novosadska-prostitutka
Magazin

Ispovest novosadske prostitutke: Perverznjaci i krimosi su kod mene kao male mace

Ljubavlju se trguje otkad je sveta i veka, ali za razliku od mnogih zanata koji su odavno izumrli, najstariji ne samo da opstaje, nego je traženiji (i unosniji) nego ikad. Naruku mu idu i savremena sredstva komunikacije: seks se može “naručiti” SMS-om, a brojeve telefona lako je pronaći u internet ili štampanim oglasnicima.

Ko su prostitutke takozvanog “srednjeg staleža” s kojima se seks dogovara “preko žice”? U nameri da napravimo priču o prijateljicama noći koje “pecaju” klijente preko oglasa, okrenuli smo nekoliko brojeva, ali čim bi začule ženski glas, ljubazno i mazno “halo” pretvaralo se u ledeno – “šta ti treba?”.

– Internet novine? Da li si normalna?! Neću da razgovaram, ma, ne zanima me, bre!
Nemaš druga posla nego da noću okrećeš kurve, a? Kakve novine, kakvi bakrači, garant si neka prerverzna paćenica.

Sanja i Hristina otkrivaju sve što do sada nismo znali o prostituciji u Srbiji

Zgodna plavuša sa velikim grudima

Taman kad smo razočarano konsatatovali da od teksta nema ništa, posrećilo nam se sa Mirom, “zgodnom plavušom velikih grudi”, kako sebe opisuje u oglasu. Čak je pristala da se vidimo u jednom novosadskom kafiću, uz uslov, naravno, da ostane anonimna i da nema slikanja, nikakvog, ni s leđa, ni iz profila, ni izdaleka.

I, ako može, da ne koristimo njen pravi nadimak, već neki drugi da je ne bi provalio neko ko ne treba.

Ušla je u lokal samouvereno, podignute glave. Dok prilazi stolu, široko se osmehuje pokazujući skupe “porcelance” koji su iza usana dobro popunjenih silikonom. Začudo, diskretno je našminkana i nenapadno obučena, rekao bi čovek – obična žena iz komšiluka. A daleko je od toga…

Porodica nema pojma

– Možeš da misliš o meni šta god ‘oćeš, al’ ne stidim se svog posla. Hranim dvoje dece, školujem ih, imaju sve što treba. Ne znaju kako im majka zarađuje, rekla sam im da imam privatnu firmu, To sam kazala i roditeljima, a i nije daleko od istine. Unajmila sam stan, to je kancalarija u koju svaki dan odlazim na pos’o, k’o neka službenica, ali ne sedim, već uglavnom ležim – šali se na svoj račun Mira koja je u Novi Sad došla pre desetak godina, iz malog mesta u Vojvodini.

Udala sam se za giliptera

– Šta da ti kažem, udala sam se sa sedamnaest godina, ostala sam u drugom stanju s momkom od dvadeset dve, u kog sam se opasno zaljubila. Bio je velika faca u našem mestu, gilipter, vozio je motor, devojke su ludele za njim. A on odabrao baš mene. Kad su otac i majka saznali da sam zatrudnela, nastao je haos u kući. Terali su me da abortiram, kamo sreće da sam pristala, ali nisam, ‘oću da rodim i gotovo. Onda su se moji matori sastali sa njegovima, bilo je povuci-potegni, i na kraju smo se uzeli.

Gledala sam u njega k’o u Boga

– Živeli smo kod njegovih koji me nisu podnosili, kao, mogao je da nađe bolju priliku. Ma, bila sam, bre, premija za njega, al’ znaš kako, u to vreme, onako nezrela i tupava, nisam to kapirala. Taj moj đilkoš ništa nije radio, na pamet mu nije padalo da traži posao, jedva smo preživljavali od ono malo para koje su nam davali moji roditelji. Nastavio je da se voza motorom, provodio se k’o momak, dolazio kući u zoru, a ja se tek porodila, sva nikakva. Ne smem ni da ga pitam gde je bio, odmah mi skače u oči, oće da me bije. Ćurka, i dalje sam gledala u njega k’o u boga.

