Magazin Putovanja

Kultna pariska knjižara u kojoj umetnici besplatno spavaju ukoliko ispune ova 3 uslova

knjizara-shakespeare-and-company-u-parizu-768x499
Foto: Photomarine / Shutterstock

Pojava interneta drastično je umanjila potrebu za knjigama, ali brzina i površnost dobijenih informacija ne može da nadoknadi temeljno znanje koje poseduju načitani ljudi. Svaka knjižara je bila svojevrsni epicentar civilizovanog sveta, a jedna takva u Parizu izdvaja se u mnoštvu drugih.

U knjižari „Shakespeare and Company“, verovatno najneobičnijoj na svetu, od otvaranja 1951. godine među policama pretrpanih knjigama, na spojenim klupama i nabacanim dušecima, spavalo je oko 30 hiljada mladih pisaca i umetnika, i onih koji su se tako osećali.

Među brojnim, tada nepoznatim, umetničkim dušama koje su utočište našle među policama knjiga na obali Sene našla su se i neka imena za koja se kasnije itekako čulo. Alan Silitou, Robert Stoun, Kejt Grenvil, Sebastian Beri, Itan Houk, Džit Tajil, Daren Aronfski, Džefri Raš, Dejvid Rejkof, samo su neka od imena koja navodi službena veb stranica knjižare.

Od svakog se posetitelja tražilo samo tri stvari: da pročitaju jednu knjigu dnevno, da pomognu u poslovima u knjižari nekoliko sati i napišu jednu stranicu autobiografije.

Do danas je prikupljeno na hiljade i hiljade stranica najrazličitijih biografija koje čine veliku i vrednu arhivu koja priča jedinstvenu priču o generacijama pisaca, putnika, umetnika i sanjara koji su ostavili iza sebe delove svojih životnih priča.

Knjižara „Shakespeare and Company“ prodaje knjige na engleskom jeziku, nalazi se na levoj obali Sene, tačno preko puta Notr Dama. Osnovao ju je 1951. Amerikanac Džordž Vitman u staroj zgradi iz 17. veka, u kojoj je nekad bio smešten samostan.

Najpre se zvala ‘Le Mistral’, a Vitman joj je promenio ime u današnje 1964. na četiristotu godišnjicu rođenja Šekspira, u čast istoimene legendarne knjižare koju je osnovala Silvija Bič. Njeno je carstvo knjiga decenijama bilo mesto okupljanja nekih od najvećih pisaca tog vremena, poput Džojsa, Hemingveja, Fitsdžeralda, Eliota, Pounda, ali i vodećih francuskih pisaca.

Džordž Vitman želeo je u svojoj knjižari zadržati duh po kojoj je Silvijina knjižara bila nadaleko poznata, i uspeo je. Knjižara je ubrzo postala centralno mesto umetničkog i boemskog života u Parizu. Kad je bio u ranim dvadesetima, tokom godina velike ekonomske krize, krenuo je u avanturu s 40 dolara u džepu.

Obišao je veći deo SAD-a, Srednje Amerike, Meksika, uveliko zahvaljujući velikodušnosti ljudi koji su mu izlazili u susret. To je iskustvo inspirisalo njegovu filozofiju za ostatak života: “ne budi negostoljubiv prema neznancima, možda je netko od njih prerušeni anđeo”.

Od prvog je dana pozvao pisce, umetnike i intelektualce da spavaju među policama i hrpama knjiga. Jako mu je bilo važno zajedništvo i svoju je knjižaru nazivao “socijalističkom utopijom skrivenom među knjigama”.

Iako polako gube bitku s elektronskim i audio knjigama, knjižare su oduvek bile središta ljudskog intelektualnog napretka. Unutar njihovih zidova skrivaju se na hiljade različitih svetova koji samo čekaju da budu otkriveni, a čak je i veliki Horhe Luis Borhes rekao da zamišlja kako raj pomalo nalikuje knjižarama.

Izvor: Putni kofer

Na današnji dan, pre čak 230 godina, otvorena je prva knjižara u Novom Sadu

OGLAS

Please accept [renew_consent]%cookie_types[/renew_consent] cookies to watch this video.
  • Facebook
  • Twitter
  • LinkedIn
  • Facebook Messenger
  • Viber
  • Pinterest
  • More Networks
37 Shares
Copy link