Magazin

Misteriozna gospođa V došla je iz Kanade i borila se kao muškarac u Srbiji za vreme Prvog svetskog rata

dzo-vajthed
Privatna arhiva rođaka Džo Vajthed

Sredinom 1915, britanske lokalne novine objavljuju da se u Veliku Britaniju iskrcala Lesli Džoj (Džo) Vajthed, ćerka kanadskog veleposednika – želela je da kao dobrovoljka pomogne u Prvom svetskom ratu.

– Nije bilo neobično to što su novine objavile intervju sa ćerkom bogatog proizvođača pamuka iz Kanade, već to što u intervjuu ona otvoreno kaže da želi da ide na front – priča za BBC Nataša Stojsavljević, doktorandkinja Univerziteta Lester iz Velike Britanije.

Retke su bile žene koje su se u Prvom svetskom ratu borile na prvim linijama fronta.

Stojsavljević u doktorskoj disertaciji proučava ulogu žena u Prvom svetskom ratu kroz iskustva Bolnice škotskih žena za službu u inostranstvu – žena iz Velike Britanije koje su učestvovale u ratu lečenjem i zbrinjavanjem ranjenika i bolesnika širom Evrope.

Od 1915. godine, u Kragujevcu prve bolesnike i ranjenike prima prva Bolnica škotskih žena u Srbiji.

Doktorka ovog pokreta, Luis Korbet, u svom dnevniku prva spominje Džo Vajthed, objašnjava Stojsavljević.

Korbet je u dnevniku pisala o izvesnoj V.

– Pisalo je da se radi o devojci od samo dvadesetak godina, Kanađanki, koja je prerušena u muškarca i služi u srpskoj vojsci – priča Stojsavljević.

Ta ista devojka, obučena kao muškarac, za vreme okupacije završava u rukama neprijatelja, a u zarobljeništvu upoznajte budućeg supruga – poručnika srpske vojske Vukotu Vojinovića.

Ko je bila Lesli Džo Vajthed?

Stojsavljević već nekoliko godina pokušava da odgovori na ovo pitanje kroz doktorsko istraživanje.

Do sada je saznala sledeće:

Lesli Džoj (Džo) Vajthed rođena je 26. februara 1895. godine, u Monmorensi u oblasti Kvebek u Kanadi.

Odrasla je u porodici bogatih proizvođača pamuka – kao dvadesetogodišnjakinja napušta udoban život i odlazi u Evropu.

Pre dolaska u Srbiju, vreme provodi u Velikoj Britaniji i dobrovoljno radi u vojnoj administraciji.

Kako je došla do Srbije nije jasno, ali uskoro se obrela u Kruševcu, gde dobrovoljno sarađuje sa Škotskom ženskom misijom – čuva medicinsku opremu od pljačkaša.

– Jednom se desilo da su prodavnice bile opljačkane, a Džo je sama uspela da savlada trojicu pljačkaša – prepričava Stojsavljević anegdotu zapisanu u Korbetinom dnevniku.

Nejasno je i kako se pridružila Veterinarskom korpusu Vojske Srbije, ali kanadske novine, štampane u godinama Prvog svetskog rata, objavljuju članak o Džoj Vajthed, u kome piše da je služila kao poručnik Veterinarskog korpusa Vojske Srbije.

Kakvu ulogu je imala u Srbiji?

– Nije bila doktorka, nije bila sestra, nije bila ni vozač u Bolnici škotskih žena. Njena uloga je bila veoma interesantna – priča Stojsavljević.

Dok se nije pridružila Veterinarskom korpusu, Džo je čuvala stražu i vodila računa o bezbednosti medicinskih sestara, ali i još po nešto.

– Za vreme okupacije, žene su bile okružene protivničkim vojnicima, a to je značilo i pretnju od seksualnog nasilja – priča Stojsavljević.

Ona je, u dnevnicima koje je proučavala, nailazila na zapise u kojima autorke aludiraju na seksualno uznemiravanje okupatorskih vojnika.

– Džo bi, obučena kao muškarac, načula od vojnika koje sestre im se dopadaju i postarala bi se da ta sestra nikada ne bude u njihovoj blizini – priča Stojsavljević.

Dokaze o učešću u akcijama srpske vojske, Stojsavljević je, kaže, pronašla u kopiji pisma koje je Džo napisala posle rata.

Džo se pismom obratila predsedniku Organizacije veterana Prvog svetskog rata u Montrealu.

