Magazin Srbija

Ljudi puna 2 meseca spavaju ispred Skupštine, a nijedan medij nije izvestio o tome

skupština 6
Foto: A.K./ Luftika

Grupa ljudi kampuje ispred Narodne skupštine u nekoliko šatora, sa ozvučenjem i parkiranim automobilima i to nikome ne smeta, niko o tome ne govori, niti piše. O čemu se radi, zašto medije ne interesuje ovakva pojava ispred, po Ustavu, najvažnije političke institucije u zemlji?

Ko su oni i šta hoće, dolaze li krokodili kako Gile reče, pitanja se sama nameću. I sam živim u Beogradu i ne znam šta se dešava ispred Narodne skupštine, zašto ljudi dežuraju u šatorima, zašto su parkirali automobile i zašto sve ostale baš briga za takav jedan prizor.

Ispred Skupštine se nalaze konstantno od 16. januara ove godine i već puna dva meseca ne odustaju i pored malog broja okupljenih građana koji im sporadično pružaju podršku.

Uzevši u obzir da su tu već mesecima, a da niko ne izveštava o tom protestnom fenomenu, nije retkost ni da Beograđani u velikoj meri pojma nemaju da se šatori nalaze ispred Skupštine. Kako onda uopšte možemo govoriti o obaveštenosti građana u ostatku Srbije koji imaju pristup samo jednom izvoru informacija?! Onom ružičastom, razume se, kao i javnom servisu koji očigledno ne radi slobodno svoj posao.

– To je apsurdno. Sa jedne strane to je ruglo, da se to dešava ispred Skupštine, ali niko ne sme da dođe da nas pomeri. Šatori su postavljeni, pa je l to može da stoji ispred Skupštine? – započinjemo razgovor sa Sašom Rankovićem, poslanikom „Privremene Skupštine Naroda Dostojnog Srbije“ (PSNDS) i članom kabineta PSNDS u odboru za informisanje.

Niko da izvesti?

– Niko. Imamo javni servis i televizije sa nacionalnom frekvencijom koje ljudi plaćaju i oni imaju po zakonu obavezu da izveštavaju ljude. Juna 2020. smo bili ovde sedam dana, 24 sata dnevno. Ovde smo sada 24 sata dnevno od 16. januara, više od dva meseca. Nikada niko nije došao. Niti mejnstrim, niti alternativni mediji – kaže Ranković za Luftiku.

skupština 5
Foto: A.K. / Luftika

Sukob sa Savom Manojlovićem

Mediji su, zapravo, samo u jednom trenutku izvestili o nekom narodu ispred Skupštine. Bilo je to prilikom incidenta kada su ljudi u žutim prslucima ušli u raspravu i fizičko odgurivanje sa Savom Manojlovićem, predsednikom pokreta „Kreni Promeni“.

– On je dolazio tu pored Skupštine, a televizijske ekipe su odmah došle sa njim da ga snime. Bio je tu, pored nas, pa je trebalo da ispadne kako narod koji je tu praktično njemu daje podršku. Tako su to hteli da predstave. Naši su odreagovali i rekli da se pomeri i snima šta god želi. To nam se već dešavalo, kada je 20. juna 2020. RTS dolazio da snimi kako se narod navodno skupio da pruži podršku Srđanu Nogu. Kako nam ne bi ponovo to uradili, naši su prišli da Savi kažu da se pomeri, pa da onda priča šta god hoće. Interesantno mi je da i kad su došli da kampuju ispred Predsedništva, opet je došla televizija da ih snima. Mi smo u tom trenutku ovde bili već mesec dana. Temperatura je najčešće bila u minusu, ali smo se snalazili. Bitno je da su njemu odmah došli novinari – kaže Ranković za naš portal.

Javni servis nezainteresovan, iako smo jedini legitimni

Dodaje i da je njihova delegacija išla na RTS, a da oni nisu hteli da ih prime. Dnevna štampa takođe ne izveštava, navodi Ranković.

