ljubica
Magazin

Napustila nas je Ljubica, žena u čijoj smo kafani voleli i tugovali

Kafana „Kod Ljubice i Marka“ godinama je važilo za jedno od omiljenih mesta mladih Novosađana i svih onih koje je put naneo u taj grad. Poznata po dobrom provodu, ali pre svega po vlasnici Ljubici koja je bila i gazdarica i konobarica i najbolja drugarica.

Zato je mnoge potresla vest koja je objavljena na Fejsbuk stranici kafane da je Ljubica posle duge i teške bolesti preminula.

Jedna od njenih gošći, novinarka Telegrafa Snežana Čenad se na dirljiv način oprostila od Ljubice.

Njen tekst prenosimo u celosti.

Ako pitate omladinu u Novom Sadu koja kafana je kultna i u koju svi odlaze, kao iz topa će vam odgovoriti „Kod Ljubice i Marka“.

I zaista, to je bilo više od kafane, jer je tetka Ljuba, inače vlasnica i konobarica u tom lokalu, bila kao majka svoj toj omladini.

Nažalost, ona je preminula nakon duge borbe sa teškom bolešću, a deo studentskog života svakoga ko je pohađao fakultet u ovom gradu, napustio nas je.

Možete li da zamislite tetka Ljubu, kako smo je zvali, koja uvek sređena, u sakou i sa biserima, crne guste kose, dočekuje svoje goste ljubeći se sa njima na vratima?

I da, ponoviću, govorimo o kafani.

Onda nas smesti za sto koji proceni da će biti najbolji za broj osoba koji je došao, pa nas u toku večeri zamoli da taj ogromni sto podelimo sa nekim ko je došao bez rezervacije.

Verujte, nikada nije ispao problem. Tako slučajno smo sticali studentska prijateljstva, odlazeći iz kafane zagrljeni, iako smo prethodno ušli kao potpuni stranci.

Tetka Ljubica je često slavila sa nama naše rođendane, slave, pa i krštenja. O diplomskim ispitima da vam ne govorim.

Umela je ona i da nas pokrije kad zaspimo na kauču, koji je bio deo inventara ovog kultnog mesta. Zapravo, ova kafana ličila je više na dnevnu sobu Novog Sada, nego li na neki ugostiteljski objekat.

A Ljuba, Ljuba nam je bila kao mama.

Stotinu puta je pijane devojke i momke pratila na taksi, pa onda zvala na brojeve telefona da se raspita da li su bezbedno stigli kući.

Kako alkohol neretko prati glavobolja i povraćanje, umela je i da drži čelo toj studentariji, da im stavlja obloge od krpe pokvašene u njenom magacinu. Tu je najviše vremena provodila kada nije htela da „nam smeta“. A nije nikada.

Za nju ništa nije bio problem, osim policije, koja je zbog same lokacije, često dobijala prijave zbog glasne muzike.

Mislite da je ikada prekinut provod? Nije.

Ona nas zamoli da se utišamo, što i učinimo, pa policija nema razloga da dođe opet te večeri. Od muzike je preferirala sve, ali mahom narodnu muziku: srpsku, bosansku, crnogorsku. Sve je moglo, samo da CD ide redom, bez menjanja pesama.

Bakšiš? Ni u ludilu!

Ako biste možda pokušali da joj ostavite bakšiš, bolje bi bilo da sami napustite kafanu. Ni da čuje!

Ako nemate da platite, nema veze. Donećete drugi put. Nema šta nismo proslavljali ili preboljevali tu. Raskide, veridbe, položen ispit.

Imali smo čak i članske karte.

Danas je deo mog studentskog života, a verujem i mnogih Novosađana nestao.

Hvala ti, tetka Ljubo, za svako provedeno veče u tvojoj kafani. Možda će škripu onih teških vrata sada zameniti neko drugo mesto, ali ni na jednom pragu nećemo biti dočekani kao kod tebe.

Počivaj u miru.

I Ljubica se emotivno oprostila od svojih dragih gostiju postom na Fejsbuku.

“Mila moja dobra, časna, poštena i pametna deco, opraštam se od svih vas teška srca, vi ste mi poslednjih godina značili…

Gepostet von Studentsko udruzenje "Kod Ljubice i Marka" am Sonntag, 3. November 2019

Ljubica će biti sahranjena danas u 13 časova na groblju na Trandžamentu.

Čas istorije: Najstarije novosadske kafane

Ne zaboravite da lajkujete Luftiku