– Želela je da zna da li može da postane članica organizacije i zato je priložila dokaze o službi u Srbiji – uključujući sertifikat koji pokazuje da je služila u Devetom puku – kaže.

Stojsavljević ne zna da li je Džo ikada dobila odgovor.

To nije jedina stvar koja je ostala nejasna Stojsavljević.

Muška odeća i doživotne posete berberinu

Pismo koje je poslala veteranskoj organizaciji potpisala je sa – Lesli Džoj Vajthed.

– Nije imala muško ime niti bilo šta slično – kaže Stojsavljević.

Ipak, Stojsavljević kaže da je Džo, godinama nakon rata, kada se već vratila u Kanadu, nastavila da ide kod berberina.

– Berberin nije znao da je Džo u stvari žena – priča Stojsavljević.

Kako je to moguće, Stojsavljević za sada samo pretpostavlja.

– Ne mislim da je bila tajna u srpskoj vojsci da je Džo žena, ali mislim da je ulogu muškog vojnika toliko dobro igrala – u stvari, ona nije ni morala da glumi, to je bio deo njene prirode – kaže.

U pismu koje je poslala veteranskoj organizaciji, tražila je da se o njenom slučaju ne govori javno, naglašava Stojsavljević.

To ponavljaju i njeni rođaci, sa kojima je Stojsavljević razgovarala u svrhu prikupljanja podataka za akademski rad.

– To nam pokazuje da je Džo bila svesna da život koji živi nije konvencionalan.

natasa-stojsavljević
Doktorandkinja Univerziteta Lester iz Velike Britanije Nataša Stojsavljević pokušava da odgonetne detalje života Džo Vajthed

Važnost jednakosti u ratu i posle rata

– Njeni rođaci su predložili da bi, da je danas živa, o Džo mogli da govorimo kao o prvoj nebinarnoj osobi u vojsci – kaže Stojsavljević.

Nebinarna osoba se ne identifikuje ni kao samo muško, ni kao samo žensko.

– Naravno, kada govorimo o ljudima iz prošlosti, teško je da im dajemo takve atribute jer tada nisu postojali – kaže Stojsavljević.

Međutim, dodaje da je važno da znamo da su ljudi sa takvim karakteristikama živeli i godinama pre nas.

„To je veoma važno jer pokazuje da su bili među nama i kada nismo imali ime za njih”, kaže.

Pitanje koje Stojsavljević sada postavlja jeste – koliko se žena u Prvom svetskom ratu zaista borilo, a da niko nije znao da se radi o ženama i da li se u svim slučajevima uopšte radilo o ženama?

– To je deo istorije kojim moramo da se bavimo – kaže.

Velika Britanija je tek 2018. godine dozvolila puno učešće žena na bojnim boljima, naglašava i podseća da su, paradoksalno, žene na frontovima bile prisutne ceo jedan vek ranije.

– Mi znamo toliko malo o svemu što se tim ženama dešavalo – kaže Stojsavljević.

Ona naglašava i važnost otkrića o seksualnom uznemiravanju za vreme rata.

– Seksualno uznemiravanje je nešto sa čime se i dalje borimo, a otkriće o ovoj ženi koja je bila vojnik i branila druge žene od uznemiravanja, služi kao primer – kaže.

Lesli Džoj Vajthed zarobili su bugarski vojnici 1915. godine.

Kanadske novine su tada pisale da je „Kanađanka, poznata po atletskim sposobnostima” u zarobljeništvu bugarskih vojnika.

U zarobljeništvu upoznaje budućeg muža.

– Ne znam ni koliko je dobro govorila srpski, tako da ostaje misterija na koji način je uspela da ostvari komunikaciju sa budućim mužem, poručnikom Vukotom Vojinovićem – kaže Stojsavljević.

Par se uskoro seli za Kanadu, gde dobijaju dvoje dece, pre nego što su se, nekoliko godina kasnije, razveli.

Džo će se kasnije još jednom udati i dobiti još dvoje dece.

Preminula je 5. juna 1964. godine.

Po Džoinoj želji, praunuci i rođaci sa kojima je Stojsavljević u kontaktu, ne žele da govore javno o prababinom iskustvu u srpskoj vojsci, ali su podelili njene fotografije – „u korist većeg dobra kome mogu da služe”.

10 heroina Prvog svetskog rata

132 Shares
132 Shares
Share via
Copy link