Bespogovorna je istina da ni sam ne bih znao da su neki ljudi konstantno ispred Skupštine da ne živim u Beogradu i da nekada ne prođem baš tuda na putu ka centru grada.

Ne dira vas vlast?

– Pa ne može da nas dira jer nisu oni vlast, to je cela poenta. Neko drugi da dođe sigurno da im ne bi dozvolili. Da dođe Ćuta, Nogo, oni to ne mogu da urade. Zašto? Zato što je jedina legitimna institucija u državi, u ovom trenutku, Privremena Skupština Naroda Dostojnog Srbije. To je po Članu 2 našeg Ustava – navodi.

Inače član dva tiče se nosioca suverenosti i eksplicitno se navodi da „suverenost potiče od građana koji je vrše referendumom, narodnom inicijativom i preko svojih izabranih predstavnika.“ U istom Članu 2 se takođe navodi da „nijedan državni organ, politička organizacija, grupa ili pojedinac, ne može prisvojiti suverenost od građana, niti uspostaviti vlast mimo slobodno izražene volje građana“.

– Tog 3. juna 2020. ovima je prestao mandat, poslanicima i članovima Vlade prestale su sve ingerencije. Sa prestankom mandata tih poslanika prestaje rad Skupštine. Zato to zovu ’pravni vakum’, neustavno stanje, jer mi po papirima nemamo Vladu, ni Skupštinu, dakle nemamo državu. Mi smo 16. juna 2020. konstituisali Privremenu Skupštinu – upoznaje nas Ranković sa njihovim prethodnim potezima.

Kako mislite da ste jedini legitimni?

– Zato što smo prvi izašli da konstituišemo – odgovara.

Hoćete reći da je bilo koja druga grupa ljudi to uradila, onda bi oni imali legitimitet?

– Tako je. Mene interesuje zašto Nogo nije to uradio? – nastavio je.

Pa zar nije?

– Jeste, on je bio 20. juna tu i želeo je da napravi upad u Skupštinu. Napravio je spisak, ali mi smo četiri, pet dana ranije sve konstituisali. On je praktično zakasnio. On i Saša Radulović su hteli da se poigraju. Saša Radulović je znao da su izbori neustavni, ali je ipak odlučio da na njih izađe, što je apsurd. Nogo koji je takođe znao da su izbori neustavni, ali je igrao na kartu da ne izađe, će 20. juna, u vreme predizborne ćutnje, da galami i inicira da se nasilno uđe u Skupštinu. Interesantno je da od tih 250 njih koji su bili na njegovom spisku poslanika, ima ljudi čije se ime ponavljalo više puta – kaže Ranković za Luftiku.

skupština 3
Foto: A.K. / Luftika

Birački spiskovi su naša veza sa onostranim

Prema njegovim rečima, ova organizacija nije politička partija već „pokret rodoljuba koji pokušavaju da objedine sve probleme, koji će moći da se reše odjednom“. Ističe problem biračkih spiskova kao najveći, odnosno broj preminulih i raseljenih koji se u njima nalaze.

– Glasovi iz mesnih zajednica, opština, svi oni dolaze u Narodnu skupštinu. Oni se sklanjaju u podrum, a u softver se ubacuju podaci. Softver, poput poker aparata, radi kako ga našteluješ. To je poklon za našu demokratiju od Tonija Blera. Mislili smo da promenom Miloševića menjamo sistem. Ne, u stvari u to vreme je Milošević čuvao državu upravo od onoga što je usledilo nakon. To se sada vidi, to je sada jasno, ali tada nismo mogli da znamo šta nas čeka – smatra Ranković i napominje da je iz tog razloga 5. oktobra gorela Skupština kako bi se uklonili dokazi.

– Tada je u stvari goreo izborni materijal jer je to bio jedini dokaz da Milošević tada zapravo nije izgubio na izborima – kaže on.

PSNDS je, navodi on, još 2018. godine podneo krivične prijave za veleizdaju naroda i države. Nisu imali podršku naroda, niko nije reagovao po tim prijavama, ali se „ u međuvremenu javio tužilac Filipović koji je želeo da pokrene proces, ali je falio narod“.

