Iako je bilo najavljeno, dela Agate Kristi neće ući u lektiru za prvi razred gimnazije. Taj predlog stručne komisije je povučen zbog negativnih komentara u javnosti i primedbi brojnih profesora književnosti. Umesto britanske autorke gimnazijalci će čitati ”Doroteja” Dobrila Nenadića, kaže Dejana Milijić Subić, rukovodilac Centra za razvoj programa i udžbenika u Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.

Govoreći o izmenama u lektiri koje se od septembra uvode za prvi i peti razred osnovne škole i za prvi razred gimnazije, Milijić Subić navodi da je namera stručne komisije bila da osavremeni program za prvi razred gimnazije koji nije menjan od 1992. godine, ali da je izbor naslova ostao u okvirima poznatog, odnosno, u književnoj istoriji.

Najviše negodovanja u javnosti izazvao je predlog da se u izbornu lektiru uvrste detektivski romani Agate Kristi, dok su članovi komisije, ukazuje Milijić Subić, smatrali da njena dela treba da budu deo nastavnog programa, pre svega, zbog povezanosti sa drugim vidovima umetnosti kao što je film.

“Međutim, pratili smo razne forume da vidimo kako javnost reaguje i primetili smo da je taj predlog izazvao najviše negativnih komenatara. Bilo je profesora koji su čak komentarisali da je Agata Kristi morbidna što, svakako, ne stoji jer bi se to onda moglo da kaže i za Šekspira, Dostojevskog, Mana…”, rekla je Milijić Subić za Tanjug.

I Tolkin u lektiri

Umesto Agate Kristi, kaže, predložen je Nenadićev “Dorotej”, a od savremenih dela 20. veka prva knjiga Tolkinove trilogije “Gospodar prstenova”.

Kako je istakla, suština izmena u lektiri i za osnovnu školu i za gimnaziju odnosi se na drugačiji pristup čitanju i proučavanju književnih dela.

Kao primer navodi “Antigonu” i “Ilijadu” koju će gimnazijalci od septembra čitati u odlomcima i izučavati pre svega kulturološki i fenomenološki povezujući je sa grčkom mitologijom.

“Naslovi za gimnaziju su uglavnom ostali, ali je cilj da se uvežu sa drugim predmetima, kao i sa kompetencijama koje učenici treba da steknu u srednjoj školi. Akademska znanja koja smo nekada sticali više nisu dovoljna, potrebno je razviti i druge veštine, a savremeni obrazovni sistemi koji važe za uspešne ukazuju da je kreativnost veština koja omogućuje napredak čoveka”, kaže sagovornica Tanjuga.

Dodaje da se odustalo i od predloga da se delo Dragoslava Mihailovića “Kad su cvetale tikve” iz drugog “prebaci” u prvi razred gimnazije.

U lektiri za prvi razred osnovne škole naći će se, kaže, više savremenijih književnih dela i kratkih formi kako bi prvaci kroz igre i asocijacije usvajali nove ideje. Novina za polaznike u osnovnu školu biće i čitanje u nastavcima.

“U prvom razredu đaci će čitati, recimo, ‘Ježevu kućicu’ Branka Ćopića koju će obrađivati na nekoliko časova u nastavcima s ciljem da im se održi pažnja i vežba pamćenje književnih dela”, objašnjava Milijić Subić.

Prvaci će, prema novom planu, kroz igru, crtanje i pevanje obrađivati pesme Dragomira Đorđevića, Pere Zupca, Duška Radovića, Ljubivoja Ršumovića, Gvida Tartalje.

”Nastojalo se da za prvake tekstovi budu kratki, poletni, slikoviti i pamtljivi, da im izazivaju asocijacije i vezuju ih za njihovo iskustvo”, kaže Milijić Subić.

Tom Sojer ostaje, Žil Vern “izbačen”

U petom razredu, kako navodi, ima značajnijih promena koje se odnose na povratak domaće lektire tako da će petaci čitati dela kao što je roman ”Agi i Ema” Igora Kolarova.

Napominje da su zadržani naslovi koji se smatraju ”kanonom” u književnosti poput ”Doživljaja Toma Sojera” i ”Robinson Kruso”, dok je Žil Vern posle nekoliko decenija ‘izbačen” iz lektire.

”To ne sprečava nastavnike koji su ljubitelji Verna da ga preporuče učenicima. Međutim, naša istraživanja pokazuju da ga učenici nerado čitaju jer se njegova dela danas ne doživaljavaju fantastikom kao u vreme kada su pisana”, objašnjava sagovornica Tanjuga.

Od septembra se, kaže, uvodi i izborna lektira, tj. lista sa velikim brojem naslova sa koje će nastavnici u dogovoru sa učenicima birati tri književna dela.

U dopunskoj lektiri naći će se naslovi kao što su ”Ujdurme i zvrčke iz antičke Grčke” Ljubivoja Ršumovića, Tolkinov ”Hobit” u odlomcima, ”Tajna žutog balona” Nikol Lezije, ”Gospodar lopova” Kornelije Funke.

Tu su i dela domaćih pisaca poput ”Putovanja u putopis” Vide Ognjenović, ”Priče iz glave” Vladislave Vojnović, ”Muzika traži uši” Dejana Aleksića, ”Veliko dvorište” Stevana Raičkovića.

”Sa tog spiska nastavnici će moći da sami izaberu naslove i da ih tematski vezuju i kombinuju. Recimo, neko može da se opredeli za ‘Kapetana Džona Piplfoksa’ koji je godinama u lektiri i da ga obradi tematski sa knjigom Mike Alasa ‘U carstvu gusara’? Ili mogu da Vuka Karadžića obrađuju sa porodičnim narodnim pesmama”, pojašnjava Milijić Subić i dodaje da se komisija rukovodila time šta učenici i nastavnici najviše vole da čitaju.

Tako će budući petaci i dalje čitati Nušićeve ”Hajduke” i ”Jutra plavog sljeza” Branka Ćopića, a u lektiri ostaju i pesme Alekse Šantića i Milana Rakića.

Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, kaže sagovornica Tanjuga, počinje sa cikličnim menjanjem svih nastavnih programa, a kada je reč o lektirama predviđeno je da se izmene uvode postepeno.

Predlog za prvi razred gimnazije ući će u proceduru posle praznika, a komisija će nakon toga raditi na izmeni lektira za drugi i šesti razred osnovne škole i drugi razred gimnazije.

Milijić Subić naglašava da će učitelji, nastavnici i profesori biti nosioci svih promena u obrazovanju, pa i kada je reč o lektirama i čitanju.

“Nova digitalna era skratila je pažnju učenicima na svega 10 minuta. Zato je potrebno promeniti pristup, medije, način učenja i vrednovanja, a program na papiru neće mnogo pomoći ukoliko ne sprovedemo obuke koje Zavod organizuje sa Ministarstvom prosvete”, smatra Milijić Subić.

Današnji klinci prepričavaju školsku lektiru

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here