Na pomen bistrooke Titelke, strastvene naučnice Mileve Marić Anštajn, mnogima je prva pomisao da su njene zasluge ostale pod senkom Albertovih priznanja.
Taj izvanredan talenat za matematiku i fiziku dobio je, rekli bismo, dostojnu izložbu u gradu u kojem se Mileva Marić Anštajn jedno vreme i školovala u Srpskoj višoj devojačkoj školi.
3D projekcija na fasadi Muzeja grada Novog Sada i plesni performans praćen mislima te matemaričarke označili su svečano otvaranje multimedijalne postavke “Mileva: Mi smo stena” i svojevrsnu krunu titule Evropske prestonice kulture.
Iza najveće izložbe u Evropi posvećenoj Milevi stoji Dušan Jovović, koji je nakon izložbe „Milutin: Vreme i vaseljena“ još jednom pomerio granice vizuelne umetnosti u Novom Sadu.
Kako je i autor više puta istakao, to nije izložba kakvu je novosadska muzejska publika navikla da gleda.
– Izložbu čini 12 celina, a prostor u svojoj kompoziciji svesno delim na onaj svetli i onaj tamni, navodi autor.
– Milevin lik za mene predstavlja svetionik nauke i naše kulture koji je mnogim devojčicama osvetleo akademski put i omogućio da tu uopšte i zakorače, ističe Jovičić i dodaje da je Milevina svetlost bila isuviše jaka da bi je osetio kao žrtvu.
Jovovićevo umetničko istraživanje, s obzirom na to da je dokumentarna građa o životu i naučnom radu Mileve Marić prilično oskudna, u najvećoj meri zasnovano je na pismima koja su ostala iza Alberta i Mileve. Iako je jednom prilikom rekao da je bilo teško napraviti postavku koja miriše na Milevinu dušu, čini se da je umetnik uspešno sledio taj trag.
Od svetlosti ka mraku
Mračni tunel kroz koji su posetioci prošli dočarao je ulazak u um matematičarke koja je proslavila Novi Sad.
Centralno mesto prvog dela postavke jeste beli bicikl – važan deo Milevinog života, koja se, zbog povrede kuka, otežano kretala. Izložba je interaktivna pa oni odvažni mogu da na bicikl i sednu, a kada se njegove pedale zavrte, svet se sagleda iz “Milevine perspektive”.
Upotrebom najmodernijih tehnologija, novih medija, 3D animacija, digitalnog zvuka, holograma, ali i onog klasičnog umetničkog jezika, postavka na 1.200 kvadratnih metara obnovljenog dela Muzeja grada, sjajnom simbolikom progovara o Milevinom javnom, ali i privatnom životu.
Od svetlosti, kao svedočanstva o Milevinim plodonosnim godinama života i saradnje sa jednim od najvećih svetskih umova, Albertom Ajnštajnom, ulazimo ponovo u mrak i upoznajemo se sa onom drugom stranom te porodice: bolestima njihove dece, tajnom sudbine imena Lizerl, rastrojstvima i konačnim slomom koje je doneo razvod.
Dok je u izložbi “Milutin: Vreme i vaseljena” nosilac duha i neograničenog vremena predstavljen u pčeli, kod “Mileve” je to svitac – jedna od prostorija u Muzeju posvećena je trenutku kada je Mileva gledala koreografiju svitaca iznad Titelskog brega.
Zaista vredi pogledati.
Zvanično otvaranje izložbe „Mileva: Mi smo stena“ za sve posetioce zakazano je za 31. decembar na Petrovaradinskoj tvrđavi. Građani i gosti grada, osim izložbe, mogu da očekuju i nastupe velikih muzičkih imena u Podgrađu, uz koje će biti proslavljen dolazak 2023. godine. Ulaz na izložbu u noći dočeka je slobodan, ali je neophodna prijava na sajtu www.docekns.rs.
Pismo Ajnštajna Milevi Marić svedoči o neljudskim uslovima u kojima je živela
Dodaj komentar