– Više od 500 političara je na tim krivičnim prijavama. Tu su i Vučić, Dačić, Martinović, Bata Gašić, da ne nabrajam sve, ali svi su na listi. Od 2000. godine svi političari znaju da se barata sa milion i 764 hiljade mrtvih i raseljenih. Danas je to već preko 2 miliona ’mrtvaka’, u tim spiskovima. Treba dodati i članove SNS-a, njih 700 hiljada i brojka birača naraste na tri miliona – kaže Saša za naš portal.

Svaka vlast štiti prethodnu jer su svi umešani u koruptivne i kriminalne radnje.

– Sve kako bi sačuvali jedni druge od prethodnih kršenja zakona, a ima ih mnogo. Dušan (Dunđer) često govori da svaki političar ima više sabranih krivičnih dela nego bilo koji kriminalac u ovoj državi. To kad bude izašlo, imaće problem da ih ne rastrgnu ljudi po ulicama kad budu saznali šta su sve radili – navodi.

Nagomilani problemi, kamp i iščekivanje naroda

Kakva je ideja sa kampovanjem ispred Skupštine?

– To nije kampovanje. Ovo je pokušaj da se ljudima stavi do znanja da postoje rešenje u ovoj državi koje može sve da reši. Verujem da i među ovom opozicijom ima pojedinih koji su pravi rodoljubi, ne ulazim u to, ali neki svesno, a neki nesvesni ulaze u izbornu prevaru – ocenjuje.

Koje bi onda bilo rešenje?

– Rešenje je da se objedine svi problemi. Ne da nemam ništa protiv ekološkog pokreta, nego ja 15 godina imam problem sa ljudima da objasnim zaprašivanje iz aviona, teška zagađenja vazduha koja nismo imali pre desetak, 15 godina, a imamo u vreme kad vozimo automobile sa raznoraznim filterima. Svi su ložili naftu i ugalj, najmanji broj ljudi se tada grejao na plin koji je čistije gorivo. Sada imamo zagađenje, kada nam industrija ne radi. Imam 50 godina i sećam se da su sve te industrije radile u tri smene. Danas kada nemamo gotovo nikakvu proizvodnju osim trgovina i firmi imamo zagađen vazduh – pominje jednu od tema koja je diskvalifikovana kroz većinu medija, te okarakterisana kao jedna od teorija zavere.

skupština 4
Foto: A.K. / Luftika

– Ekologija je važna, važno je i da se Vinča ne zatrpa da me ne shvati neko pogrešno. Jesam i da nam se deca ne vakcinišu, pogotovo ne prisilno. Jesam i protiv maski, jer ovo je sprdnja šta se radi sa narodom poslednje dve godine. Koliko je nasilno umrlih ljudi bez ikakvog objašnjenja. Nema toksikologije, obdukcije. Ili će da nas obrišu ili ćemo se izboriti, jer nema druge opcije – objašnjava svoj i stav pokreta čiji je član.

Njihova ideja je da se menja sistem, suverenitet da se vrati narodu pod direktnu kontrolu, da se ukine poslanički imunitet i da šansa poslanicima u trajanju od šest meseci kako bi dokazali da li dobro rade svoj posao. Odražali su do sada 14 sednica i doneli 170 odluka na kojima niko ne bi mogao da zameri, tvrdi Ranković.

Zvuči utopistički, podrška građana za sada izostaje i nije najjasnije dokle tako. Kuda i kako iz ove situacije sada, šta dalje?

– Mene čudi da nisu svi iz ove države ovde, svi koji nisu trenutno umešani u politiku. Prosto ne mogu da verujem da nisu ovde. To je moj znak pitanja. A kada se skupi veliki broj ljudi to je onda podrška policiji i tužiocu koji u tom trenutku može da pokrene postupak za hapšenje političara koji su na spisku u tim krivičnim prijavama iz Katanićeve, još od 2018. godine – navodi za Luftiku.

Ponovo smo se dotakli biračkih spiskova, a samim tim i broja stanovnika koje Srbija ima. Živih, naravno.

