epidemiološke mere

Roditelji koji su u mogućnosti da uzmu odmore, raspust mogu da iskoriste da odu na planinu ili more, kaže dečiji lekar.

Ipak, napominje da i oni koji otputuju, treba da se i dalje čuvaju i poštuju epidemiološke mere.

„Jako je važno da ne budu u nekom prevelikom kontaktu, koliko može da se održi ta izolacija, da ne odu negde gde je još veća gužva“, kaže Milićević.

„Za more je možda kratak ovaj period i to je promena klime, što deci može da zasmeta, može da bude vlažno.

„Boravak na planini bi bio koristan da se izbegnu zagađenja vazduha, koja su zaista velika“, kaže Milićević.

Oni koji ostanu u gradu, verovatno će ići u igraonice ili na rođendane, a to su rizična mesta za prenos zaraze, dodaje, zato je važno da budu manje grupe dece ukoliko je moguće.

„Decu zaista ne treba voditi na slave, ako može da se izbegne, posebno gde ima mnogo odraslih ljudi koji se kreću i razmenjuju klice.

„Isto važi i za tržne centre, trebalo bi da roditelji izbegavaju ostavljanje dece u igraonicama dok obilaze butike, jer na taj način mnogo lakše mogu da se zaraze“, kaže doktor.


Pogledajte video: Kako deca razumeju pandemiju

Deca i epidemija: Pitali smo decu kako razumeju virus korona
The British Broadcasting Corporation

Neodgovornost države

Teodor i Kosta Aleksić, koji imaju 12 i osam godina, tokom raspusta će verovatno voziti bicikle po kraju, ako ih posluži vreme.

Roditelji su im pripremili zabavu i za kišne dane, kaže njihov otac.

„Dobili su slagalice koje treba da sastave za to vreme, dobili su matematičke i logičke zadatke.

„Vreme prepodnevno će im biti ispunjeno dok mi ne dođemo s posla“, kaže Gojko Aleksić.

Umesto da jesenji raspust zbog državnog praznika Dan primirja 11. novembra traje samo u četvrtak i petak, deca neće biti u klupama od ponedeljka osmog, a vraćaju se 15. novembra.

„Ni supruga ni ja ne možemo da uzmemo odmore – zbog odgovornosti prema poslu, iako smo zbog neodgovornosti države dovedeni u ovakvu situaciju“, zaključuje on.


Možda će vas zanimati i ova priča: Kakve su bile želje dece na početku školske godine

Korona virus i đaci: „Želimo da ostanemo u školskim klupama“
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

BBC News na srpskom

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

OGLAS

96 Shares
Share via
Copy link