Nova godina dolazi sa novogodišnjim odlukama. Jedan od večito popularnih ciljeva je, nećete biti iznenađeni, dobro se naspavati.

Ali tu postoji jedan problem: aktuelna kriza sa korona virusom značajno je otežala kvalitetan noćni san.

Neki stručnjaci čak imaju i izraz za to: „koronasomnija” („koronesanica”) ili „Kovid-somnija”.

Ovo je fenomen koji je pogodio ljude iz svih krajeva sveta jer pate od nesanice usled stresa od života tokom Kovida-19.

• Korona virus: Moguće dugoročne posledice po mentalno zdravlje
• „Proveo sam 20 godina pripremajući se za pandemiju korona virusa“
• Pet razloga zbog kojih je telu potrebna svetlost

U Velikoj Britaniji, studija iz avgusta 2020. godine sa Univerziteta u Sauthemptonu pokazala je da je broj ljudi koji pate od nesanice skočio sa svakog šestog na svakog četvrtog.

Zabeleženo je i više problema sa spavanjem u zajednicama, uključujući grupe majki, radnika i crnačko-azijske manjine.

U Kini je stopa nesanice skočila sa 14,6 na 20 odsto tokom vrhunca izolacije.

„Zabrinjavajuća rasprostranjenost” kliničke insomnije primećena je u Italiji, a u Grčkoj je skoro 40 odsto ispitanika studije sprovedene u maju pokazalo da pati od nesanice.

Reč „insomnija” (nesanica) guglovana je 2020. godine više nego ikada pre.

Prosto rečeno, više nas su sada insomničari.

Sa pandemijom koja je ušla u drugu godinu, meseci i meseci društvenog distanciranja poremetili su našu dnevnu rutinu, izbrisali granice između posla i privatnog života i uneli trajnu neizvesnost u naše živote – sa katastrofalnim posledicama po naš san.

Naše zdravlje i produktivnost mogli bi da se suoče sa ozbiljnim problemima zbog toga.

A opet bi razmere problema mogle da dovedu i do promene, uvevši nove elemente u to kako se odnosimo prema poremećajima sna – i da uspemo da vratimo naše živote u normalu.

Narušeni životi

Život sa nesanicom, bilo pod pandemijom ili ne, veoma je težak.

Stalni problemi da se zaspi ili san uopšteno slabog kvaliteta, mogu da dovedu do dugoročnih zdravstvenih posledica kao što su gojaznost, anksioznost, depresija, kardio-vaskularne bolesti i dijabetes.

Nedostatak sna – što mnogi zdravstveni stručnjaci klasifikuju kao manje od sedam sati sna na noć – utiče i na vaš posao.

Mnoge studije su pokazale da ste skloniji pravljenju grešaka, kvari vam se koncentracija, povećava vreme potrebno za reakciju i sve to utiče na vaše raspoloženje.

To što toliko nas trenutno pati od nesanice svodi se na aktuelnu konfiguraciju zahtevnih, „skoro biblijskih” okolnosti, kaže doktor Stiven Altčuler, psihijatar i neurolog specijalizovan za medicinu sna na Klinici Mejo, jednoj od najvećih organizacija za medicinska istraživanja u SAD.

„Ukoliko patite od nesanice, u dobrom ste društvu – isto se dešava većini ostatka sveta.

„To je posledica svih promena koje doživljavamo tokom Kovida”, kaže on.

---

Pogledajte video: Kako korona virus utiče na naš mozak

---

U igri je više faktora.

Prvo, narušeni su naša dnevna rutina i okruženje, što nam otežava da održimo naš cirkadijalni ritam.

Obično su naši dani štelovani na budilnike, put do posla, pauze i odlazak u krevet – ali Kovid-19 je sve to poremetio.

„Izgubili smo mnoge spoljne znakove koji su prisutni u vidu naših poslovnih sastanaka, fiksnih pauza za ručak”, kaže Altčuler.

„Sve što radite tokom obavljanja posla od kuće narušava vaš telesni časovnik.”

• Koncentracija opada kada je život pun neizvesnosti, kao što je u pandemiji
• Kako da ne sagorite tokom pandemije
• Život posle korone: „Anksioznosti među decom će biti – ali to je prirodno“

„Vaš mozak je uslovljen: uvek ste na radnom mestu i radite, a onda ste kod kuće i odmarate.

„Postoji razgraničenje. Sada smo naprosto kod kuće sve vreme”, kaže Anđela Drejk, profesorka kliničkog zdravlja na Kalifornijskom univerzitetu u Dejvisu, koja leči pacijente od poremećaja sna i koja je pisala o „koronesanici”.

Ona ističe i činjenicu da se, kad radimo od kuće, možda manje fizički krećemo i potencijalno smo manje izloženi prirodnom svetlu – od kojih oba doprinose boljem snu.

A tu je i pitanje radnog učinka.

Nezaposlenost je u mnogim zemljama na najvišem stepenu na kom je bila godinama, tako da ne iznenađuje to što oni koji su još zaposleni žele da rade što više da bi sačuvali posao.

Problem je u tome što rad od kuće može da izbriše granice koje su nekad bile fiksne, pošto sve više ljudi prijavljuje da radi duže ili u neobična vremena.

„Imamo mnogo manje jasne granice između kuće i posla”, kaže Altčuler.

„Ljudi ostaju duže budni.”

Za mnoge od nas „ostavljanje posla na poslu” sada je potpuno nemoguće, a isključivanje iz spiskova „šta sve još uraditi” i dnevnog stresa radnog dana teže je nego ikad.

---

Pogledajte video: Izgaranje tokom rada od kuće

---

Na ovu listu treba dodati i činjenicu da nam nedostaju naši hobiji i prijatelji – ključni načini za opuštanje i izbacivanje stresa.

