Magazin Srbija

“Ološ i mamlaz”, glumac Ivan Jevtović, prijavio policiji ministra Dmitrovića

ratko-dmitrovic
Foto; MILAN ILIC / RAS SRBIJA

Svaka vrsta manipulacije, bilo političke ili istorijske, dovela je do toga da je današnji ministar za brigu o porodici i demografiji Ratko Dmitrović lično mene na svom Tviteru prozvao ološem i mamlazom, i pozvao svoje istomišljenike da tako reaguju. Problematično je da neko ko je sklon takvom ponašanju bude odlikovan titulom ministra za konstruktivizam i porodična pitanja, a napada mene, porodičnog čoveka, na tako gnusan način. Prijavio sam ceo slučaj policiji”, rekao je glumac Ivan Jevtović, u intervjuu za portal Nova.rs, a preneo N1.

Glumac Ivan Jevtović napadnut je preko društvenih mreža zbog uloge u predstavi “Srebrenica. Kad mi ubijeni ustanemo”, i to od političara, koji su kasnije avanzovali.

Pored predstave “Srebrenica. Kad mi ubijeni ustanemo” koja je, kako i sam glumac kaže, jedna izuzetno uspešna predstava, umetnički gledano, sa njim smo pričali i o političkoj sceni, predsedniku Vučiću, vakcinaciji, bendu Psihobilje i budućim glumačkim projektima, na kojima vredno radi.

Šta je za vas značilo što ste imali ulogu u predstavi “Srebrenica. Kad mi ubijeni ustanemo”?

– Radi se o političkom doživljaju stvari, odnosno istorijsko-političkom. Dok sam spremao tu predstavu, doživeo sam prošišćenje, kada je u pitanju ta problematična i bolna situacija. Zahvaljujući reditelju Zlatku Pakoviću, koji nam je davao instrukcije i izvore iz kojih smo pristupali toj temi, pročitao sam stvari koje su meni složile mozaik vezan za Srebrenicu . Jedan od glavnih zaključaka je da su naše tzv. vojskovođe Mladić, Beara i cela ta ekipa pravi zločinci i to pred našim narodom, pre svega, jer su odstupili od pravila službe za koju su radili. Došlo je do zloupotrebe položaja, koja je dovela do velikog zločina.

Da li se danas dovoljno zna o ovom nemilom događaju?

– Voljan sam da sa svakim sednem i da razgovaram na tu temu, jer mi smo odgovorni da bilo kom klincu iz ove naše divne zemlje objasnimo da su jedan i jedan – dva, odnosno da dezerter koji je odstupio od ratne službe ne može da bude heroj. Ja sam bio vojnik ’90. i ’91. a ’99. sam branio Beograd i morao sam kao mnogo niži vojnik da se povinujem svakoj mogućoj naredbi. U slučaju Srebrenice došlo je do devastiranja i ogromnog problema sa kojim naš narod mora biti upoznat.

Zbog uloge u ovoj predstavi, doživeli ste mnoge osude i vređanja preko društvenih mreža. Ko je prvi započeo sa tim?

– Svaka vrsta manipulacije, bilo političke ili istorijske, dovela je do toga da je današnji ministar za brigu o porodici i demografiji, Ratko Dmitrović, lično mene na svom Tviteru prozvao ološem i mamlazom, i pozvao svoje istomišljenike da tako reaguju. Problematično je da neko ko je sklon takvom ponašanju bude odlikovan titulom ministra za konstruktivizam i porodična pitanja, a napada mene, porodičnog čoveka, na tako gnusan način.

Da li ste tada prijavili ministra Dmitrovića policiji?

– Prijavio sam ceo slučaj policiji, i sad idemo na pozitivnu stranu, a to je da su pretnje koje smo dobijali moje kolege i ja ubrzo zaustavljene, nakon delovanja policije. Oni su bili vrlo stručni i profesionalni u tom smislu, i nisu unosili bilo koju vrstu političkog aspekta u celu priču. Stali su u odbranu građana, što je potpuno ispravno.

Ovo nije prvi slučaj da političari verbalno napadaju glumce. Krajem prošle godine vaše kolege Dragan Bjelogrlić i Seka Sablić dobijali su uvrede od poslanika Marka Atlagića. Zbog čega je to tako?

– Sve što se desilo sa Sekom i sa Bjelom dolazi upravo iz nakaradne i smešne jednolične partijske skupštine. Mene zanima i komentar Maje Gojković, čiji me je kolega napao. Ona je dužna da štiti nas, ali nije toga svesna, a možda ni ne želi da bude svesna. Sve što se dešava sa našom profesijom, pa je u poslednje vreme stigmatizovana, povezano je sa neverovatno nefunkcionalnim i neefikasnim državnim aparatom jer ne postoje konsekvence. Zato nam i buja nasilje. Zato na svakodnevnom nivou imamo razne probleme. Svakog dana dešavaju se ubistva. Tako nikada do sada nije bilo.

Imali ste ulogu i u predstavi “Vox Dei – Građanska neposlušnost”, koju je režirao Zlatko Paković. U ovoj predstavi se sudi predsedniku Srbije, kojeg ste igrali upravo vi. Možete li nam reći nešto više o tome?