Pijandura i švalerčina

– Onda nam se, posle dve godine rodio sin. Jao, tog slavlja i veselja! Primirio se moj muž celih nedelju dana, pa opet jovo nanovo, izlasci svako veče, pijanke, bilijar, kartanje. Trajalo je to, bogme, par godina i bivalo je sve gore. Po selu je počelo da se šuška da se švalera s nekom raspuštenicom, pitam ga je l’ to istina a on kaže jeste, šta mi možeš. E, tada mi je puk’o film. Odem kod mojih plačući i ispričam šta se dešava, oni, hvala im do neba, rekoše – nisi ti tikva bez korena, ni krpa kojom će gilipter da briše pod, kupi prnje i vraćaj se kući. Onaj moj jedva dočekao, njegovi pogotovo, i posle nekoliko meseci bili smo zvanično razvedeni. Evo, do danas za decu nije dao ni dinara, vidi ih kad odu kod mojih, na pola sata, i to je sve. I da, oženio je tu svoju ljubavnicu, dovela mu je jedno i rodila mu ćerku. Ta se nije usrećila, veruj mi.

Trbuhom za kruhom

– Mislila sam, kud ću, šta ću, života mi u selu nije bilo. Roditelji su pomagali koliko su mogli, ali nisam htela da im budem na grbači. Išla sam u nadnicu za neku siću, vidim da od toga nema vajde. Imala sam dvadeset pet godina, bilo je vreme se bolje pobrinem za svoju porodicu i tako sam, trbuhom za kruhom, sa sve decom, došla u Novi Sad. Iznajmila sam stančić u nekom dvorištu, radila u dve firme kao čistačica, spadala sam s nogu i jedva krpila kraj s krajem.

Nepritojna ponuda

– Sretnem jednom komšinicu koja je stanovala u istom dvorištu, ali u mnogo većem i lepšem stanu. Sva napirlitana i doterana, pozdravi me ljubazno i pozove na kafu. Ne znam gde ću pre, deca me čekaju, al’ ajd’, odem. I tu ona meni složi priču kako bi volela da mi pomogne, da ima za mene posao koji donosi dobre pare, bar trista evrića na dan, pa i više, ako se potrudim. Kakav posao, pitam, a ona ni pet ni šest već – da se krešem za pare. Umalo me šlog nije strefio, ni sama ne znam kako sam se uzdržala da joj ne odvalim šamarčinu. Samo sam joj rekla da žurim i izletela kao furija.

Prelomni trenutak

– Celu noć nisam oka sklopila, stalno mi se po glavi vrtelo “trista evrića na dan”, to su za mene bile neverovatne pare koje bi rešile sve moje probleme. A opet… Da trpim da me nepoznat muškarac pipa, i šta sve još, ni to nisam mogla. Sutradan je komšinica došla kod mene i detaljno mi izložila svoj predlog: ima stan u kojem prima klijente, za početak bih mogla s njom da delim taj prostor, a ona bi mi pomogla da nađem mušterije. Ne traži ništa osim da plaćam pola kirije. Reče mi da razmislim o tome i da joj do sutra javim šta sam odlučila. Otišla sam na posao skroz sluđena, a tamo haos, pravili neku proslavu, sve umazano i štrokavo. Lipsala sam dok sam sve dovela u red i tog popodneva sam prelomila. Otišla sam kod komšinice i kazala joj da pristajem na njen predlog. Nek ide život. Već sutradan, imala je za mene mušteriju, rekla mi je da se sredim najbolje što mogu i odvela me u naš zajednički ofis.

Pošteno sam se ispovraćala

– Moj prvi klijent bio je fin, stariji gospodin, koji se dobro izbečio kad mi je video sise, a tek kad sam mu rekla da je moja petica skroz prirodna, odlepio je. Tih pola sata, koliko sam provela s njim, bili su mi najteži u životu, stomak mi se popeo u grlo, bilo mi je muka, jedva sam disala. Matori ništa nije primetio, bio je prezadovoljan, nećeš verovati, još uvek dolazi kod mene iako mu se godinama ne diže. Platio mi je redovnu tarifu – sto evra, plus bakšiš od pedeset. Toliko sam dobijala za pola meseca rmbanja u dve firme. Posle svega, otrčala sam u WC i pošteno se ispovraćala. Sutradan sam dala otkaz na poslu.