Mnogi od nas se suočavaju sa problemima mentalnog zdravlja, koji mogu da se prenesu na probleme sa snom i obrnuto.

Naše opšte osećanje neizvesnosti i odsustvo kontrole mogu takođe da utiču na probleme sa snom, dok je dugotrajnost pandemije još jedan važan faktor.

Nešto što je krenulo samo kao „pritajivanje” i period za igranje video igara i pravljenje zaliha toalet papira postalo je uobičajeno okruženje za život koji deluje polutrajno.

„Isprva su ljudi delovali motivisano da se izbore sa stresom od pandemije.

„Ali kako se ona vremenom nastavljala, većina ljudi je postajala manje sposobna da se izbori s tim, što dovodi do još većih problema, uključujući nesanicu”, kaže Drejk.

Neki problemi sa spavanjem postaju „hronični i dugoročni”, dodaje ona, zato što je pandemija u nekim slučajevima dovela do odlaganja lečenja.

Ljudi traže medicinsku pomoć samo kad je nešto hitno, dok neke zdravstvene ustanove imaju problema sa manjkom osoblja ili su pretrpane pacijentima sa Kovidom-19.

Štaviše, zdravstvene radnike je posebno teško pogodila nesanica u poslednjih 12 meseci.

U decembru, Univerzitet u Otavi analizirao je 55 globalnih studija sprovedenih nad više od 190.000 učesnika kako bi izmerio prisutnost nesanice, depresije, anksioznosti i posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP) od početka izbijanja pandemije.

Svi poremećaji skočili su za najmanje 15 odsto među zdravstvenim radnicima, a nesanica je doživela najveći skok sa skoro 24 odsto.

Altčuler ističe da se nesanica „obično vezuje za PTSP” i, bilo da ste radnik na prvoj liniji fronta ili ne, za nesanicu je uobičajeno da skoči ovoliko nakon krupnih, negativnih svetskih događaja.

Uopšteno gledano, kad god neko iskusi traumu – bilo da je široko rasprostranjeno vanredno stanje kao što je Kovid-19, javna katastrofa kao što je teroristički napad na Ameriku 11. septembra 2001. ili nešto individualnije kao što je saobraćajna nesreća – može da doživi trajne probleme sa spavanjem koji prate PTSP.

• Život posle korone: „Anksioznosti među decom će biti – ali to je prirodno“
• Kada će dodiri opet biti dozvoljeni
• Traumatična iskustva ljudi koji su preležali korona virus
• „Od dugotrajnog Kovida iscrpljena sam već sedam meseci“

Kako se odupreti

Stručnjaci kažu da je važno potražiti pomoć kad problemi sa spavanjem potraju – naročito ovih dana.

„Kako se pandemija bude produžavala na značajniji vremenski period, ne samo na par meseci, veća je verovatnoća da stepen nesanice neće opadati”, kaže Lisa Artis, zamenica rukovodioca dobrotvorne organizacija Slip u Velikoj Britaniji.

„To je zato što ako ljudi ne potraže pomoć kad počnu da imaju problema sa spavanjem, velike su šanse da će njihovi problemi sa spavanjem postati poremećaji sna, što će reći nesanica, a nažalost tu nema brzog oporavka… Teško je razbiti navike koje nastanu.”

Ali ima i nekih dobrih vesti.

Dvanaest meseci od izbijanja pandemije, neki stručnjaci misle da je ona dovela do napretka u lečenju poremećaja sna.

Altčuler ističe „rapidnu ekspanziju telezdravlja – virtuelne medicine i virtuelnih pregleda” povezanih sa karantinom i našom nemogućnošću ili nespremnošću da lično posetimo medicinske ustanove.

Najčešći metod lečenja problema sa snom je kognitivno-bihevioralna terapija za insomniju (poznata kao CBT-I), koja unapređuje vašu „higijenu sna” (nema pušenja niti konzumacije alkohola pred spavanje, na primer) i obučava vaš mozak da vezuje krevet samo za spavanje preko promena u ponašanju (nema rada u krevetu).

Studija sa Univerziteta u Mičigenu iz prošle godine pokazala je da su pacijenti koji su se podvrgnuli CBT-I preko telemedicine primili jednako efikasno lečenje kao što bi uživo, što potencijalno otvara bolji pristup zdravstvenoj pomoći.

• Mentalno zdravlje i korona virus: Kako da pregurate pandemiju i pobedite strah
• Planiranje u vreme korone: Izvor problema ili lek protiv stresa
• Kako su „socijalno otpisani” pronašli skrivenu snagu tokom epidemije

Ima i stvari koje pojedinci sami mogu da urade da bi se pozabavili ovim problemom.

„Jedno od mojih velikih pravila je da ne smete da radite na laptopu u krevetu”, kaže Drejk.

„Ne zanima me koliko vam je udobno. Na kraju mozak počne da vezuje rad sa krevetom – to je neka vrsta uslovljavanja.”

Smanjite čitanje vesti da biste izbegli anksioznost zbog koje ostajete noću budni, ne koristite vaš telefon kao budilnik (još jedan uređaj koji se vezuje za posao – plus „plavo svetlo” koje emituju ovi uređaji nije dobro za vaš san) i okrenite sat na vašem noćnom stočiću da se ne biste stresirali dok pokušavate da zaspite.

I zapamtite, ove okolnosti su daleko od normalnih – i zato nije nikakvo iznenađenje što nailazimo na probleme.

„Poslednji put kad se desilo nešto slično ovome bilo je pre 100 godina”, kaže Drejk.

„Niko od nas se nikad ranije nije susreo ni sa čim sličnim.”

---

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]