Znate onaj osećaj koji dolazi sa prvom cigaretom ujutro, uz lagani gutljaj kafe? Pa, ja ne znam i ne kapiram to. Prosto verujem ljudima na reč. Ako svaka treća osoba u Srbiji puši – sigurno postoji bar neki “dobar” razlog za to? Istorija duvana krije odgovor.

Kopajući kroz istoriju uživanja, shvatite koliko je snažno cela priča vezana za kontekst: počev od geografskog područja, kulture i ekonomskih faktora, pa sve do zakona i pravila koja se konstituišu unutar jedne zajednice i naravno – doba u istoriji. Mislim da bukvalno možemo da posmatramo milijardu različitih mikro-istorija od kad čovečanstvo postoji i da u njima analiziramo način na koji se reflektuje ono što je u svima nama ljudsko.

Bez ikakve sumnje, težnja ka hedonističkim trenucima urođena je čoveku i duvan je deo toga. Evolucija navike pušenja pokazuje koliko je ova biljka menjala značaj kroz istoriju.

Šamanski rituali u Americi (5000 godina p.n.e.)

Američki šamani pale duvan

Ako je verovati Džordanu Gudmanu, uredniku enciklopedije “Duvan u istoriji i kulturi”, istorijski dokazi upućuju na Južnu Ameriku kao mesto gde se duvan prvi put uzgajao. Američki starosedeoci koristili su duvan u šamanskim obredima čak 7000 godina unazad.

Šamani su zaista koristili duvan na najrazličitije načine: pušili su njegovo lišće ili ga jeli, mrvili ga u prah ili pili u obliku tečnosti. Smatralo se da dah šamana ima magijska svojstva, a uz dim je postajao vidljiv. Duvan je bukvalno bila hrana vračeva. Zanimljivo je da su ti primitivni oblici cigara šamana bili dugački i do jednog metra: sušeni duvan bi se obmotao oko štapa ili lista banane i tako pušio.

Prvi istoričari uživanja u duvanu – Maje (2000. godina p.n.e – 900 godina n.e.)

Civilizacija maja

Civilizacija Maja ostala je poznata po čudesnoj arhitekturi, neverovatno naprednoj zemljoradnji, mističnom kalendaru koji smo već nekoliko puta protumačili kao validan dokaz apokalipse koja samo što nije, ali i izuzetnoj duhovnosti i sistemu verovanja. Duvan je bio slavljen u okviru religijskih krvavih kultova: smatralo se da je čovečanstvo nastalo od bogovske krvi i da je na čoveku da kroz različite rituale krv vrati bogovima. Neretko bi sakatili delove tela i potom palili tkaninu na kojoj bi nakapala krv. Dim koji bi tom prilikom nastao bio je način “razmene” između zemaljskog sveta i sveta bogova.

Kada im se baš i nije dalo da krvare u religijske svrhe, pušili su. Dim je igrao skoro jednaku ulogu i pušenje je bilo oblik molitve.

Maje su prve prikazale duvan u umetnosti i tako su i prvi hroničari uživanja u ovoj biljci. To su zaista prečudni prikazi: od čovekolikih majmuna do skvrčenih stvorenja koji sede na koži jaguara dok se igraju sa nekakvim gušterom – a svi uživaju u onome što liči na današnju cigaru.

Lule mira američkih starosedelaca (Severna Amerika, oko 1200. godine)

Ono što nazivamo lulama mira baš i nije najtačniji naziv. U pitanju su ceremonijalne lule koje su se koristile u različitim religijskim obredima, prilikom davanja zaveta, ali i sklapanja zvaničnih ugovora ili mirovnih sporazuma. One su upotrebi i danas.

Verovalo se da dim prenosi poruke i dobru volju velikom stvaraocu ili duhovima, te da se deljenjem lule zapravo zvaniči postignut dogovor – i na zemlji i “sa druge strane”.

Civilizacija Asteka i duvan (1400-1500. godine)

Civilizacija asteka crtež

Još jedna civilizacija koju nisam želeo da ispustim u ovom istorijskom pregledu: Asteci. Pušili su radi očuvanja zdravlja, uživanja i naravno – iz religijskih razloga. Bili su dosta ratoboran narod i izgleda da su od Maja nasledili fascinaciju ukrasnim perima, duvanom, i krvavim ritualima.

Zanimljivo je da su Asteci zapravo proučavali lekovito dejstvo biljaka i koristili duvan u medicinske svrhe. Na primer, jedna vrsta čaja od duvana koristila se za lečenje gihta.

Ali ono što Asteke čini kul u ovoj priči je njihova boginja Cihuacoatl. Prema knjizi Erika Bernsa, “Dim bogova: socijalna istorija duvana”, njeno telo bilo je sačinjeno od listova duvana. Kada je sveštenik prinosio ljudsku žrtvu ovoj boginji, nosio je sa sobom duvan kao simbol božanskog.

Takođe, ratnicima su neposredno pre bitke duvali dim u lice i pozivali ih da prihvate “demonski bes” i ubace se u taj euforičan-sam-jer-idem-da-ubijam fazon. Čudan oblik pasivnog pušenja, zaista.

Asteci podižu hedonizam na novi nivo: duvan se počeo nuditi na raskošnim gozbama kao neka vrsta aperitiva. Pušilo se i u toku obeda, a ostaci su se davali sirotinji ili kao neka vrsta napojnice slugama.