Fin svet, krimosi i psihopate

– Radila sam u tom stanu oko dva meseca, ne mogu da kažem da mi i dalje nije bilo muka, al’ fakat je da me je lova učinila manje gadljivom. Dala sam oglas, mušterija je bilo sve više, pa sam odlučila da iznajmim svoj prostor, da se ne bih gurala s komšinicom, koja mi je i danas dobra prijateljica. Dolaze mi svakakvi, i stari i mladi, biznismeni, studenti, nevini tatini sinovi, službenici, gastarbajteri, šoferi… Ima finog sveta, al’ posećuju me i krimosi. U početku sam se plašila kad mi dođe muškarac, sav istetoviran, s vrata vidiš da je spreman na svašta. Kad radiš preko oglasa nisi u situaciji da biraš ko će ti doći, uzdaš se u sreću. Mene je pratila sreća ovih deset godina. Ne mogu da kažem da nije bilo problema, dešavalo se svašta, ima raznih ludaka, ‘oće da dave, tuku, muče, da ponižavaju, dođu besni, traže kojekakve perverzije. Može da ih ja bičujem, šamaram, vezujem, mogu da pišam po njima, al’ ne dam da to rade meni. Imam svoje sisteme, umem da se odbranim, nisam ti ja, sestro, kuče od juče. Kod mene su ti oni k’o male mace.

Hoću da budem fina i poštena žena

– Od tog posla može solidno da se živi, mada su troškovi mnogo veliki. Plaćam dva podstanarska stana, jedan u kojem živim s decom, i drugi koji mi je ofis. Tu su hrana i garderoba, škola, ekskurzije, letovanja… Mnogo dajem na kozmetiku, moram uvek da budem tip top, uredna, mirišljava, depilirana, negovana, pa frizura, fileri, botoks. Tri puta nedeljno idem u teretanu, zatežem se, moram. Sve to košta đavo i po. Zašla sam u godine, mi, kurve, imamo rok trajanja, dolaze nove, mlađe, ima ih tušta i tma, studentkinje, domaćice, službenice, srećno udate žene. Pola grada se kurva, bre! Sreća pa još dobro izgledam i mogu da se nosim s konkurencijom. Znam da mi ističe vreme, al’ imam lep štek, planiram da posle otvorim neki salon, frizeraj, manikir, pedikir, da živim k’o fina, poštena žena.

Kurve su najbolje supruge

– Ljubav? Vidi, imam trideset pet, deca su mi već odrasla, ćerki je osamnaest, sinu šesnaest, mogu kako ‘oću. Godinu dana sam u vezi, to mi je bivša mušterija, razveden, voli me k’o boga i stalno me moli da se preselim kod njega. Kune se da mu ne smeta to čime se bavim, al’, malo-malo, pa pita kad ću prestati. Ma, prestaću kad ja budem htela, kad mi deca stanu na noge, još koju godinu moram da se seksam za lovu. Možda se posle toga ponovo udam, da usrećim ovog mog paćenika, al’ o tom potom. Kažu da su kurve najbolje supruge, u tome sigurno ima istine, posle svih tih muškaraca koji su nas gazili k’o brzi voz, umemo da cenimo kad nas neko voli i poštuje.

Novi Sad je imao i mušku javnu kuću, a bludnice su godinama „razboljevale vojsku“

Ne zaboravite da lajkujete Luftiku

Angelina Čakširan

Angelina Čakširan

Novinarka, reporterka koja za 40 godina karijere uvek stiže tamo gde drugi nisu ni pomišljali da može da stigne. I uvek donese najluđe priče, sa jednakom energijom i zanosom. Više puta nagrađivana. Doživotno rokenrol!

Dodaj komentar

Klikni da komentarišeš