– U toj predstavi je Zlatko Paković, moj saborac i drug, istomišljenik i genijalni autor, napravio scenu suđenja na koje su svi aktuelni političari bili pozvani. Mi kao umetnici i kao slobodoumni predstavnici napravili smo subrealnost i makar u predstavi smo uradili ono što bi bilo, pravno gledano, potpuno neophodno jer se svakodnevno krši Ustav. Spremajući tu predstavu, mnogo smo proučavali Ustav. Kada bi postojao neki kompjuter koji bi beležio količinu prekršaja Ustava, to bi bila velika brojka jer se desetine hiljada puta dnevno krši Ustav na državnom nivou. Ja kao građanin imam obaveze da plaćam porez i da poštujem zakone, i tako dalje, ali koja su moja prava? U toj predstavi smo vrlo konkretno prikazali kako naš narod, koji je u problemu zbog svega ovoga o čemu pričamo, može da traži svoja prava.

Kako ste se spremali za ulogu predsednika Vučića u toj predstavi?

– Tu se nije radilo o bilo kakvom poistovećivanju sa tom personom. On je ovde prikazan samo kao neko ko izgovara rečenicu koja je ušla i u predstavu “Srebrenica”, a to je pozivanje da se za svakog jednog ubijenog Srbina ubije sto Muslimana. To je on izgovorio i taj video-snimak postoji i na Jutjubu. Kada sam prvi put video taj snimak, nisam mogao da prihvatim logiku evropske zajednice i svetskih zvaničnika da to nije problem, i da takva osoba može da ulazi u njihove zvanične institucije. To je neko ko je ipak dao genocidnu izjavu.

Šta je prema vašem mišljenju glavni problem kada je u pitanju ta tematika?

– Mi nemamo više nikakav suverenitet. Ljudi su mnogo toga zaboravili. Kada sam bio dete, učili smo kroz odbranu i zaštitu, kroz marksizam i filozofiju o državnom suverenitetu. SFRJ, i znali smo šta to znači. Danas deca, pa i ljudi, ne spominju suverenitet, dok neke države i neki narodi odvajaju mnogo energije i snage za to. Mi nemamo uopšte suverenitet. Ako pominjem suverenitet na nivou kulture ili umetnosti, davno smo to izgubili. Imamo primer bioskopa “Cinepelxx”, koji nije u vlasništvu države Srbije, već drugih korporacija koje, shodno svojim interesima, puštaju filmove bez razmišljanja o tome da postoje dobri naši filmovi. Imali smo ozbiljnu firmu “Beogradski film”, koja je imala 15-16 bioskopskih sala, izgubili smo taj suverenitet i to bez ikakvih konsenkevnci.

Pored glume, osnovali ste i bend Psihobilje, koji je pank-politički osvešten bend. Dokle ste stigli sa muzičkim radom?

– Bend je na okupu, imamo s vremena na vreme i probe. Stvaramo to što bi moglo da se nazove materijalom za naš prvi album. Ova godina je ugrozila sve izvođačke umetnosti, ali je otvorila opciju da se proces stvaranja više akumulira i da se na probama radi kvalitetnije. Imamo muzičkog producenta koji će da nas uobliči, i iskreno se nadam da će se to desiti ove godine. Uživam u tome i uvek sam bio rokenroler, bez obzira u kom obliku jer tada vi ostajete slobodniji. Kada se vratimo u normalnost, verujem da će sve to biti katarzično za sve.

Kada je u pitanju gluma, na čemu trenutno radite, i u kojim ćemo sve predstavama imati prilike da vas gledamo?

– Predstava “Berači snova”, po tekstu Vladimira Đurđevića, u režiji Bobe Đurovića je spremna. Imali smo pretpremijerno izvođenje, a početkom marta u Zvezdara teatru biće i njena premijera. Ovo je još jedna odlična politička satira. Druga predstava u kojoj igram je “64” hrvatske spisateljice Tene Štivčić, u režiji Alise Stojanović. Ovo je jedan vrlo ubedljiv komad u kome igra sjajna ekipa, i mislim da će se predstava igrati dugo, i da će biti festivalski favorit zbog teme, a i zato što je odlično napisana. Sledeća predstava “Idiot”, koja je moja doktorska teza, izvešće se premijerno u Pozorištu lektira Vladimir Jevtović, u toku ove godine, kada se za to budu stekli normalni uslovi. To će biti povod da uradim ono što se od mene s neba očekuje, da savladam taj nivo, da bih mogao da prenosim dalje mlađima sve što je neophodno. Ono što me čini ponosnim, to je mnogo mojih studenata koji su u Pozorištu lektira Vladimir Jevtović. Važno je da se sistematski više ulaže u budućnost naše nove kulturne scene i naših novih umetnika.

Ceo intervju pročitajte na sajtu nova.rs.

Za ministra za brigu o porodici Dmitrovića porodilje su kolateralna šteta? (FOTO)

69 Shares
Share via
Copy link