Kristofer Kolumbo donosi duvan u Evropu (1492. godina)

Kada je stigao u Ameriku, domoroci su ga ponudili darovima: perlice, voće i sušeno lišće duvana.

U neznanju, on i njegova posada su bacili duvan ribama. Nisu znali čemu je namenjen.

Još jedan promašaj Kolumba i ekipu doveo je na Kubu, 28. oktobra 1492. godine. Na kubanskim prostorima, duvan je uveliko već bio domaća biljka, a tu je stigao preko Perua i Ekvadora. Eto najednom Kolumba i neverovatna ekspanzija duvana počinje: prenet je u Evropu i svi su bili oduševljeni.

Žan Nikot donosi novu vrstu duvana u Evropu (1559. godina)

Žan Nikot i Katarina Mediči

Žan Nikot, francuski izaslanik, otputovao je 1559. godine u Lisabon, po naređenju svoje kraljice Katarine Mediči. Njegov zadatak bio je da ugovori brak između ćerke francuskog vrhovnog vladara i sina portugalskog kralja, а usput uspeva da od jednog portugalskog botaničara isprosi i nešto duvana.

Istini za volju, kao i u svakom dobu istorije, vladari su se međusobno takmičili u tome ko će prvi da se domogne aktuelnih noviteta, a duvan je bio vruća roba. Sujeta ne poznaje vekove, pa je tako i Nikot odgovorio na zahteve tadašnje kraljice Francuske, Katarine Mediči. Ona je zaslužna za širenje duvana po Italiji s obzirom na to da je jedan deo poslala svom rođaku, čuvenom Kozimu Medičiju. Inače je bila prilično otvorena za ovakve stvari, uzimajući u obzir njeno interesovanje za alhemiju i magiju.

Po Nikotu je nazvana novopristigla sorta duvana (“Nikotinska biljka”), a pogađate – nikotin takođe. Popularizovan je i nov način konzumacije – nazalna.

Nakon Evrope, u narednih par decenija – duvan je postepeno stigao do Afrike i Azije i postao bukvalno globalni fenomen.

Prve cigare kakve su nam poznate danas (1832. godina)

Motane duvanske cigarete

Najstarija američka fabrika duvana bila je Pierre Lorillard, mada ona nije proizvodila cigarete u modernom smislu.

Prva cigareta motana u papiru, dakle – u sličnom obliku kao danas, nastala je u Turskoj 1832. godine. Izmislio ju je jedan egipatski artiljerac, jer… Eto. Praktičan čovek.

A zašto su cigare bile zlatna koka na tržištu u ovo vreme?

Pa, ne treba biti genije da se da razuman odgovor: svet je poludeo za duvanom, a cigarete su bile jednostavan i udoban način da se ova biljka konzumira.

Pojava e-cigareta i vapinga (2003. godina)

Da se razumemo: e-cigarete u sebi ne sadrže duvan i u pravu ste ako se pitate šta kog đavola rade na ovoj listi. Bez obzira na ovu činjenicu, smatramo da ih treba pomenuti iz prostog razloga što odražavaju značajnu promenu u ljudskoj navici pušenja.

Prvi pisani tragovi pokazuju da je ideja o e-cigareti mnogo starija nego što je većina nas verovatno pretpostavila. Izvesni Džozef Robinson je zapisao svoju ideju o tome da patentira nešto što veoma liči na današnju e-cigaretu još davne 1930. godine. Bilo je još sličnih pokušaja u narednih šezdesetak godina, ali tek devedesetih se počelo ozbiljnije raditi na ovom uređaju.

vejping duvan aparat

Najzad, na neki način kao suma svih propalih pokušaja od ranije, u Pekingu je jedan pedesetdvogodišnji farmaceut, pronalazač i naravno – pušač, po imenu Hon Lik, osmislio e-cigaretu koja je zapravo postala uspešan komercijalni proizvod. To se desilo 2003. godine i od tada kreće nova uzbudljiva istorija.

“Heat-not-burn” tehnologija (2014. godina)

Pre tri godine, na tržištu se pojavio nov uređaj IQOS sa “heat-not-burn” tehnologijom. Proizvod je najpre predstavljen u Japanu i Italiji, a do kraja 2016. godine je osvojio još 20 različitih zemalja.

Kod klasičnih cigareta, duvan u potpunosti sagoreva (reč je o temperaturi od oko 800 °C), ali pomenuta tehnologija podrazumeva samo zagrevanje duvana (temperatura od oko 350 °C) koja pušaču omogućava da oseti ukus i uživa u njemu, bez da zadimi sve oko sebe.

Kapiram da to može biti prilično kul: ne morate da trpite prevrtanje očima vaših prijatelja nepušača koji već unapred mašu rukama da rasteraju dim od sebe, ili da brinete o tome da li će vam zavese, odeća ili kosa smrdeti na cigare.

Popularnost ovog proizvoda me i ne iznenađuje toliko. Čovek se već prilično saživeo sa tehologijom i iako zvuči paradoksalno – prirodno je da poboljšava svoja svakodnevna iskustva i eksperimentiše uz njenu podršku.

Vidite li šta je sve duvan “preživeo” i koliko je dugačka ta istorija?

Kladim se da sada nećete moći normalno da uživate u svojoj cigari. Znate previše. Volite je i dalje, ali je nekako čudno. Ok, volim puno da pričam. Kapiram da vam je ovo dosta informacija za jednu jutarnju kafu.

4 navike jednako opasne kao i pušenje

Lajkujte stranicu Luftika i prvi pročitajte nove tekstove ↴

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here