Kafa raste u obliku bobica na grmu – što znači da je kafa zapravo voće. U drevnoj arapskoj kulturi postojao je samo jedan način da se žena legalno razvede: ako njen suprug ne pruža dovoljno kafe.
Godine 1674. žene u Velikoj Britaniji su “Peticijom žena protiv kafe” pokušale uvesti zabranu ovog napitka svim muškarcima mlađim od 60 godina, tvrdeći da ih kafa pretvara u ‘beskorisne leševe’ i da su počeli ‘tračati više od žena’.
Prva pržionica kafe na Balkanu otvorena je u Hrvatskoj, u Zagrebu, 1892. godine. Bila je to čuvena Frankova pržionica.
Kafa “luvak” potiče iz izmeta cibetke, malog sisara sličnog kuni, koji se hrani samo plodom kafe. Ova životinja ne vari zrno koje iz digestivnog trakta izbacuju prirodnim putem. Nakon sušenja i prženja, zrna kafe koriste se za pravljenje napitka koji nije toliko gorak kao tradicionalna kafa i koji ima karamelizovani ili čokoladni ukus. Zbog specifičnog zanatskog načina proizvodnje, kafa “luvak” je veoma retka i godišnje se proizvede svega 450 kilograma u svetu. Njena cena na tržištu može dostići i 500 dolara po kilogramu. Luvak je najskuplja kafa na svetu.
Johan Sebastijan Bah je jednu svoju kantatu posvetio kafi.
Onore de Balzak je popio 50.000 šoljica kafe dok je pisao “Ljudsku komediju”. U stopu ga je po opsesivnom konzumiranju kafe pratio francuski filozof Volter.
Dobre strane kafe su što može da služi kao stimulans, diuretik i blagi laksativ. Ali kafa ima i štetna dejstva. Može dovesti do pogoršanja želučanih tegoba. Uzrokuje smetnje u probavi, drhtavicu, žgaravicu i nesanicu, pa čak i dehidrataciju. Smrtonosna doza kofeina je oko 100 šoljica kafe.
Ljudi su počeli dodavati mleko u kafu 1600. godine, kada je jedan francuski lekar počeo da predlaže ovu praksu svojim pacijentima.
Prvobitno, kafa se jela. Afrička plemena bi zrna kafe uvaljali u loj od životinja kako bi dobili ‘energetske loptice’.
Na svetu postoji više od 50 vrsta kafe, a 70% sveta konzumira “Arabiku” koja ima blag ukus i jaku aromu. Preostalih 30% pije “Robustu” koja je više gorka, ali zato ima 50% više kofeina.
U svetu se najviše trguje uljem, a zatim kafom.
Džordž Vašington je izumeo instant kafu. Ali ovaj Džordž nije bio američki predsednik, već Belgijanac koji je živio u Gvatemali 1906. godine.
Espreso nije posebna vrsta kafe. To je samo način na koji se kafa priprema.
Svake godine u svetu se popije više od 500 milijardi šoljica kafe, a više od pola se popije uz doručak.
Industrija kafe zapošljava oko 25 miliona ljudi širom sveta.
Amerikanci su vodeći svetski potrošači kafe. Oni piju oko 450 miliona šoljica kafe svaki dan. Druga dva najveća potrošača su Francuzi i Nemci. Ako se, ipak, uzme u obzir potrošnja kafe po jednoj osobi, Finci su apsolutni šampioni sa gotovo 10 kilograma kafe godišnje (po jednoj osobi!).
Statistika vezana za ljude koji svakodnevno piju kafu je sledeća: 68% ljudi popije kafu u roku od sat vremena nakon što se probude, 57% ljudi pošećeri kafu, 35% ljudi pije crnu kafu. Tri od pet ljudi tvrdi da ne mogu započeti dan bez kafe.
Dodaj komentar