– Živimo u državi u kojoj ne verujem da ima 5 miliona ljudi. Imamo manjak ljudi, svake godine umre 50, 60 hiljada više nego što se rodi. Ja sam iz Jagodine, grada koji ima 50-ak hiljada stanovnika. To znači da cela Jagodina svake godine nestane. To je nenormalno – ističe.

Ekologija, vakcinacija, izvršitelji…

Dolaze izbori, ova grupacija u njihov legitimitet i legalitet ne veruje, te ih smatraju apsurdnim.

– Neka bude da se ekolozi bore za ekologiju. Ok. Da dobijemo čisto nebo. Šta ćemo sa vakcinama? Ekolozi se ne bore da nema prinudne vakcinacije. Pa ja ’kerove’ nevakcinišem unazad 15 godina jer vidim da oni imaju probleme, a kamoli deca. Odrastao sam u Jagodini, u ulici sa oko hiljadu stanovnika u kojoj sada ima osmoro dece sa autizmom, starosti od dve do deset godina. Kao klinac i čitavog života do pojave MMR vakcine, trovalentne, četvorovalentne, petovalentne, ja ukupno u Jagodini znam za dvoje autističnih – kaže nam Saša nastavljajući o temama koje su podigle veliku prašinu i podelile stanovništvo, naročito u poslednje dve godine.

Ipak, za razliku od prethodno pomenutih tema, problem izvršitelja umnogome ujedinjuje građane.

– Ko će da rešava izvršitelje? Izvršitelji su nešto što će tek da nam razruši narod, nisu ni po Ustavu ni po zakonu. U sinergiji sa ovom socijalnom kartom napraviće tako da mogu da oduzimaju narodu šta god požele – upozorava.

7. jul je režiran od strane vlasti?!

Može da se priča danima, ali najbolje je da ljudi dođu ovde i istog tog momenta se pokreću hapšenja, veruje Ranković.

Podsećamo ga na demonstracije 7. jula, te na prošlogodišnji veliki ekološki protest.

– Sedmi jul je bio pokušaj vlasti da napravi incidente kako bi imali opravdanje da uvedu vanredno stanje i naprave neku novu Sablju, gde bi se vrlo lako obračunali sa onima koji smetaju. Bio sam tu, gutao sam suzavac. Na svakoj od bočnih uličica video sam maskirane sa motorolama. Svako od njih je bio sa skuterom i davali su svoje signale. Turiranjem motora signalizirali su određenim grupacijama da počnu sa incidentima, da pale i prevrću kontejnere, razbijaju izloge… Sva sreća te je narod, iz praksi prethodnih godina, sam sprečavao te ljude da naprave veliki incident, možda i sa smrtnim ishodom. Bilo nam je suđeno uvođenje vanrednog stanja gde bi vojska preuzela stvar u svoje ruke – tvrdi poslanik u PSNDS i nastavlja:

– U vreme Miloševića je bilo 15.000 njih koji su navodno bili protiv države i koji su bili na listama za hapšenja. Vučićev spisak broji preko pola miliona ljudi. Njemu svako smeta, ko nije on ili njegova politika, predstavlja smetnju. To je strašan spisak i strašno je šta je moglo da nam se desi – kaže Ranković za Luftiku.

skupština 1
Foto: A.K. / Luftika

Šta nakon 3. aprila?

Tu ste od 16. januara, sad će izbori na kojima ne učestvujete. Šta nakon toga, ostajete na ovom mestu?

– Ja se nadam da nećemo biti ovde. Ne bi trebalo, valjda će ljudi da se osveste, ako ne, onda će verovatno biti još većih presija, pogotovo nakon izbora. Svako kome nije jasno šta se dešava, šta da radi kad su izbori u pitanju, neka dođe. Imamo vremena i dovoljno strpljenja da danima objašnjavamo. Bilo koje pitanje da ima, za ekologiju, za vakcine, izvršitelje, javne beležnike, poziciju i opoziciju – zaključuje Saša Ranković, poslanik Privremene Skupštine Naroda Dostojnog Srbije.

Dušan Dunđer

Saša nam objašnjava kako je Dušan Dunđer praktično napravio tu ideologiju gde je narod ’gore’ i gde će biti u mogućnosti da kontroliše političare, diplomate, predsednika Vlade, ministre… Sve je u rukama naroda i taj sistem, koji je bio do sada biće, okrenut naopako, uverava Ranković.

A ko je Dušan Dunđer?

U trenutku razgovora, on je telefonom pozvao Sašu Rankovića, dobacivši komentar vezan za medijsku ćutnju o njihovom dvomesečnom „kampovanju“ ispred Skupštine.

– Narod je ispred Skupštine, bez obzira da li su dva ili 22 čoveka i nikad nijedna opoziciona partija nije smela da stavi jedan auto, a ne jedan panel u toku radnog dana. A koliko smo mi dana tu i da nijedan medij o tome ne izvesti. To nije normalno – prokomentarisao je kratko Dunđer u telefonskom razgovoru sa Sašom Rankovićem koji smo imali prilike da čujemo.

Dušan Dunđer je predsednik pokreta Dostojni Srbije, evidentno i predvodnik ove grupacije ispred Skupštine. Uživa njihovu podršku i poverenje, međutim postoje i oni komentari po Jutujubu i drutvenim mrežama koji Dunđera predstavljaju kao prilično misterioznu ličnost, osporavajući mu čak i titulu doktora nauka.

Između ostalog osuđen je i zbog ubistva o čemu je i sam govorio u emisiji na Hepi televiziji.

Mnogobrojne su emisije na Jutjubu u kojima je Dušan Dunđer predstavljen kao međunarodni ekspert za bezbednost, kao i vlasnik agencije za obezbeđenje, prve takve u Beogradu.

Vrlo često komentariše domaća i svetska zbivanja, te je okupio oko sebe određen broj pristalica i saboraca koji se sada većinski nalaze u ovoj Privremenoj Skupštini.

Na Tviteru se takođe provlače raznorazni komentari anonimnih korisnika da je reč o čoveku bezbednosnih službi koji, pored oštre retorike prema vlasti i opoziciji, zapravo služi aktuelnom režimu za obesmišljavanje opozicionih partija u njihovoj težnji da smene Srpsku naprednu stranku.

Srpske paralelne stvarnosti i paranormalne pojave

Bilo kako bilo, ljudi okupljeni oko Privremene Skupštine održavaju svoja zasedanja ispred, a ne unutar zgrade Narodne Skupštine.

U Srbiji je proteklih godina nastao veliki broj raznoraznih pokreta, različitih organizacija, proroka, proročica, kao i kriminalnih organizacija. Razvrstati žito od kukolja, prave od lažne opozicije, razlikovati rodoljube od šovinista, ekologe od šarlatana, naprednjake od radikala, desničare od socijalista, doktore nauka od profitera devastiranog obrazovnog sistema, gotovo da je nemoguć zadatak za građane Srbije u ovoj društveno-političkoj dezoinformacionoj kakofoniji.

skupština
Foto: A.K. / Luftika

Zlatno doba koje nam se servira sa televizijskih ekrana i pozlaćena rđa realnosti kohabitiraju toliko dugo da nam više i nije jasno jesmo li nakupili dovoljno dijagnoza i da li je konačno vreme da potražimo samopomoć.

Za to vreme neki narod faktički živi ispred Skupštine dok mi ćutke prolazimo pored njih kao da je to najnormalnija pojava. Paralelna stvarnost, paralelne institucije, paralelne službe, paralelne ljubavi. Paralelni život Srbije i paralelni univerzum u kojem Srbija obitava i opstaje već vekovima. Večite deobe i seobe. Neka nam je sam Bog u pomoći.

Čuvena novinarka Lila Radonjić: Novinari treba da se pobune, da se ne bi stideli godinama kasnije

Antonije Kosanović

Traži smisao u vreme besmisla, rečima potkradajući emocije.

komentar

Klikni da objaviš komentar

OGLAS

4.4K Shares
4.4K Shares
Share via
Copy link